POL OSTER: Još četiri godine Trampa i ništa neće ostati, apsolutno ništa

"Što se Trampa tiče, ukoliko bude poražen, čekaju ga godine i godine suđenja za zločine koje je počinio. I zato on očajnički želi da ostane na vlasti i uradiće bilo šta, bilo šta, da to postigne"

17. okt 2020

„Još četiri godine ovoga i mislim da više ništa neće ostati. Apsolutno ništa“, kaže pisac Pol Oster.

„Postaćemo autoritarna država.“

Autor knjiga Njujorška trilogija, Mesečeva palata i 4321, govorio je za BBC Njuz Mundo iz bruklinskog doma koji deli sa suprugom Siri Hustvet, takođe spisateljicom bestselera.

On vidi predsednički mandat Donalda Trampa kao pretnju po američku demokratiju i aktivno govori protiv njegovog mogućeg ponovnog izbora za predsednika u novembru.

„Vrlo smo podeljeni kao država, ispunjeni smo nekom vrstom mržnje jedni prema drugima“, kaže pisac.

„Čini se da smo podeljeni na dve polovine: na one koji vole Trampa i na one koji ga ne vole.“

Ovo je transkript telefonskog razgovora, redigovanog da bude sažetiji i jasniji, u kome pričamo i o pandemiji korona virusa, Osterovim delima, njegovim privatnim životom i smrću.

Njujork je uvek i te kako prisutan u vašim knjigama. Kako doživljavate ovaj grad danas i koliko se, po vama, promenio posle ove pandemije koja ga je toliko snažno pogodila?

Njujork je prošao svašta tokom svoje duge istorije.

Imali smo epidemije i svakakve katastrofe: nemire zbog regrutacije za Građanski rat, masakre, napad od 11. septembra… i grip iz 1918. godine.

Ovo je još jedno od tih strašno teških doba za ovaj grad. Neko vreme je Njujork bio ubedljivo najgore mesto na svetu kada se radi o epidemiji korona virusa. Ali dobro smo se izborili s tim, rekao bih, mnogo bolje nego neki drugi delovi zemlje.

I malo po malo, Njujork se ponovo otvorio, do određene mere.

Mnogo je gore sve što se desilo u drugim delovima zemlje.

Pravi problem je čovek koji nam je predsednik i ljudi u njegovoj stranci koji ga podržavaju u suočavanju sa vanrednim stanjem na nivou država, bez ikakve nacionalne politike.

Tramp je ravnodušan pred stotinama hiljada umrlih i milionima i milionima zaraženih.

To je nečuveno.

Podeljeni smo kao zemlja, ispunjeni nekom vrstom mržnje jedni prema drugima. Čini se da smo podeljeni na dve polovine: na one koji vole Trampa i na one koji ga ne vole.

I s izborima koji se bliže, a toliko mnogo stvari je nestabilno, neizvesno, ko zna šta će se dogoditi?

To je ono što me brine, više nego moj rodni grad.

Da li biste rekli da su pandemija i njene posledice više poremetile Njujork nego napadi 11. septembra 2001?

Definitivno! 11. septembar je bio samo jedan dan, a onda smo se oporavljali mesecima. Nije se ponovio.

Ali ako vam se 11. septembar ponavlja svakog božjeg dana, onda nastaju problemi. A to se sada dešava.

Na vrhuncu u aprilu, u Njujorku je umiralo između 700 i 900 ljudi svakog dana. A to je strašno.

Zvanične brojke zaraženih virusom mnogo su niže nego u stvarnosti.

U vašim knjigama govorite o slučaju, nasumičnim događajima, koincidencijama… kao da želite da nam poručite da svi živimo u ruletu koji ne možemo da kontrolišemo.

Tokom godina sam želeo da kažem da se svakom od nas u svakom trenutku može desiti bilo šta.

Kad to prihvatimo, bolje smo pripremljeni da se suočimo sa nedaćama i neočekivanim.

Nešto u ljudskoj prirodi želi stabilnosti i izvesnost, i, stoga, većina ljudi biva veoma gadno izbačena iz koloseka kad im se desi nešto do tada neviđeno i neobično.

Ali ako se ponašamo inteligentno i radimo ono što se mora, možemo da se izborimo s ovim.

Problem je samo što mnogi ljudi poriču činjenice, čak odbijaju da poveruju u naučne nalaze.

Ako ne verujete u ono što vam naučnici govore, i ako mislite da će vam biti bolje ako popijete izbeljivač, ili poverujete u sve one sulude stvari koje je Tramp govorio u nekom trenutku u proteklih meseci… e, pa onda imate zemlju punu ludaka.

Pola zemlje ne želi da nosi maske, misli da je to ugrožavanje njihove slobode. Slobode za šta? Da umrete? Ne razumem taj argument…

Živimo u društvu, svi zavisimo jedni od drugih.

Kako ljudi mogu da budu toliko sebični i nepromišljeni da misle da su nekako imuni na ono što se dešava drugima oko njih, to je na neki način sastavni deo čitavog ovog političkog ludila koje je zahvatilo ovu zemlju.

Amerika je u ovom trenutku zemlja velikih previranja: pandemija, rasni protesti, istorijski ekonomski pad i Trampov predsednički mandat. Da li to na neki način menja ulogu pisaca i javnih intelektualaca u društvu?

Naravno! Siri i ja smo sada aktivni u grupi koju smo oformili, „Pisci protiv Trampa“ (writersagainsttrump.org).

Naša misija je da ubedimo mlade ljude, one koji su odlučili da ne izađu na birališta, da se predomisle i glasaju.

Naša dužnost je da učinimo sve što možemo, bilo da smo pisci ili ne, da Tramp ne bude ponovo izabran.

Posle 3. novembra [dok čekamo da se prebroje glasovi poslati poštom] uslediće mesec ili dva koji prete da će biti haotičniji nego bilo šta što smo doživeli posle Građanskog rata.

Smislio sam desetak različitih mogućih scenarija šta će se desiti, od najgrotesknijih do nečeg malo manje groznog. Ali ništa dobro se neće desiti tokom tog perioda.

Što se Trampa tiče, ukoliko bude poražen, čekaju ga godine i godine suđenja za zločine koje je počinio.

Mogao bi da završi u zatvoru, i to ne za federalne zločine, već za one počinjene u državi Njujork, za utaje poreze i sve one što je činio tokom godina.

I zato on očajnički želi da ostane na vlasti i uradiće bilo šta, bilo šta, da to postigne.

Da li mislite da je u ovom trenutku demokratija u Americi ugrožena?

Apsolutno je ugrožena! U poslednje četiri godine, Tramp i republikanska administracija sistematski su razorili čitavu američku vladu.

Svaka agencija koja bi trebalo da upravlja zemljom je uništena.

Agencija za zaštitu životne sredine poništila je sva pravila i propise, tako da vlada sada ohrabruje zagađenje.

Imamo ministra obrazovanja koji ne veruje u državne škole.

Imamo ministra rada koji je protiv interesa radnih ljudi.

Imamo Stejt department sa rupama širom sveta, zemljama u kojima više nemamo ambasadora.

Imamo Ministarstvo pravde koja je prekršilo zakonska ovlašćenja i postalo oruđe u rukama Trampa i republikanaca.

Ovo se do sada nikada nije dešavalo u Americi. I zato, jeste, demokratija je ugrožena.

Tramp pokušava da obeshrabri glasanje. On gasi funkcije Poštanske službe upravo u trenutku kad bi trebalo da bude na vrhuncu snage, smanjuje je da bi poštanski glasovi stigli kasno, da ne budu prebrojani.

Još četiri godine ovoga i mislim da više ništa neće ostati. Apsolutno ništa.

Postaćemo autoritarna država, nešto što niko ne bi zamislio da je moguće pre samo četiri godine. Krećemo se u tom pravcu, i to veoma ubrzano.

Ali politički i pravni stručnjaci kažu da su američke institucije kao što su sudstvo i Kongres, pokazale da još uvek funkcionišu…

Ne baš, te institucije funkcionišu, ali ne veoma dobro.

Neverovatno je dostignuće uništiti toliko mnogo, toliko brzo.

Imamo podeljeni Kongres, ljude koji nisu samo desničari već apsolutno ludi i nemilosrdni, i nemaju interesa da pomognu bilo kome sem sebi samima…

Žao mi je što sam toliko apokaliptičan, ali ne mogu da vam predočim koliko je kritičan i opasan ovaj trenutak za nas sada.

Nikad nisam video ništa slično ovom u životu, a bio sam mlad čovek šezdesetih.

Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama: jesu li one alatka ili problem?

Nemam ništa s njima. Nemam kompjuter. Nemam mobilni telefon. Ja sam oflajn. Ne želim da budem deo toga.

Znam da je internet uradio čudesne stvari i da ima mnogo pozitivnih prednosti u odnosu na pređašnje oblike komunikacije.

Ali je i opasan. Izuzetno je štetan, brže širi laži o više stvari nego bilo koji drugi medij u istoriji sveta pre njega.

Nije regulisan i dao je moć lažljivim ludacima.

Na čemu trenutno radite?

Upravo sam završio pisanje knjige o životu i radu američkog pisac Stivena Krejna, autora romana Crvena značka za hrabrost.

Stiven Krejn je kratko živeo, ali je bio prvi modernistički američki pisac. I sjajan pisac.

Živeo je burnim, pustolovnim, ludim, fascinantnim životom.

Iako je umro u 28. godini, ostavio je za sobom više od 3.000 objavljenih strana. Bio je novinar u dva rata, izveštavao sa Kube tokom Špansko-američkog rata…

Izuzetan mladi čovek i izuzetno talentovan.

Kako je biti oženjen uspešnim piscem?

Ustanemo rano ujutro i svako od nas ode u svoju sobu i radi ceo dan.

Oko pet popodne, počinjemo da vodimo bračni život i radimo sve ono što rade drugi parovi.

Divno je. Živimo zajedno sada već skoro 40 godina i to funkcioniše.

Istovremeno je naš brak i predivno prijateljstvo, nešto što prevazilazi obostranu zaljubljenost. Istinski duboko prijateljstvo.

Nemate pojma koliko cenim Sirin um i njeno srce. Njena književna pronicljivost je izuzetna.

Ne puštam da iz kuće izađe ništa što sam napisao a da ona to detaljno ne pregleda. Ako prođe kod Siri, onda mislim da mogu da pustim u svet ono što sam napisao.

Isto je i s njom. Pročitam sve što ona napiše i onda razgovaramo o tome. Mi smo i urednici jedno drugom. I bilo je izuzetno korisno za nas oboje.

Šta čitate trenutno?

Mnogo čitam ovih dana, sustižem se s mnogo raznih knjiga.

Na primer, dok je Krejn živeo u Engleskoj, najbolji prijatelj bio mu je Džozef Konrad. Postoje spekulacije da je deo romana Lord Džim zasnovan na Krejnu, pa sam ga pročitao ponovo da bih to uvideo… a onda sam pročitao još četiri ili pet Konradovih knjiga.

Četrdeset godina obećavam Siri da ću pročitati Midlmarč Džordž Eliot, njen omiljeni roman. Probao sam četiri puta ranije, ali nisam stigao dalje od 50. strane. E, pa ovog puta sam je pročitao celu. I to je veoma dobra knjiga.

Upravo sam završio roman Irkinje Ane Berns „Mlekar“, za koji mislim da je veoma, veoma dobar. Čitao sam Ketrin En Porter, predivnu američku spisateljicu čija dela ranije nisam uzeo u ruke.

U ovom trenutku ponovo pitam Nevidljivog čoveka Ralfa Elisona.

Šta mislite o umiranju?

Mogućnost umiranja je i te kako prisutna. Mislim o tome sve vreme. Jasno mi je da bih mogao da umrem čim završim ovaj telefonski razgovor i da ne mogu ništa da uradim po tom pitanju.

Ali svakako sam spreman na to. Mislim da sam spreman.

Imam 73 godine. Ja sam sada star čovek. Dakle, može da se desi bilo šta i ja sam spreman na to.

Ali da sve bude neobičnije, uprkos svemu o čemu smo pričali, verovatno sam srećniji sada nego što sam bio kao mlađi. Ne mogu to da objasnim.

Mislim da sam naučio da cenim sve te sitnice koje imam i koje mi mnogo znače. Uživam u njima sada onako kako nisam u prošlosti, makar ne u ovolikoj meri.

Sve je dobro u vezi sa starenjem, osim što ste stari.

(BBC News na srpskom, foto: Wikimedia)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga