Podkast REAGUJ!: Kad zavlada strah, odgovornost novinara je posebno važna

"Novinare nije lako ućutkati, bez obzira na sve napore vlada širom sveta"

20. jan 2021

Godinu za nama obeležilo je mnogo dogogađaja, ipak sagovornici nove epizode podkasta Reaguj sumirali su godinu kroz nekoliko tema. Može se reći da nam je 2020. godinu obeležio nov nepoznat virus koji je uticao na živote svih nas. Svakako ne treba zaboraviti ni izbore nakon kojih Skupštini ima manje od deset predstavnika opozicije, kao ni nemire nakon izbora koje je obeležilo nasilje.

I pre nego što nas je zadeisila pandemija korona virusa, pojedini zavničnici poput predsednika Aleksandra Vučića i člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića govorili su podsmešljivo o virusu korona.

„Najsmešniji virus ikada“

Proglašenjem pandemije došlo je i do stvaranja raznih teorija zavera. Upravo te dezinformacije o korona virusu Marija Vučić, fektček novinarka iz Raskrikavanja, izdvaja kao nešto što je obeležilo prethodnu godinu.

“Ako bih morala da izdvojim jedan jedini fejknjuz u vezi sa koronavirusom, to bi definitivno bila izjava Branimira Nestorovića da je ovo najsmešniji virus ikada. I ova izjava je postala opšte mesto koje često citiramo, ali je to izjava, koja je došla na samom počektu i koja će da simbolizuje ono šta će da se dešava kasnije, a to je paušalno iznošenje tvrdnji o koronavirusu koje su slabile poverenje građana u institucije”, ističe ona.

Tokom tri godine postojanja, tim Raskrikavanja razotkrivao je dezinformacije, manipulacije, lažne vesti o svim pitanjima, pa su se tako suočili i sa teorijama zavere o novom nepoznatom virusu. Međutim, osim dezinformacija o koronavirusu, navodi naša sagovornica, život u strahu doprineo je širenju lažnih vesti i o temama koje nemaju veze sa pandemijom. Smatra da za širenje lažnih vesti neko ima interes, a to nisu građani.

Marija Vučić (Foto: N1)

“Lažna vest je zanimljivija od istine jer je ona sezacionalistička, jer je ona naduvana. Imamo jedan bombastičan naslov koji nas tera da kliknemo. Svaki klik donosi neku zaradu”, kaže Marija Vučić.

Tokom pandemije korona virusa, ljudi su, često zbog primoranosti da ostanu kod kuće, više pratili medijske sadržaje i bivali bombardovani informacijama. Tako se pojavio novi termin – infodemija. Međutim, već na samom početku pandemije pojavio se veliki broj lažnih informacija u vezi sa virusom korona, njegovim nastankom, merama prevencije i načinima lečenja.

Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač, naglašava da su, uprkos trudu određenih redakcija u Srbiji, razotkrivene lažne vesti često manje vidljive od prvobitnih informacija. Kako kaže, ove redakcije nemaju veliki domet, kao što to imaju mediji koji šire dezinformacije na prvom mestu.

“Imamo nekoliko redakcija u Srbiji koje su bile angažovane na ovom polju, ali ja bih rekao da je ključni problem u tome što nijedan od naših portala nema taj domet koji imaju glavni manipulatori, odnosno glavni izvori dezinformacija. Kada mi objavimo dekonstrukciju neke od ovih analiza, ona po pravilu nikada ne bude toliko vidljiva koliko je vidljiva izvorna dezinformacija”, navodi naš sagovornik.

Stefan Janjić

Janjić smatra da, pored medija, deo odgovornosti mora pripasti i naučnicima od kojih se očekuje da javnost informišu i obrazuju tokom pandemije. U suprotnom, kaže Janjić, njihovo mesto biće i biva ustupljeno kvazinaučnicima.

Priča koja je razgolitila naprednjačko carstvo

Nova dešavanja doprinela su ne samo tome da fektček novinari imaju pune ruke posla. Neizbežno su prethodnu godinu obeležile priče istraživačkih novinara. I iako znamo kakve posledice često trpe istraživački novinari – naše koleginice i kolege odlučno su se nosili njima. Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Dinko Gruhonjić iz mase istraživačkih priča na ovom portalu izdvaja serijal o javnim nabavkama i dodaje da se nada da će se Tužilaštvo pozabaviti tim podacima.

Ekipa VOICE-a u 2020. godini pozabavila se i problemom državnih poljoprivrednih zemljišta. Kako navodi Gruhonjić, to je vojvođanska tema zbog najvećeg procenta obradivog zemljišta u Srbiji koji je u pokrajini. Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini postao je unosan biznis jer je veza u institucijama koje odlučuju o izadavanju potrebna. Gruhonjić navodi da je VOICE istraživanjem došao do podataka da su se neki ljudi na taj način obogatili više nego nekadašnja porodica Dunđerski: “Tu imamo i masovne zloupotrebe pri izdavanju državnih poljoprivrednih zemljišta koji se takođe izdaje i po babu i po stričevima i koje praktično umesto da pripadne lokalnim paorima – pripada upravo ovim kapitalistima, dok lokalnim paorima pripadaju otpadi zemljišta u njihovim lokalnim samoupravama u kojima žive”.

Dinko Gruhonjić

Kada je reč o istraživačkim pričama na nivou Srbije, Dinko Gruhonjić izdvaja istraživačke priče nekoliko medija koji su istraživali priču o uzgoju marihuane u Jovanjici nedaleko od Beograda. On ovu priču izdvaja jer je na tragu sukoba u redovima vladajuće Srpske napredne stranke.

“Ta Jovanjica je nešto što bih izdvojio jer nažalost u Srbiji istraživački novinari otkirju masu afera, što manjih, što većih, ali to ne dobije sudski epilog, a najčešće ni tužilački progon, ali mi se čini da je Jovanjica malo razgolitila naprednjačko carstvo”, navodi Gruhonjić.

Neobični izbori u neobična vremena

Prošlu 2020. godinu pamtićemo i po zaista neobičnim izborima. Neobični i zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa koja je predizborne aktivnosti stranaka svela na minimum, ali i zbog bojkota velikog dela opozcije.

Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), podseća da je bojkot bio najavljen već 2019. godine kada su opozicioni poslanici odlučili da ne dolaze na sednice Skupštine tražeći izmenu izbornih pravila kako bi ona bila ravnopravnija. I pored više mesečnih razgovora o izbornim uslovima između vlasti i opozcije, vlast je ipak odlučila da promeni samo neke stvari, kao što je smanjivanje cenzusa za većinske stranke na 3%. Ipak, kada je došlo do izbora – nezadovoljni promenjenim pravilima izborne trke, veliki deo parlamentarne i vanparlamentarne opozicije odlučio je da ih bojkotuje.

Osim toga, usred kampanje došlo je do proglašenja pandemije korona virusa, pa je zvanično i prekinuta predizborna trka. Ipak, sva ta dešavanja, naš sagovornik navodi, uticali su da ovo budu neobični izbori.

Nakon izbora, protesta i leta – došlo je do konačnog formiranja Skupštine, a onda se čekalo dosta dugo na formiranje nove vlade.

“Nije dobro što se toliko čekalo, ali mislim da je postojalo dosta razloga zbog čega vladajuća stranka oteže s tim. Taj period je mogao biti bolje iskorišćen, taj letnji period kao pripreme za jesen – videli smo jesen kakva nas je sačekala”, navodi Ilić.

Vujo Ilić (Foto: privatna arhiva)

Iako se dugo čekalo na formiranje Skupštine, izbor Vlade – u jednom od obraćanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će ova vlada i skupština imati ograničen rok trajanja, pa umesto četiri – trajaće dve godine, nagovestivši tako da će se vanredni parlamentarni izbori poklopiti sa redovnim predsedničkim i beogradskim izborima na proleće 2022. godine.

“I to je isto neobična situacija – da se taj ustavni zakonski mandat skraćuje na samom početku mandata vlade. To nije baš uobičajeno, a ja mislim da se time priznalo od strane vladajuće stranke da ta skupština i ta vlada nema puni legitimitet„, smatra Ilić.

Novinare nije lako ućutkati

Kraj godine, nažalost, obeležili su napadi na naše kolege novinare i novinarke. Kako smo u prethodnoj epizodi podkasta Reaguj napomenuli – bilo je oko 47 samo verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. broj verbalnih napada na novinarke i novinare se povećava. Ono što je obeležilo godinu za nama je hapšenje novinarke Ane Lalić, vređanje Žakline Tatalović posle svake konferencije Kriznog štaba, zaključak Vlade o informisanju u vreme pandemije korona virusa kojim je zapravo ograničeno izveštavanje medija, kao i pretnje upućene urednici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Milici Šarić i uredniku Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Dinku Gruhonjiću.

Potpredsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Maja Leđenac kaže da vlast nije olakšavala posao novinarima, koji tokom pandemije moraju da izveštavaju još odgovornije nego inače.

“Godina 2020. je bila teška, ne samo novinarima, već i svim drugim ljudima. U našoj profesiji posebno moramo uzeti u obzir težinu te situacije koju je donela pandemija, gde smo mi kao novinari zapravo osetili jako veliku odgovornost da uz pomoć svog posla ljude informišemo na najbolji mogući način, pošto smo znali da su svi u panici, da su svi uplašeni”, navodi Leđenac.

Maja Leđenac

Od marta 2020. umrlo je više od 600 novinara od koronavirusa na celom svetu. Ali nije samo virus taj koji ugrožava pravično i objektivno informisanje. Jer, u svetu je tokom 2020. godine ubijeno 50 novinara, a većina njih ubijeni su u zemljama koje nisu u ratu, objavila je u godišnjem izveštaju organizacija Reporteri bez granica. U zemljama koje nisu u ratu ubijena su 34 novinara, piše u izveštaju za period od 1. januara do 15. decembra 2020. godine. Kao i ranijih godina, za novinare je najopasnije bilo istraživačko novinarstvo i pisanje o korupciji i organizovanom kriminalu. Dodaje se, međutim, i da je zbog pandemije znatno manji broj novinara izveštavao sa terena nego ranijih godina. Čak 387 novinara bilo je zatvoreno u 2020, a Reporteri bez granica ocenjuju da je reč o “istorijski visokom broju”.

Maja Leđenac naglašava da je u ovakvim trenucima neophodno da građani pokažu solidarnost, ali i da oni nisu svesni da informacije koje im novinari pružaju mogu da budu njihovo oružje. Naša sagovornica smatra da novinare nije lako ućutkati, bez obzira na sve napore vlada širom sveta, te da „to što je vlast uplašena znači da su novinari na pravom putu“.

“Ono što mene u stvari često navodi na razmišljanje jeste upravo ta silovita reakcija vlasti, raznih vlasti, na izveštavanja novinara. Svaki put kada vidimo takvu reakciju, to nam govori da su novinari i dalje na pravom putu i da ne odustaju. Da je teško raditi danas, jeste, ali i dalje postoje ljudi i organizacije koje se trude da pomognu novinarima, da im pruže logistiku i da se novinarska reč ne ugasi”, zaključije Leđenac

Iva Gajić i Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs. Ova epizoda podkasta Reaguj nastala je u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Stavovi iskazani u podkastu ne odražavaju nužno i stavove Vlade Velike Britanije.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Bazar
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga