Podkast REAGUJ!: Iz EU će zahtevati da se preispita je li Srbija zaista na evropskom putu

Večno u predizbornoj kampanji

22. jan 2021

Pandemija koronavirusa ostaće glavna tema o kojoj će se pričati u medijima i u 2021. godini, ali će dosta pažnje biti posvećeno i posledicama koje je ona donela u svim aspektima društvenog života, saglasni su sagovornici podkasta “Reaguj!”.

Nova, 2021. godina, počela je burnim dešavanjima u svetu. Pristalice Donalda Trampa upale su 6. januara u zgradu američkog Kongresa, u trenutku dok su njegovi članovi potvrđivali pobedu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima. Nakon ovog incidenta otvorena su brojna pitanja o demokratiji i političkom sistemu u Sjedinjenim Američkim Državama. Ono što se dešava u Americi lekcija je većini zemalja u svetu koje pretenduju da sebe nazivaju demokratskim, smatra politikolog i izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi. On kaže da će ovu godinu obeležiti još neki bitni događaji na međunarodnom planu.

Postaviće se pitanje odgovornosti kineske vlasti za nesprečavanje širenja pandemije, kao i za širenje lažnih i nepotpunih informacija na početku same pandemije. Već sada određene zemlje Evropske unije traže kinesku odgovornost. Podsetimo se samo prošlogodišnjeg direktnog obraćanja glavnog urednika nemačkog Bilda kineskom predsedniku, u kom ga je optužio da je nesloboda medija u Kini zapravo dovela do toga da nekoliko meseci kasni informacija o tome šta se zapravo dešavalo na početku epidemije. Takođe, postaviće se i pitanje odnosa kineske vlasti prema nacionalnim manjinama u toj zemlji, pre svega prema onima muslimanske veroispovesti. Nastaviće se razvijanje saradnje Izraela i arapskih zemalja na Bliskom Istoku. Katar će, vrlo zanimljivo, uspostaviti vezu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, posle više od godinu dana blokade”, navodi Beširi.

Ono što će Srbiju svakako najviše zanimati jeste ono što se bude dešavalo u Evropi. Međutim, politikolog Naim Leo Beširi smatra da odnosi Srbije sa Evropskom unijom neće biti zadovoljavajući ukoliko se zakonske reforme ne budu sprovodile efikasnije.

Naim Leo Beširi (Foto: Institut za evropske poslove)

“Vrlo malo strpljenja ima u Briselu i Vašingtonu za nesprovođenje reformi u Srbiji. Možemo očekivati sve više zahteva različitih država članica da se preispita da li je Srbija zaista na evropskom putu, budući da se tako izjašnjava samo deklarativno, a da reforme u poslednjih osam godina značajno kasne. Srpska napredna stranka prosto ne uspeva da iznese te reforme ili možda zapravo ni ne želi to da uradi”, kaže sagovornik podkasta “Reaguj!”.

Još jedno od važnih pitanja tokom prošle, ali i prethodnih godina, bila je takozvana migrantska kriza. Naim Leo Beširi objašnjava da migracije postoje oduvek, kao i da je apsolutno normalno da ljudi beže od rata i nemaštime. Ono što sve države treba da urade jeste da svoje migrantske politike učine boljim i efikasnijim.

“Mislim da će 2021. biti godina kada ćemo konačno reći da ne postoje ilegalni imigranti, to jest da ljudi ne mogu biti nelegalni. Mislim da solidarnost treba da prevagne. Zemlje koje primaju izbeglice, tražioce azila ili druge vrste zaštite moraće bolje, brže i jače da rade na promeni svojih politika i javnog mnjenja”, navodi Beširi.

Građanske inicijative – vesnik demokratije

Sa druge strane, na unutarpolitičkom planu u Srbiji neće se ništa značajno promeniti, smatra politikolog Duško Radosavljević.

On upozorava na stepen korupcije koji je prisutan u državi, što utiče na život svakog građanina. Opozicija u Srbiji još nema dovoljno snage da se suprotstavi takvom sistemu, a Srbiji je neophodna i promena čitavog političkog narativa. Međutim, kaže da ipak postoji nešto ohrabrujuće, a to su građanski pokreti i inicijative. Prošle godine videli smo velike lokalne akcije, poput uklanjanja cevi mini-hidroelektrana u Rakiti, a već u 2021. održana su dva protesta u Beogradu, jedan protiv zagađenja vazduha, a drugi zbog nepovoljnog položaja frilensera. Radosavljević kaže da oni pružaju jedinu šansu da će dugoročno u Srbiji biti demokratije.

“Te lokalne inicijative su ono što uliva nadu da će građani da se vrate tim prvim principima politike. Ne može mreža autoputeva da bude izgovor za potpunu korupciju u državi koja se događa. Ali pošto je očigledno da opozicija, ovakva kakva je trenutno, ne može da izađe na kraj sa tim, onda moramo da gledamo kao vesnike demokratije sve te male pokrete građana koji su duboko zainteresovani za svoju zajednicu”, navodi Radosavljević.

Duško Radosavljević

Poslednji u nizu ovakvih okupljanja bio je protest radnika na internetu u Beogradu. Oni su uspeli da, dva dana nakon protesta protiv retroaktivnog naplaćivanja poreza frilenserima, započnu pregovore sa predstavnicima države. Na svom Fejsbuk nalogu objavili su da su dobili informaciju od Poreske uprave da neće naplaćivati poreze sve dok traju pregovori.

Kako za podkast “Reaguj!” navodi Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu, retroaktivno naplaćivanje poreza koji su, u nekim slučajevima, i veći od same zarade, nisu očekivali. Kako ona kaže, paradoks je što se poštovanje zakona traži od kategorije koja ne postoji u zakonu.

“Frilenseri po zakonu nisu nikakvi radnici, te samim tim nemaju tu mogućnost da se na taj način organizuju i brane od ovako nečeg što se nama dogodilo. Sve se to pokušava opravdati pozivanjem na neki prastari zakon iz 2001, koji ni na koji način ne definiše frilensere ili radnike na internetu, već samo pominje fizička lica koja prihoduju iz inostranstva”, navodi Petrović.

Iako mnogi koji se ne slažu sa zahtevima frilensera navode da oni ni ne žele da plate porez – Petrović navodi da je u redu da se on plati, ali ne i retroaktivno. Sagovornica podkasta “Reaguj!” dodaje i da je strah onih koji su protestovali za svoju egzistenciju bio jači i od straha od koronavirusa.

Nedoumica o vakcinama razrešena još u 20. veku

A kada je reč o pandemiji, kako za mnoge građane na globalom nivou, tako i za lekara pulomologa Srđana Lukića, koji trenutno radi u opštoj bolnici u Izoli u Sloveniji, 2021. godinu obeležiće početak masovne vakcinacije protiv virusa korona. To je prvi korak ka povratku normalnom životu.

“Budući da je počela vakcinacija širom sveta, doduše, u većem obimu samo u bogatijim zemljama, očekuje se da u tim zemljama epidemija izgubi na svom zamahu. Kako se vakcinacija bude širila, očekujem da će epidemija opadati i da će se život polako vraćati u normalu. Naravno, tu i dalje ima uvek mnogo nepoznatih faktora koje ne možemo unapred da predvidimo, ali, u svakom slučaju, epidemija neće biti ono što smo imali u 2020. godini”, smatra Lukić.

Upitan za dilemu: “Primiti vakcinu ili ne?”, koju pojedini ljudi imaju, sagovornik podkasta “Reaguj!” odgovara da je ta nedoumica razrešena još u 20. veku. Upravo zahvaljujući vakcinama koje smo primali živimo život koji poznajemo. On je, ipak, zabrinut zbog načina na koji se vakcinacija sprovodi u Srbiji, te kaže da ne postoji jasan plan vakcinacije sa kojim bi građani trebalo da budu upoznati.

“Što se tiče Srbije, tu vidim da ne postoji nikakav red. Vakcine se nabavljaju, a informacije se menjaju od nedelje do nedelje. Ljudi su zamoljeni da se izjasne o tome koju bi želeli vakcinu da prime, što je, po mom mišljenju, potpuno besmisleno. Dakle, način organizacije vakcinisanja u Srbiji se ne razlikuje mnogo od ponašanja vlasti u Srbiji kada je reč o bilo kom drugom pitanju. Sve je politiziranje i politikanstvo i sve se radi kako bi vlast izgledala dobro. Kako će vakcinacija biti sprovedena i da li će biti efikasna – ja to, nažalost, ne znam. Svakako se nadam da će vakcinacija obuhvatiti veliki broj ljudi”, zaključuje Lukić.

Pandemija – glavna tema (lažnih) vesti

Pandemija koronavirusa svakako nije gotova, što znači da ćemo i u ovoj godini nastaviti da pričamo o njoj, smatra novinarka Radija Slobodna Evropa Maja Živanović.

“Čuli smo najave stručnjaka i Svetske zdravstvene organizacije da pandemija neće proći ove godine. Pored toga, mislim da nam sledi predizborna kampanja, bilo da ti izbori budu održani krajem ove godine ili sledeće godine. Srbija je stalno u nekoj predizbornoj atmosferi. Dakle, politika će svakako biti dominantna, i zbog pitanja učešća opozicija na izborima, ali i uticaja pandemije na rejtinge”, smatra Maja Živanović.

Maja Živanović (Foto: NUNS)

Prošle godine imali smo i problem fenomena infodemije. Sagovornica podkasta “Reaguj!” podseća da je zadatak novinara da istinito i objektivno izveštavaju.

“Mislim da smo svi podbacili prošle godine jer, jednostavno, nismo znali šta nas je snašlo i nismo odmah shvatili ozbilnost situacije. Građani Srbije su u proseku pismeni kao građani bilo gde u regiji; lažne informacije su postojale i pre ovoga, a postoje i u drugim državama. Međutim, svakako moram da pohvalim fact-checking inicijativu na regionalnom nivou”, kaže Živanović.

Dakle, problemom lažnih vesti posebno su se bavili novinari fekt-čekeri. Novinarka Istinomera Milijana Rogač saglasna je da će koronavirus ostati glavna tema u medijima i u 2021, sa vakcinom kao jednom novošću. Međutim, teorije zavere koje su se pojavile u vezi sa virusom i pandemijom mogu uticati i na neke važne odluke, poput one o vakcinisanju, a samim tim i na naš život.

“Na početku pandemija dešavalo se deljenje objava na društvenim mrežama koje se tiču nekih čudotvornih lekova protiv korone. Dakle, to su stvari koje u takvom trenutku mogu da utiču i na nečiji život. Takođe, mi imamo predstavnike vlasti i političke aktere, ali isto tako i stručnjake, koji su nas protekle godine lagali. Iznosili su neistine, manipulisali su podacima, a mi na osnovu svih tih podataka treba da donesemo neke odluke o našim ličnim životima”, kaže sagovornica podkasta “Reaguj”.

Ona dodaje da je ono što se ove godine promenilo kod građana, a što je izuzetno važno – poverenje u članove kriznog štaba.

“Na početku prošle godine najviše poverenja građani su imali u lekare i stručnjake iz kriznog štaba. Volela bih da sada vidim to isto istraživanje, kako bismo utvrdili da li su njihove izjave imale uticaja na stepen poverenja”, kaže sagovornica podkasta Reaguj!, dodajući da je jedna od dobrih stvari prošle godine bio rast broja čitalaca Istinomera, što je pokazatelj da u kriznim okolnostima ljudi ipak žele da čuju proverenu informaciju.

Milijana Rogač (Foto: Istinomer, Zoran Drekalović)

Lažne vesti o koronavirusu opasne su, kako po fizičko, tako i po mentalno zdravlje, zato što dovode do zbunjenosti i konfuzije.

Psihološkinja Nataša Oparnica Vračar kaže da zbog svega ovoga vreme provedeno uz medije treba ograničiti, a više vremena posvetiti ličnom razvoju i brizi o psihičkom zdravlju. Sa druge strane, naglašava da ni rad na sebi ne sme biti imperativ.

“Smatram da se treba distancirati od suvišnih informacija i da je dovoljno da, ako imamo neki medij koji smatramo najrelevantnijim, jednom dnevno pogledamo ili pročitamo šta se dešava i šta je aktuelno. Ne treba da se bombardujemo sadržajima, zato što su to neke stvari koje mi ne možemo da kontrolišemo”, navodi Oparnica Vračar, nudeći kao rešenje da se ubuduće fokusiramo na svoj mikrosvet i stvari na koje možemo da utičemo, kao što su način na koji provodimo svoje vreme i ljudi kojima se okružujemo.

Irena Čučković i Sanja Đorđević (Redakcija “Reaguj!”)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs. Ova epizoda podkasta Reaguj nastala je u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Stavovi iskazani u podkastu ne odražavaju nužno i stavove Vlade Velike Britanije.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: SrBska vakcina
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga