(Podkast Ogledalo) AIDA ĆOROVIĆ: Srbija mora da se suoči s onim šta je radila, prećutala i dozvolila tokom ratova devedesetih

"Taj bolni rez mora da se desi"

19. nov 2021

Na Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, 9. novembra, Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo je skup Inicijative mladih za ljudska prava na kome je najavljeno krečenje murala osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću na Vračaru u Beogradu. Mural se pojavio se na Vračaru, na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića jula 2021. godine. Međutim, iako mural nije okrečen, tog dana su dve aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović spontano u prodavnici u blizini murala kupile karton jaja i gađale Mladićev mural. One su potom privedene u Policijsku stanicu Vračar, ali su posle nekoliko sati puštene.

Mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću koji je odgovoran za genocid u Srebrenici još uvek stoji na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića gde ga je naslikala navijačka grupa Fudbalskog kluba Partizan Grobari Vračar, ali Aida Ćorović se nada da će uskoro doći do pada sistema koji dozvoljava i obezbeđuje mural posvećen odgovornom za genocid.

Ipak, jaja koje su aktivistkinje bacile – imalo je i simboliku.

„Jaje je nukleus života, iz jaje se rađa život, mi se rađamo iz jajeta, iz jajne ćelije i jaje na mnogo načina jeste svojevrstan simbol i ja bih zaista volela da verujem da posle svega ta jaja koja smo mi bacile na mural osuđenom ratnom zločincu jeste simbol novog života, novog vremena koje dolazi u Srbiju“, kazala je Aida Ćorović za podkast Ogledalo.

Aida Ćorovoć u antiratnom pokretu u Srbiji je od početka – od 1992. godine kada je i rat u bivšim državama socijalističke Jugoslavije bio u usponu. Beogradski krug, Centar za antiratnu akciju, Žene u crnom samo su neke organizacije u kojima je aktivistički učestvovala.

Sa grupom prijatelja 1994. godine u rodnom Novom Pazaru osniva jednu od prvih lokalnih nevladinih organizacija Urban In na čijem je čelu bila nepunih 20 godina. Podjednako se borila protiv fundamentalizma i nacionalizma Srba i Bošnjaka, pa je zbog svoje aktivnosti u sprečavanju vehabijstva (islamističkog militantnog pokreta) imala više od dve godine policijsku zaštitu.

Upravo na osnovu toga, Aida Ćorović kaže da zna kako postupaju profesionalni policajci, ocenjujući da način na koji su Jelenu Jaćimović i nju priveli zbog bacanja jaja na Mladićev mural nije u skladu sa pravilima službe.

„Očigledno je da naša policija zapošljava desničare, da zapošljava te huligane, te momke sa margina”, navela je Ćorović.

Međutim, dodala je i da je u tretman u policijskoj stanici Vračar bio drugačiji i da su se svi trudili da budu ljubazni.

„Vrh države se mnogo unervozio i to je jako dobro jer su oni potpuno neočekivano pokazali brutalnost i rešenost da po svaku cenu, da po cenu života brane svoje simbole, mi znamo da se približavaju izbori, i očigledno da Aleksandar Vučić sa svakim izborima podiže svoju lestivicu brutalnosti, podiže ikonografiju, on sve više nacionalistički zbija redove„, ocenila je Aida Ćorović.

Ona ističe i da je to privođenje otkrilo da se i u policiji nalaze ekstremni desničari.

„Oni izgleda imaju zadatak da zastrašuju građane i građanke koji se drznu da nešto urade, oni treba da brane otačastvo, da brane te desničarske simbole“, rekla je Ćorović.

Podrška, ćutanje i napadi povodom simboličnog akta

Dan nakon što su Aida Ćorović i Jelena Jaćimović bacile jaja na mural Ratka Mladića, Đorđo Žujović, član Socijaldemokratske partije Srbije, koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne Stranke, bacio je farbu na mural Ratka Mladića.

Pokušaja krečenja i uništavanja ovog murala bilo je u više navrata tokom leta, pa su tako nepoznate osobe bacale crnu farbu na lice Mladića, nekoliko puta je mural osvanuo sa crvenim Mladićevim rukama simbolizujući krv streljanih Bošnjaka iz Srebrenice, a i posle Žujovićevog bacanja farbe desio se još jedan slučaj uništavnja murala.

Međutim, nepoznati mladići su, u poslednja dva slučaja, preko dana čistili i popravljali mural osuđenom ratnom zločincu.

Aida Ćorović pozdravlja svaki čin uništavanja Mladićevog murala, jer smatra da je to vid otpora vladajućem nacionalističkom diskursu.

Neki opozicioni pokreti i partije javno su podržali Jelenu Jaćimović i Aidu Ćorović istog dana kada su uhapšene i učestvovali su na protestu u subotu, 13. novembra, pod nazivom „Mural mora pasti“.

Sa druge strane, političari iz desnog opozicionog bloka, poput advokata Vladimira Gajića, funkcionera desničarske Narodne stranke Vuka Jeremića, optužili su Aidu Ćorović da je ovim činom 9. novembra skrenula pažnju sa izmena Zakona o referendumu.

„Vladimir Gajić nije ništa rekao što nije drugačije od onoga što on godinama radi i veruje. On je po svemu pobornik i ratnih zločina, i Ratka Mladića, to je njegov stav, to je njegovo opredeljenje u krajnoj liniji i samo je pokazao da ovakvim glupavim izjavama samo sebe može da diskvalifikuje”, poručila je Ćorović, podsetivši i da su pomenute zakonske izmene zapravo samo potvrđene tog dana, a da se o njima pričalo poslednjih šest meseci.

Osim podrške i napada bilo je i ćutanja nekih stranaka za koje Ćorović smatra da nisu želele da se opredele prema liku i delu Ratka Mladića.

„Prosto se udvaraju svojim biračima, to jesu bolne teme i sigurna sam da će svaka stranka koja se na taj način opredeli prema ratnim zločinima i ratnim zločincima zgubiti desničarske birače, ali to mora jednom da se desi. Pre ili kasnije, taj bolni rez mora da se desi„, isitče Ćorović.

Sistem – najveća kočnica za suočavanje sa prošlošću

Aktivistkinja Aida Ćorović za podkast Ogledalo istakla je i da krečenje murala ratnim zločincima neće ništa promeniti, ali da je to jedan od prvih koraka ka onome što je Srbiji potrebno – da se osvrne na to šta je radila, prećutala i dozvolila tokom ratova na teritoriji bivše socijalističke Jugoslavije.

„Suština priče je da mi moramo, pre svega kroz obrazovni sistem da se obračunavamo sa našom prošlošću. Da u udžbenicima ne piše da su Ratko Mladić, Radovan Karadžić heroji, da je Slobodan Milošević heroj, da su četnici i partizani isto, sve te relativizacije…, već da se otvoreno jasno i glasno kaže – ne, mi se odričemo tog srama naše prošlosti“, rekla je Ćorović i kao primer navela Nemačku koja je deceniju, dve nakon Drugog svetskog rata krenula sa denacifikacijom i došla do trenutka kada odlazeća kancelarka Angela Merkel poručuje da na Holokaustu Nemačka treba da uči za budućnost.

Ipak, ona ne očekuje da će se to brzo desiti u sluaju Srbije, upravo osvrćući se na nemačko iskustvo, ali dodaje da suočavanje s prošlošću ne sme da bude eksluzivna tema, već svakodnevna stvar.

Jedino što Srbiju može da spasi je da pogleda otvoreno sebi u oči i jasno i glasno da prizna šta je uradila u ratovima devedestih, koliko je odgovorna za smrti hiljada ljudi. I tek kada za to bude imala snage, za Srbija će moći da krene napred“, zaključila je Aida Ćorović.

Nemanja Stevanović (Autonomija, foto: Medija centar Beograd)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Bazar
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga