PETER VATAŠČIN: Zamišljena pobuna

Zamislimo da je SVM pokazao fige i SNS-u i Fidesu

25. apr 2020

Treba sedeti pored tih stolova gde se odluke donese – veoma je dopadljiv ovaj argument koja odiše pragmatičnošću, štaviše, još je i branjiv. Reč je o velikoj dilemi mađarskih manjinskih političara u Panonskoj niziji, ali suočava se sa tim svakodnevno i većina etničkih manjina u celoj regiji. Koliko je ova situacija prisiljavanja razorna i opasna, prikazaćemo pomoću jedne fiktivne pobune: zamislimo da je Savez vojvođanskih Mađara pokazao fige Srpskoj naprednoj stranci i Fidesu. Ne sada, nego otprilike pre osam godina.

Pritom ne treba zamisliti samo činjenicu pobune, nego i uzeti u obzir da deo oko „vrha“ SVM-a (predsedništvo, jaki ljudi) i sam „vrh“ (predsednik) sada izgledaju drugačije nego 2012. godine. U tom prethodnom sastavu možda ima više nezavisnih, autonomnih i takoreći spoljašnjih elemenata. A sam predsednik, Ištvan Pastor u to vreme još više liči na sebe iz 2007, nego iz 2020. godine.

Znači, 2012. godine ova družina se suočava sa strmim usponom jednog aktera na srpskoj političkoj sceni: sa naprednjacima. Tada se već moglo znati da je njihova visoka pozicija sigurna i trajna. Po tom pitanju situacija u Mađarskoj je bila još očiglednija – dotle je i Fides već pokazao na šta se može računati na duže staze s njihove strane. Ali SVM je organizacija koja funkcioniše isključivo po principima neposredne demokratije i veruje u svoje autonomno funkcionisanje u toj meri da nipošto neće da padne u nesvest od kojekakvih „iliberalnih“ snaga, kamoli da stupi u savez s njima – nego će ostati uspravan i sačuvaće svoj suverenitet. Jer Fides i SNS ostvaruju svoje ambicije baš na taj način na koji smo se već navikli: traže satelitske organizacije za svakakve poslove (prikupljanje novih glasova, uključivanje resursa pripremljenog fonda kadrova, osiguravanje određenih odliva i priliva novca, pacifiziranje itd.).

Paralelno s tim u vojvođanskoj mađarskoj ravnici prisutna je u stvari samo jedna organizacija, sa drugima (počev od DZVM pa sve do Pokreta mađarske nade) se zasad očigledno ne vredi baviti, jer pitanje je da li će ove organizacije ikada moći da pristupe upravljanju pomenutih poslova sa dovoljno velikim resursima. Znači SVM je u ovom slučaju nezaobilazan, ali potpuno drugačije nego danas, jer tu je ona zaista integrativna organizacija, baš kao i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine koji funkcioniše potpuno nezavisno od SVM. Štaviše, i druge institucije izgledaju slično: dnevnik Mađar So još nije prošao kroz koban fijasko 2011. godine, i u međuvremenu je u još većoj meri postao vojvođansko mađarski forum, na primer počev od Ferenca Maka sve do Đerđa Serbhorvata svako može da iznese svoje mišljenje na stranicama ovog dnevnog lista, pa čak i ako redovno iskrsnu oštre debate – ipak, stvari se baš na taj način iskristališu i kreću ka razvitku.

Takvo stanje preovlađuje i drugde u institucijalnom sistemu vojvođanskih Mađara, i ako dođe do prestupa (na primer ako neko organizaciju koju predvodi suviše doživljava kao sopstvenu „svojinu“), onda, zahvaljujući reflektorima javnog mnjenja brzo se to sve umeri. Vidi to i SNS i Fides, ali nema šta da se čini, svakako se mora iskonstruisati neki modus vivendi sa SVM-om. Ispred Ištvana Pastora i stranke u ovom slučaju stoje dva puta: da kaže da ili da kaže ne. Vrlo je verovatno da isključivost ovog poslednjeg odgovora neće doneti mnogo dobrog vojvođanskim Mađarima, jer će ostati na ničijoj zemlji sa vrlo malo sopstvenih resursa između „dva tornja“, Budimpešte i Beograda, sa svim opasnostima koje se kriju u toj situaciji (mada, moramo tiho da dodamo: situacija nije drugačija ni dan danas). I zato SVM kaže „da“, ali to čini pod strogim uslovima čiji je smisao da neće pristati bilo kako na bilo šta. Saradnja i kompromisi traju sve dok se može pristupiti stvarima sa dobrim osećajem i na demokratski način. Pa zato iako SVM posle dužeg oklevanja ulazi u Labanovo rukovodstvo u Subotici, njihova strpljivost ne traje dugo, posle ominozne pretnje „betonskim cipelama“ odmah raskinu saradnju sa lokalnim SMS-ovcima – pored toga svugde protestuju protiv raznih spomenika koje je postavio plitki srpski nacionalizam. Povećavaju sumu novca koju Orbanova vlada usmerava u Vojvodinu, ali odbijaju da se taj novac iskoristi za agresivno pridobijanje glasova birača ili da načine propagandu od programa razvoja privrede i da hipnotiziraju prisutne jeftinim političkim trikovima na masovnim manifestacijama koje se organizuju povodom tog programa, štaviše da tu i drugde sagrade „baze podataka“ i iskorišćavaju lične podatke ljudi.

Stranačka sedišta ne procenjuju na dvostruku vrednost datog objekta. Ne plaše se da kritikuju ni „iliberalne“ korake ove dve vlade. I tako dalje. Paralelno s tim uz pomoć dvojnog državljanstva oni se trude da stimulišu duhovne snage vojvođanskih Mađara (koji čak i ovako emigriraju) i ako neko odgovara određenim stručnim standardima i želi da radi tu, onda oni nađu načina (bez korumpiranosti) za njihovo zaposlenje – i to ne kao jeftine kadrove. Oni su zamoran, iritirajući partner za Fides i SNS, ali pošto je ova družina društveno integrativna, demokratična i složna, zato je ujedno i nezaobilazna. Naravno, njihov sistem veza se postepeno degradira, ali potrebni su jedni drugima barem toliko da bi taj sistem funkcionisao makar na osnovnom nivou. Na veoma zanimljiv način za centre moći mogućnost izgrađivanja jedne rivalne organizacije ne dolazi u obzir – iako ima takvih pokušaja (čak pridobiju i neke iskusne članove SVM-a) –, jer to se na kraju svodi na bacanje para kroz prozor.

Ali bacimo sada pogled na konkretnu sadašnjost, koju možemo dobro poznavati, i na mogućnost koja proizilazi iz nje. SVM tu doživljava svoj izuzetno jeftin pragmatizam na prilično niskom nivou. Iako je partijskom politikom masivno prožeto javno mnjenje centralizovano nalik sistemu piramide, ipak je i ranjivo. Pastor ima mnogo neprijatelja i neistomišljenika, i mada je stabilizovao svoju moć i na tim osnovama dobro produkuje ponašanje koje Beograd i Budimpešta očekuje od njega, ipak ima poneke rupe na štitu. Jer, šta bi bilo ako bi njegova ličnost iz nekog razloga postala nepotrebna? Desio bi se klasičan gubitak političke dobronamernosti. A pošto ima mnogo ljudi na partijskoj liniji, bilo bi dovoljno materijala za reorganizaciju SVM-a, kao i za osnivanje nove stranke.

Pastor znači mora u svako vreme i na najjači mogući način osigurati sve uslove svoje moći, kako ne bi postao brzim tempom odstranjiv. S tim stranka je primorana na jeftine kompromise, sumnjive malverzacije i korišćenje sirove političke moći. Manevrisao se u poziciju taoca i povukao je sa sobom na tu poziciju i ceo vojvođansko-mađarski živalj.

Prevela: Kristina Orovec

Izvor: Családi Kör

Naslovna fotografija: Beta (Dragan Gojić)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga