PETAR MILETIĆ: Lako je srbovati iz daljine

Istovremeno smo se, naravno, nadali da će Srbija konačno tom „patriotskom lopovluku” stati na put

20. okt 2012

Poslanici Srpske liberalne stranke glasali su u četvrtak u kosovskom parlamentu za rezoluciju kojom se podržava proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije, kao dve nezavisne i suverene države. Po rečima potpredsednika Skupštine Kosova iz SLS Petra Miletića, odluka da se podrži rezolucija doneta je na temelju činjenice da je iluzorno očekivati da Priština i Beograd odustanu od svojih „statusnih stavova”: Priština da je Kosovo nezavisna država, a Beograd da je Kosovo sastavni deo Srbije.

– Svesno smo preuzeli rizik da glasamo za rezoluciju u kojoj se govori o normalizaciji odnosa dveju nezavisnih država, jer to što i Beograd i Priština imaju veoma tvrde stavove po pitanju statusa Kosova ne sme da bude prepreka za nastavak dijaloga. Uostalom, šta je alternativa: situacija još zategnutija nego danas. Lako je biti „patriota” i srbovati iz ugodne pozicije, kada nemate nikakvu odgovornost prema ljudima koji dole žive. Naš je stav stoga bio da po svaku cenu idemo ka relaksaciji odnosa Beograda i Prištine, jer samo to može doprineti lakšem životu kosovskih Srba – objašnjava Miletić za „Dnevnik”.

Kako je srpska javnost na Kosovu reagovala na vaše glasanje za rezoluciju?

– Kao i kada je u pitanju realan život srpske zajednice na Kosovu, tako i u ovom slučaju imate „dve javnosti” – severno i južno od Ibra. Sa severa naravno da stižu teške reči, dok su Srbi koji žive „ispod” Ibra svesni realnog stanja na terenu, odnosno svakodnevno se sreću sa svim prerogativima koje Kosovo čini ili ne čini nezavisnom državom. I oni shvataju da je bolje da negativan odijum zbog glasanja za rezoluciju na sebe prime njihovi politički predstavnici, a da „posledice” budu da se kroz nastavak dijaloga konačno reše pitanja struje, telefona, prelaza… odnosno svih ili bar većine praktičnih tema koje ih muče u svakodnevnom životu. A pitanje statusa Kosova, to odavno znamo i mi i oni, nije u rukama ni Prištine ni Beograda, već najmoćnijih država sveta.

Predložili ste da predstavnici Srba u kosovskim institucijama budu deo pregovaračkog procesa. Da li je to realno?

– Ne insistiramo na tome, već nudimo pomoć. Naprosto, ukazujemo na to da bi bilo dobro da kosovski Srbi budu deo pregovaračkog procesa, da li direktno, za stolom, ili kroz neku savetodavnu ulogu, ili će se naći neko treće rešenje, svejedno. Ali iskustvo iz proteklog dijaloga pokazalo je da to što su kosovski Srbi zaobiđeni za posledicu ima činjenicu da neki od postignutih dogovora još uvek nisu implementirani. Jer, da su barem konsultovani, odmah bi ukazali da neka ispregovarana rešenja ili nisu realna, ilu su veoma, veoma teško sprovodljiva na terenu.

Vlada Srbije donela je odluku da se preduzmu „zakonske mere” prema svima koji pored plata iz bud`eta Srbije ostvaruju zarade i druga primanja i u kosovskim institucijama?

– Ako je to jedina reakcija države na otkrića emisije „Insajder” o malverzacijama na Kosovu za koje smo mi odavno znali – onda je neprimerena. Ne mislim da je ovde najveći greh to što je neki nastavnik ili medicinski radnik koji je odlučio da sa porodicom ostane na Kosovu, primao dve plate. A na tom običnom svetu će se kola slomiti, iako bi mnogo bolje bilo da se vidi gde su otišli ti silni zloupotrebljeni milioni evra.

I vi kažete da ste znali za te silne zloupotrebe. Zbog čega se ćutalo?

– Možda jesmo pogrešili, ali nas koji učestvujemo u kosovskim institucijama odavno su proglasili izdajnicima, pogotovo ti krugovi koji su debelo omastili brke, pa smo cenili da bi svako naše reagovanje u tom pravcu pre predstavljalo dolivanje ulje na vatru, no što bi pomoglo. Istovremeno smo se, naravno, nadali da će Srbija konačno tom „patriotskom lopovluku” stati na put. Nažalost, tragedija je što umesto nadležnih organa kojima je to u opisu posla, istragu moraju da vode novinari.

Kako gledate na poruke koje dolaze iz Beograda da bi Srbija zbog Kosova mogla da napusti evropski put?

– Plašim se da Beograd ili nije u stanju ili ne želi da reši sve one nagomilane probleme koji su neophodni za nastavak evrointegracija, pa je najlakše reći: mi nećemo u Evropu jer nas tera da se odreknemo Kosova. U poslednje vreme sam učestvovao na nekoliko međunarodnih foruma i ni jedan predstavnik EU nije to tražio, pa čak ni pomenuo. Od Srbije se, međutim, traži da konačno počne da uređuje državu po evropskim standardima, od pravosuđa do poštovanja ljudskih prava. Nažalost, pošto baš to ne ide od ruke zvaničnicima u Beogradu, onda im je najlakše sve prebaciti na kosovski teren. A to je potpuno pogrešno. Jer, Srbima na Kosovu može da pomogne samo jaka Srbija koja je članica EU, a ne ovako slaba Srbija unutar koje političke elite manipulišu osećanjima građana vezanim za Kosovo isključivo zarad podizanje vlastitog rejtinga. I ništa više.

Srpski državni vrh najavio je platformu za Kosovo, koja se temelji na ponudi Albancima u smislu „više od autonomije, manje od nezavisnosti”?

– Najpre, bojim se da se sa ponudama tipa Južnog Tirola ili Olandskih ostrva, baš kao i sa onom idejom Ivice Dačića o podeli Kosova, zakasnilo najmanje deceniju i kusur. Sada, toliko godina nakon intervencije NATO i pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost koju je u međuvremenu priznao veliki broj država među kojima i većina članica EU, sumnjam da će ponuda iz Beograda naići na plodno tlo. I to ne samo u Prištini, nego pre svega u međunarodnoj zajednici. Međutim, pozdravljam inicijativu da Srbija napokon izađe sa nekim konkretnim predlogom za rešenje kosovskog pitanja, a ne da stalno bude ta koja nešto odbija. Naravno, najvažnije je da rezultat ne bude samo još jedna u nizu rezolucija usvojenih u Skupštini, koje su ličile kao jaje jajetu a na kraju nisu ništa značile. I da predlog bude realan, jer nerealan spisak želja diskredituje i predlog i predlagača.

Miroslav Stajić (Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga