PAVLE RADIĆ: Srbija – evropska Kolumbija

Sprega politike i kriminala na svim nivoima i svuda

28. juna 2019

Intervju nekadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, koji je smenjen sa te funkcije 2014. – izložen spinovanju da je primio novac od Šarićeve narko grupe – ignorisan je i uglavnom prećutan u medijski kontrolisanoj javnosti Srbije. Da je Srbija iole normalno društvo i da ovde postoje iole ozbiljne institucije za zaštitu ustavnog poretka i zakonitosti – da postoji ozbiljno tužilaštvo, policija, sudstvo, javni medijski servisi i da postoji koliko-toliko razvijena šira kritička jvnost – tvrdnje izrečene u intervjuu čoveka koji je predvodio borbu protiv Zemunskog klana i Šarićevog narkokartela odjeknule bi kao bomba, kao prvorazredni skandal koji bi uzdrmao čitav politički poredak, posebno policijski i pravosudni. Zasenio bi čak i famozno “kosovsko pitanje”. Da smo normalno drušvo vladajućim političarima, ministarstvima policije i pravosuđa, državnom tužilaštvu i najodgovornijim sudskim instancama oka ne bi dali da sklope, a kamoli im dozvolili da se prave ludi i tvrdnje dobro upućenog nekada visokorangiranog policajca ignorišu i guraju u zaborav.

Šta je nauk iz ovog slučaja, iz obznanjenog društvenog maligniteta – sraslosti vladajuće politike i organizovanog krimiala, o čemu je Milović progovorio? Nauk je da smo daleko od normalnog društva. Niti imamo odgovorne političare (naprotiv), niti verodostojne institucije koje treba da štite ustavni poredak i zakonitost, niti imamo normalne medije (posebno nemamo odgovorne javne medijske servise), niti voljom ne samo aktuelnih političara imamo šire utemeljeno kritičko javno mnenje. Drugim rečima, Srbija je u institucionalnom i konstitucionalnom rasulu, prepuštena upravo onom o čemu je implicitno i eksplicitno progovorio Milović (dakako, ne samo on). U raljama smo sprege politike i kriminala na svim nivoima. Posle institucionlnog i moralnog sloma uzrokovnih suludom ratnom politikom i neminovnih vojnih poraza, posle urušenih nada i protraćene energije Petog oktobra, današnja Srbija u vlasti Miloševićevih i Šešeljevih đaka i sledbenika manje-više je mafijaška država, kao i za vreme Miloševića, i dalje jednako zatrovana nacionalizmom i klerikalizmom kao opijatom za sluđivanje beslovesnih masa . Za ratove, na sreću više nema resursa.

Ignorisanje Milovićevog intervjua pokazuje koliko je srpsko društvo degenerisano, pokazuje kolika je moć isprepletenih vladajućih političko-kriminalnih struktura – s jedne strane da efikasno organizuju društvenu amneziju i tišinu (amneziju o zločinačkoj politici iz devedesetih, društvenu tišinu u slučaju Milovićevog intervjua u kojem govori o neprekinutoj sprezi politike i organizovanog kriminala), a s druge strane moć efikasnog organizovanja društvene histerije kada to sprezi politike i kriminala odgovara (što se svakodnevno demonstrira kroz medije pod kontrolom režima). Izopačena vaninstitucionalna moć parališe odbranu društva od devijacija i masovnih zloupotreba, parališe ključne društvene institucije i čini ih jalovim, čemu predugo svedočimo u društvu u kojem živimo i iz kojeg se masovno beži, ponajvše baš zbog te izopačene moći.

Sprezi politike i kriminala nacionalizam nije prva svetinja iako su njezini protagonisti ogrnuti ne jednim nacinalističkim plaštom i grlato se kunu u patriotizam i narod (Aco Srbine, Aco Srbine…). Za razliku od beznadežnih nacionalista zanesenjaka (takvih veselnka ovde dakako ne manjka) u nacionalizmu kriminal-političara nema ni zrna doslednosti, još manje bilo kakvih, pa taman i anahronih ideala. Lična korist im je apsolutno na prvom mestu, pri čemu se ne obaziru na stravičnu cenu koju zbog njihove lične koristi plaća narod u koji se tobože kunu. Potvrđuje to, između ostalog, i njihov – blago je reći – licemeran odnos prema Kosovu, prema BiH (RS), prema Srbima u regonu i bilo gde da su – srbuje se, uzdiže jelda večna briga za rod, za nacionalnu istoriju i tradiciju, a za to vreme lopovskim kanalima pune vlastite džepove.

Ne libe se stalnog držanja društva u vanrednom, maltene poluratnom stanju, šire šovinizam i histerično raspiruju najgore strasti naivnih i lako povodljivih, da bi iza scene mutnim tokovima punili privatne račune i gomilali luksuzne nekretnine na raznim adresama. I to vidimo funkcioniše bez većih problema. Ko na primer zna (i ko sme javno da pita) koliko se dnevno (mesečno, godišnje) izdvaja “za naš paćeni narod na svetom Kosovu i Metohiji” i u čijim džepovima završava gro nekontrolisanog novca koji se iz džepova poreskih obveznika Srbije uzima za te proklamovane svhe? Koliko se po istom obrascu izdvaja bratu Miletu (Dodiku) na ime brige o našem napaćenom narodu u RS izloženom pritisku jelda dušmana, koliko braći Srbima u Crnoj Gori – da ne nabrajamo dalje – i gde silan novac siromšnih građana Srbije završava? Ta pitanja u propaloj Srbiji se retko postavljaju, pa Vučić mimo zakonskih ovlasti (kao i u svemu što radi) poput Dragana Markovića Palme, zavisno od raspoloženja, odokativno razrezuje koliko će se kome iz državne a ne njegove kese dati. Podrazumeva se, gle apsurda, da je nepristojno pitati odgovorne političare, ministre, predsednike vlade i države, koliko se kome pomaže i gde stvarno završava novac izdvojen od siromašnih građana Srbije. Oni koji ipak to pitaju su sumnjivi, a šta su drugo nego maliciozni antisrbi i autošovinisti.

Dok god smo u raljama kriminal-političara i dok ne raščistimo sa onim na šta, sva je prilika uzalud, upozorava dobo upućeni Milović, Srbiji nema spasa. Iz čabra u koji smo voljom suludih političara većinski podržavanih na izborima upali – izlaz je vrlo težak. Pod vlašću kriminal-političara, Srbija se u zadnjih tridesetak godina kolumbijalizovala.

p.s

Za notorne putinoljupce, za beznadežne rusofile

EU je Srbiji hitno dodelila pomoć u iznosu od 90.000 eura na ime pomoći oštećenima u poplavama nezavisno od pomoći iz IPA predpristupnih fondova u iznosu od 179,1 milion evra. Nema vesti da je bratska Rusija dodelila materijalnu pomoć oštećenim u poplavama (da jeste, vest o tome bi se na udarnim medijima neprestano vrtila). Ali je zato baš u dane poplava u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu održana zajednička regionalna vežba (na suvom!) o postupcima u slučaju elementarnih nepogoda (sic!). O čijem trošku? Nazdravlje! Svečanosti povodom završetka vežbe prisustvovao je Aleksandar Vučić, dakako na svečanoj tribini pred okupljeni učesnicima vežbe, gostima i okupljenim građanima. Sve stigne i sve može, blago nama.

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga