PAVLE RADIĆ: Puca li naprednjačka tikva?

Šta hoće Nikolić sa novom rezolucijom o Kosovu?

Priredio: Pavle Radić
07. apr 2014

Mediji obzirno izveštavaju da Vučić posle izbora neprekidno razmišlja. Zagledan u budućnost razmišlja o strateškim vizijama. Naravno, razmišlja za sve nas, za naše dobro. Kako i priliči vođama. Razmišlja o novoj vladi, o kratkoročnim i dugoročnim merama, o prioritetima, o partnerima u zemlji i svetu, o onima koji će ga podržavati i onima koji će mu ubacivati klipove u točkove. Sve sama teška pitanja. Kojim putem dalje? Kako? S kim? Može li Srbija u boljitak nekako prečicom, na horuk? Može li se u EU sa dinastijom Krkobabić i na primer PUPS-ovcem Momom Čolakovićem, koji je predvodio državni sindikat još za vremena SFRJ? Može li se u EU sa vizionarem Baćevićem, sa ovakvim „Večernjim novostima“ i „Politikom“, sa ovakvim „vašim pravom da znate sve“? Može li se sa zabašurenim starim ideološkim i ratnim bagažom, sa prećutanim biografijama? Sa „našim identitetom“, što onaj zlonamernik Saša Radulović naziva parazitskim sistemom burazerske privrede, nereformisanih Službi, sudstva, tužilaštva, policije, zdravstva, školstva, kontrolisanih medija. Razmišlja, može li nekako i Rusija i EU, i jare i pare? Ako ne može, kako taj jaz premostiti? Kad bi mogli da budemo izuzetak, Putinova gubernija u EU, gde bi nam bio kraj. Da kojom srećemo u Briselu stoluju prijatelji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata umesto evropskih zanovetala, sve bi moglo. Kao „Beograd na vodi“. Ovako ostaje da se nagvaždamo sa evropskim zakeranjima. Te političke slobode, te tržišna, a ne burazerska privreda, te standardi, te procedure, te vidljive reforme, te zaštita manjina, te slobodni mediji. Vrag zna čega će se još setiti. Imaju institucije, jake privrede, tehnologije, otvorena tržišta, dobre škole, univerzitete, klinike, infrastrukturu. Iznad svega, imaju pare. A mi gologuzija. Zato im se može. Valjda će On naći neko usrećiteljsko rešenje, Sa Krkobabićima ili bez njih. Za sve nas, a ne samo za SNS oligarhiju, kako insinuiraju zlobnici.

Nerazgovetno je da li dok razmišlja sluša bar savete političkog očuha Tomislava Nikolića (politički otac je u Hagu). I Nikolićevih savetnika, proverenih radikalskih saboraca.

Dok Vučić razmišlja, politički očuh u svojstvu predsednika Srbije radi. Te dodela odlikovanja, te diplomatske akreditacije, te svečani prijemi i patriotski govori povodom verskih i državnih praznika, te međusobni blagodari sa Patrijaršijom, te ovo, te ono. Vidljivi su trud i sugestije predsednikovih savetnika. Posebno prvog, Olivera Antića. Čini se da mudrost ovog savetnika čvrstih radikalskih korena, izbija iz svakog predsednikovog govora, iza svakog dodeljenog odlikovanja, iza svakog novopostavljenog ili opozvanog ambasadora. I iz najnovije inicijative za ne zna se koju po redu rezoluciju o Kosovu. Nije jasno kome je namenjena i zašto? Presipanje iz šupljeg u prazno, namenjeno za domaću upotrebu. Kao i sve prethodne rezolucije. Obrazlažući ideju o novoj rezoluciji, Nikolić kaže da su bitno izmenjene okolnosti u odnosu na vreme donošenja prethodne. Ajde! Imaćemo novu vladu, novu skupštinsku većinu, novi su trendovi secesija po svetu. A najavljeno je i formiranje vojske Kosova. Nova rezolucija za nove realnosti! Da nas Bog poživi.

Radi li se ipak o nečem drugom?

Vučić je na izborima, i unutar SNS, dobio svu moć. I političkog očuha Nikolića sa tvrdoradikalskim savetnicima sveo na protokolarni nivo. Što se ovima izgleda nikako ne sviđa. Brinu se da u raspodeli položaja i privilegija ne bude zapostavljeni za račun mladonaprednjačkih zombija. Zato je ideja sa novom rezolucijom o Kosovu pokušaj tvrdoradikala SNS da zadrže politčki uticaj. Ima li boljeg načina za to, od starih patriotskih metoda? Od upotrebe Kosova. Kad počnu reforme, ako ih zaista bude, kad počnu blokade puteva i pruga, dobiće dodatno moćno oružje. Socijalnu demagogiju.

Pored brige da ne budu marginalizovani, radikali u duši brinu da se u ne daj bože „olakom podavanju EU“, što bi rekao Koštunica, ne pretera sa popustivljošću. Da se ne poklanja ono što se ne mora i ne sme. To će izgleda nova rezolucija, ako je bude, potencirati. Patriotska javnost to uvek prima sa odobravanjem. Na kartu limitiranja pregovaračkog prostora sa Prištinom i EU i prvenstveno lične vlasti i prestiža Vučića, igraju kreatori ideje nove rezolucije.

U interregnumu republičke vlasti za početak je obznanjena inicijativa za novu rezoluciju. Da se pored Vučićevog legitimiše i Nikolićev politički autoritet. Stvar će se posle razvijati sama po sebi.

I razvija se. „Kosovu autonomija, ne više; …ako EU odluči da Srbiju primi bez Kosova, to znači da je uopšte i ne želi u svojim redovima“. Nije to izjava Vojislava Koštunice, nego izvod iz intervjua Nikolića bečkom „Die Presse“. Uz obznanjenu ideju o novoj rezoluciji, poruka plasirana kroz strane medije upućena je prvenstveno domaćoj javnosti. I Vučiću. Vrata pregovora sa Prištinom i EU neće biti baš širom otvorena, upozorava tvrdoradikalsko jezgro oko Nikolića.

Da li je ideja o novoj rezoluciji izašla u javnost bez konsultovanja Vučića? Da li mu je to opomena da ne zaboravlja tvrdoradikalsko krilo SNS? Ako je namera ideje da se limitira Vučićeva svemoć, ako je reč o raskoraku Nikolića i Vučića (možda podsticanom i od stranih suflera koji ne vole Srbiju u EU), brzo će pući naprednjačka tikva. Kad se to desi, a desiće se ne samo zbog ove rezolucije nego zbog kumuliranih suprotstavljenosti, mnogo će da smrdi.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga