PAVLE RADIĆ: Podanička kultura humus za diktatore

O namirivanju nekažnjivog lopovluka moćnika našim parama

Priredio: Pavle Radić
11. mar 2020

Vučić je pre neki dan posetio “Krušik”. Da smo iole sređena država poseta predsednika Srbije, koji nominalno ima manje-više protokolarne nadležnosti, bilo kom preduzeću ne bi bila posebno važna vest. Mediji bi je spomenuli kao deo rutinskih predsedničkih aktivnosti koje se praktikuju povodom kakvog jubileja fabrika ili drugih institucija. I ništa više od toga. Pošto niti smo sređena država, niti je “Krušik” obeležavao kakav jubilej vredan poziva predsedniku republike da mu prisustvom da veći simbolički značaj, Vučićeva poseta opljačkanom valjevskom preduzeću po ko zna koji put pokazuje u kakvoj karikaturalnoj državi živimo, kolika je njegova bahatost i – što je najtužnije – koliki su strah i podaništvo zaposlenih. U “Krušika” ih je kažu oko 3,5 hiljade.

Zahvaljujući uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću znamo kakva se pljačka odvijala u “Krušiku” i ko su njezini akteri. Kako su glavni akteri povezani sa vrhom vlasti, zahvaljujući ono malo profesionalnih medija bar oni kojima su ti mediji dostupni znaju kako je vlast pokušala da skandal prikrije, kako je pokušala da od savesnog uzbunjivača javnosti napravi izdajnika i špijuna. Profesionalni mediji i nepotkupljivi istraživački novinari nedeljama, mesecima čak, nisu dozvoljavali da vlast pljačkaškog slona – metaforički rečeno, koji verovatno po sličnom principu pljačka i druga javna i državna preduzeća – svede na komarca. I da, očiglednu veliku pljačku svede na benigni “sukob interesa” (ako i na to).

Pošto su tužilaštvo i sudstvo kao i druge institucije sistema u malom džepu vlasti (uz izuzetke časnih pojedinaca), skandal koji bi u svakoj sređenoj državi oborio kleptomansku vlast ovde je ostao bez ikakvog tužilačko-sudskog epiloga, a akteri pljačke (i s njima povezani državni funkcioneri) bez sankcija. Pred novim domaćim i globalnim svetskim problemima (corona virus, izbeglička kriza koja preti novom eskalacijom) skandal u “Krušiku”– kao i brojni prethodni – polako pada u zaborav. Vrhovni uzurpator je procenio da je zato pravo vreme da se skandal do kraja razvodni tako što će pompezno posetiti fabriku i pred zaposlenicima, pred plašljivim podanicima od kojih su mnogi videli i znaju ono što je video i zna uzbunjivač Obradović, i izaći sa objašnjenjem je l’ da pravih uzroka problema fabike obećavajući joj višemilionsku (dakako u evrima) državnu pomoć.

Uzroke problema “Krušika” objašnjava smanjenom međunarodnom tražnjom oružja i municije i – vidi vraga – ružnim glasinama koje su odavde iz politikantskih razloga zlonamerno širene o fabrici i naudile njenom poslovnom ugledu. U vezi tih „ružnih glasina“ obećao je i da će biti angažovani spoljni finansijski forenzičari, iako dokumentovane dokaze uzbunjivača Obradovića o očiglednom kriminalu do sada argumentima niko nije opovrgao.

Nezakonito rešavanje velikog skandala kojim će opljačkane pare “Krušika” koje su završile u privatnim džepovima biti nadoknađene parama poreskih obveznika, Vučić koristi – manirom politikanata u banana državama – i u predizborne svrhe. Poslušnički partijski menadžment fabrike mu je zaposlenike fabrike izveo na miting u krugu fabrike, na kojem ih je abrakadabra spasilac obradovao smirujućim vestima da će im plate biti redovne, da niko neće biti otpušten iako fabrika ima problema sa upošljavanjem kapaciteta, da ih država– a zna se valjda ko je ovde država – neće ostaviti na cedilu. Kud lepših predizbornih vesti zaplašenim podanicima koji ne smeju da se jave dojučerašnjem kolegi uzbunjivaču. I koji – kaže Obradović – sklanjaju pogled kad se s njim sretnu, ili ubrzavaju hod ako idu istom stranom ulice da ne bi išli s njim.

Podanici – podanička kultura – je humus iz kojeg niču i koji hrani autokrate i diktatore. Zašto ih je u Srbiji toliko i kako ih uspraviti, kako ih preobraziti u odgovorne građane koji brinu o dobrobiti društva u kojem žive, duga je priča. Samo što ni svi podanici ovde nisu u istoj poziciji. Oni iz “svetih krava Srbije” – iz tetošene namenske industrije, iz tetošenih Elektroprivrede, Telekoma i drugih monoploskih preduzeća i javnih službi – podanici su prvog, a zaposlenici u ostalim javnim ustanovama i institucijama podanici su drugog reda. Svaki ovdašnji uzurpator moći zna dobro kako se odnositi prema jednima, a kako prema drugima.

Elem, ko kaže da se u. je l’ da, proevropskoj Srbiji problemi efikasno ne rešavaju i ko to tvrdi da je aktuelni režim u permanentnoj predizbornoj kampanji? Taman posla, požrtvovana vlast danonoćno radi za dobrobit Srbije, za razliku od neradnika kojima je stalo samo do fotelja i državne kase. O tome ćemo se naslušati čekajući skore (kvazi)izbore.

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga