PAVLE RADIĆ: Opsada i poslednji dani?

Koncentraciona vlada završni čin rušenja vojvođanske vlasti

Priredio: Pavle Radić
27. avg 2014

Famu o koncentracionoj vladi Vojvodine lansirao je SVM. Valjda u iznudici? Zbog paralize rada pokrajinske vlade ili proceni da tešnjom saradnjom sa SNS može bolje ostvariti svoje interese.

Istorija opsade Banovine, pokrajinske vlade predvođene DS, dobro je poznata. Nakon što je pre više od dve godine SNS preuzela republičku vlast i na juriš „upodobila“ lokalne vlasti gde god je mogla, vlada u Banovini predvođena DS stavljena je pod opsadu. Izložena je baražnoj vatri SNS-kurte i murte. I njihovih epigona. Uz sasluženje upodobljenih medija. To traje do danas. Računalo se, tamo gde se odlučuje, da će se halabukom, tabloidnim klevetama, pretnjama policijskih istraga, blaćenjem pripadnika pokrajinske vlasti, na nju usmeriti podsticani bes građana. Te da će nakon toga, kao u „jogurt revoluciji“, završnim mitingom Pajtićeva vlada lako biti srušena. Aprilski miting 2013, koji je na bini pred Banovinom okupio Mirovića, „našu Maju“, Bajatovića, podobnog manjinca-Slovaka… – završio je kao farsa. Repriza „jogurt revolucije“ je propala, pa se prešlo na rezervni plan. Na pojačanu izolaciju Banovine, na iscrpljivanje i opstruisanje pokrajinske vlasti, na njezino klevetanje i provlačenje kroz medijsko blato. Paralelno su u Banovini traženi trojanski konji – verolomni poslanici ili članovi vlade, verolomni koalicioni partneri. Podgrevani su koalicioni sporovi i lične netrpeljivosti, kojih pokrajinska vlast nije lišena. Kao ni ne malo grešaka i kadrovskih promašaja, što je hajkačima došlo kao kec na banku.

Rezultatima poslednjih lokalnih i republičkih izbora hajkači dokazuju da su DS i Pajtić izgubili poverenje građana. Što je tačno, ali ne onoliko koliko hajkači izvikuju. Tačne su i tvrdnje o brojnim slabostima aktuelne pokrajinske vlade, ali se izbori ipak raspisuju samo na Ustavom predviđen način. Sve mimo toga je nasilje i kršenje Ustava. A kad je reč o poverenju građana kao kriterijumu raspisivanja izbora, kad bi se sad organizovali izbori u „upodobljenim“ lokalnim zajednicama i tamo gde je SNS na izborima osvojila vlast, videlo bi se koliko građani u nju imaju poverenja. Gde je to unapređen život građana? Nigde. Uzmimo primer Novog Sada, gde se vlast otimala po svaku cenu. Znamo kako su na vlast došli SNS, Treća Srbija, Dinara-Drina-Dunav, bizarni DSS i SPO, sve skupljeno s koca i konopca. I šta je Novi Sad time dobio? Još ubrzanije propadanje. Gradska infrastruktura sve derutnija, nema ozbiljnih investicija, javna i komunalna preduzeća u kolapsu. Po javnim i komunalnim preduzećima arče se pare građana, a bahati direktori, neretko pijani, divljaju službenim kolima po gradu. Niko ne kontroliše rasipništvo i javašluk. SNS i kompanija upodobljavača s koca i konopca, u Novom Sadu su imali priliku da pokažu šta znaju i mogu, pa da eventualno pokažu da su verodostojna alternativa postojećoj pokrajinskoj vlasti. Koja dakako nije sjajna. Zar verovati upodobljavačima da bi bili drukčiji, da su na vlasti u pokrajini? Zar da guverner Vojvodine bude bivši ministar Knežević, koji pred TV kamerama demagoški pije mleko otrovano aflatoksinom i od građana pravi budale? Kojem je u sefu, prilikom hapšenja zbog optužbi za malverzacije, pronađeno preko sto hiljada evra navodno stranačkog novca, za koji se ne zna ni kako je skupljen, ni gde je završio. Zar da guverner bude bivši radikalni radikal, gradski funkcioner iz vremena kad je gradom upravljala „naša Maja“ – Igor Mirović, čija je imovinska karta nakon mandata u važnom gradskom preduzeću, tvrdi se, enormno uvećana? Ili da pokrajinsku vlast predvodi neko sličan njima?

Ideja o koncentracionoj vladi imala bi smisla, kad bi oni koji pretenduju da njom dominiraju – SNS – pokazala jedan jedini dobar rezultat gde je na vlasti. Od lokalnih zajednica do države. Sve je to prodavanje magle i gubitak vremena. I priča o evropskim integracijama će zbog budalaštine „i EU i Rusija“ završiti kao i Tadićevo „i EU i Kosovo“, kao farsa.

Kad već u Vojvodini stvari stoje kako stoje, treba sačekati redovne izbore. Ili, ako se među postojećom parlamentarnom većinom nađe još prelivoda, raspisati vanredne izbore. Pa kako bude. Bude li se formirala koncentraciona pokrajinska vlada, za neminovnu paralizu njezinog rada SNS će okrivljivati DS. I sa sebe skidati odgovorost. Tako će za sebe skupljati poene za sledeće izbore, a DS dodatno diskreditovati.

Ultimatum potpredsednice SNS Zorane Mihajlović da „nova Pokrajinska vlada mora biti formirana do kraja septembra, jer se ne može dozvoliti nastavak devastiranja Vojvodine“ cinizam je partijske moćnice. Pred jačim, pred Bajatovićem, brzo je uvukla rogove. Pred slabijim, pred progonjenim, pretenciozna političarka bi da se šepuri.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga