PAVLE RADIĆ: Omerta o mračnim hipotekama ili O našoj bezdušnosti

Slučaj „Škorpioni“: Ekshumacija dvojice dečaka koja su ubijena pred kamerama

Priredio: Pavle Radić
28. apr 2019

Identifikovana su dvojica Bošnjaka, za sada recimo stradalih u zadnjem ratu, čiji su delovi tela ekshumirani iz sekundarne grobnice na planinskom području Rogoj u opštini Trnovo. Za srpske medije to nije vest vredna pažnje. Da je ovde iole medijskog morala (čast izuzecima), baš bi u Srbiji ova vest zaslužila pažnju jer Srbija s ovom vešću itekako ima veze.

Pronađeni i identifikovani delovi tela pripadaju dvojici iz grupe od šest jedva punoletnih mladićima koju su tokom srebreničkog genocida jula 1995. pred kamerama pobili “Škorpioni”, paramilitarna grupa iz Srbije (po svedočenju jednog od njezinih pripadnika u haškom procesu Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću, ta je paravojna banda bila je pod kontrolom SDB). Zahvaljujući Nataši Kandić i jednom od retkih pokajnika iz te bande koji je sačivao snimak zločina, te za sadašnje prilike nezamislivoj uredničkoj hrabrosti, gledaoci RTS-a imali su priliku da vide tu jezivu egzekuciju kraj Trnova – ono kad banda pod crvenim beretkama sa srpskim znamenjem duboko u šumi isteruje sa kamiona golobrade mladiće sa svezanim rukama na leđima, postrojava ih kraj puta i kad neko od bandita pita valjda najmlađeg među sužnjima “jesil’ ti išta dosad jebo”, nakon odgovora golobradog mladića da nije, te banditovog “e vala i nećeš” – počelo je sadističko pucanje u leđa jednom po jednom zarobljeniku… Dok se banda, očigledno ogrezla u zločinima, cereka uz doskočice, a tela prostreljenih žrtava ničice padaju na stomak jedna kraj drugih trzajući se u samrtnom grču.

Kad se posle TV snimka šire saznalo za taj jezivi detalj srebreničkog genocida – koji se ovde dakako negira a celi normalan svet koji stvari naziva pravim imenom optužuje i uteruje u laž – prišlo se najlakšem: zgražavalo se i prstom upiralo u egzekutorsku bandu, jelda nekontrolisanu paravojsku s kojom država nije imala veze, uz obavezno “a šta su oni nama činili”. I posle nekoliko dana, zločin koji je na našoj savesti pao je u bezdan zaborava.

Skoro ćutke se prešlo da je zločinačka banda pre polaska u srebreničke masakre bila u manastiru Privina glava (kod Šida), gde je smerne vernike tamošnji jeromonah Gavrilo (kojeg su ne samo lokalni vernici za života štovali kao maltene svetitelja, čudotvorca, i mnogi ničice pred njim padali na kolena) poškropio svetom vodicom i blagosiljao pred put u borbu za krst časni i slobodu zlatnu. Videli smo kako je ta borba izgledala ne samo u Bosni, i kosovski Albanci su tu bandu 1999. dobro zapamtili. Kad se preko TV obznanila crkvena sramota blagosiljanja zločinačke bande, Patrijaršija – uključivši i tada živućeg patrijarha Pavla, sveca koji hoda, kako se govorilo – o tome ni jednu samokritičnu reč nije rekla. Ono što je u iznudici iz crkve rečeno, samo je uvećalo njeno licemerje (nešto poput, svi smo mi deca božija i zaslužujemo božiji blagoslov a svako će na onom svetu odgovarati za ono što čini za života, bla, bla, bla).

Kad se preko TV obznanila crkvena sramota blagosiljanja zločinačke bande, Patrijaršija – uključivši i tada živućeg patrijarha Pavla, sveca koji hoda, kako se govorilo – o tome ni jednu samokritičnu reč nije rekla (foto: screenshot)

Brojne zločinačke bande koje su harale po ratištima bivše zemlje, tobože braneći srpsku nejač, bile su pod kontrolom tajnih službi, odnosno države Srbije, što se do danas uporno negira i krije. Za zločine koji se nisu mogli sakriti pokrenuti su sudski procesi pred Specijalnim sudom, ali skoro isključivo protiv neposrednih izvršilaca zločina na terenu. Planeri, naredbodavci i pogotovo ideolozi zla su zaobiđeni u širokom luku. Ti se procesi opstruiraju, beskrajno odugovlače, izriču se blage kazne koje se posle obaraju. Od kako je Vučić preuzeo vlast, i ta farsa je bezmalo zamrla.

Preobimna je antologija naše sramote iz zadnjih tridesetak godina. Budući da smo nespremni da se sa njom pošteno suočimo, kao olovno tešku hipoteku besramno je ostavljamo našoj nedužnoj deci i unucima. Nije li i to zločin, možda i najveći, generacije koja je odgovorna za brojne ratne zločine i nedela.

Time se po ko zna koji put potvrđuje da su zle politike zločinačke ne samo prema drugim narodima, nego i prema narodu u kojem su se nametnule.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga