PAVLE RADIĆ: „Događanje naroda“ u Srbiji i dalje traje

Večna miloševićevska politika drži region u komi

Priredio: Pavle Radić
08. jan 2021

Šta očekivati na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou (misli se na Srbiju) u godini u koju smo stupili, ako se po jutru dan poznaje?
Upad demonstranata – militanata, terorista, bandi, po nekima heroja (na primer ovde u Srbiji, Putinovoj Rusiji, Iranu i sličnim autokratijama), kako već ko naziva Trampove pristalice koje su neverovatno lako provalile u simbolički centar američke i svetske demokratije, u zgradu Kongresa SAD – na globalnom nivou obeležio je početak 2021. godine.

Ovaj po masovnosti aktera (bande, teroristi, heroji, kako hoćete) nije bio toliko dramatičan događaj – nije imao potencijala za puč i sprečavanje za nedelju-dve ustoličenja demokratski izabranog novog predsednika SAD Džoa Bajdena u Beloj kući – koliko na dramatičan način otkriva stanje današnjeg američkog društva, njegova opterećenja i izazove koji su pred njim. I ne samo pred njim, nego i pred skoro svim tradicionalno demokratskim zemljama. O nedemokratskim da i ne govorimo.

Tačno je da je Tramp u središtu velike blamaže američke demokratije (do njega činilo se neupitne), ali bi velika greška bila fokus kritičkih analiza usmeriti isključivo na tu opskurnu ličnost a ne pitati se kako se u toj velikoj i po mnogo čemu uspešnoj zemlji Tramap uopšte mogao dogoditi. Kao što je greška kritičke javnosti u Srbiji dominantno usmeravanje pažnje na opskurne i opake ličnosti od Miloševića do danas Vučića, a ne usmeriti prioritetnu pažnju na ključno pitanje o stanju srpskog društva kad u njemu šarlatani lako dospevaju na pozicije sa kojih određuju sudbinu ne samo Srbije, nego i regiona.

Kad se bilo gde dese velike političke i socijalne pomutnje, uvek je ključno pitanje stanje društava u kojima se pomutnje događaju, u kojima opskurne ličnosti izbijaju čak i demokratskim procedurama do vrhova moći (slučaj Tramp). A kad se opskuranti dokopaju nekontrolisane moći društvo neminovno zapada u dekadenciju i probleme. I jedno i drugo u Srbiji su još pod Miloševićem dosegli razarajuće, takoreći maligne razmere. Da opskurnih ličnosti koje vrebaju svoje prilike ima svugde a ne samo u Srbiji, slučaj Tramp najmarkantnije potvrđuje.

Zabluda je misliti da je u demokratskim društvima Tramp jednokratni prolazni fenomen (osvojio je skoro 74 miliona glasova Amerikanaca!). Problem trampizma (uspon opskuranata na svim društvenim lestvicama) tek će biti veliko iskušenje. Možda već i u godini koja je tek počela. Problem je globalnog karaktera i itekako ima veze sa digitalnom erom (desubjektivizacija ljudi i velike mogućnosti manipulacije njima).
Sva je prilika da će na regionalnom nivou i ova godina (kao i suludo protraćene poslednje više od tri decenije) teško išta izmeniti na bolje. Kamo sreće da vreme demantuje ovu prognozu. Nažalost, stanje stvari u tom smislu ne daje skoro nikakve nade. Šta više, stvari mogu postati još gore, pogotovo u Crnoj Gori gde se društvo i država ponovo survavaju u mrak devedesetih, u vazalstvo i kleronacionalizam, u unutrašnje raskole koji prete opasnim razvojem događaja.

Ovdašnja društva dubinski zatrovana nacionalizmom, korupcijom, kriminalom i klerikalizmom koji seže do raširene retardiranosti (u Srbiji i tamo gde Srbi na ovaj ili onaj način vladaju crkva je uzdignuta do nivoa nedodirljivog kulta pa se ogrezla u srebroljublju, hedonizmu i politikantsvu sprda sa zakonom i državom, može joj se) – na vrhove moći suicidno biraju opskurante koji ne prezaju ni od čega. U središtu bolesti regiona je Srbija koja sa, čini se, večnom miloševićevskom politikom drži region u komi. Bez ozdravljenja Srbije, bez njezinog radikalnog otklona od pošasti kleronacionalizma koji je dubinski razara – od čega su daleko i autokratska Vučićeva vlast i idejno sterilna dominantna opozicija – nema ni ozdravljenja regiona, pa će i ova godina proteći u njegovoj bedi, koliko materijalnoj, još više političkoj i moralnoj.

O stanju u Srbiji i onom šta je i u ovoj godini čeka, najbolje je skupiti snage, otkloniti gađenje i par dana pratiti njezine dominantne medije – trovačnice naroda – pa zaključiti kako stvari stoje. Kratko – mrak bez izgleda za skoro svitanje. Hoće li ova godina u tom smislu bar nešto promeniti? Hoće malo morgen, društvo i institucije Srbije odavno su ubijeni. Još tamo od Miloševićevog „događanja naroda“, koje kako vidimo ne prestaje do danas.

(Autonomija, foto: Imre Szabó)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Kampanja
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga