PAVLE RADIĆ: Čas anatomije Adama Santovca

"Mali segment naše opšte moralne propalosti"

Priredio: Pavle Radić
28. nov 2019

Povodom dokumentarnog filma „Mega diplomac“ o studijama Nebojše Stefanovića i Megatrend univerzitetu…

Nepotkupljivi novinari u ono malo slobodnih medija, studenti s velikim  srcem (i časni profesori koji su stali uz njih) u odbrani Beogradskog univerziteta, uzbunjivači koji po cenu velikih rizika brane javna dobra od najezde režimskih skakavaca i s njima umreženih mešetara i istinske NVO znak su da u ovoj pustoši nije baš sve otišlo dođavola.

Svedoci smo njihove borbe za odbranu elementarnog dostojanstva. Ličnim primerom daju nam priliku da se ljudski uspravimo i konačno kažemo – dosta više! Njihovu borbu za dobrobit svih nas još uvek većinski gledamo sa strane, očekujući da nam ipak malobrojni hrabri pobunjenici donesu spasenje.

Televizija N1 – urednici i pre svih novinar Adam Santovac sa saradnicima – smakli su još jedan zastor koliko sa nerazgovetnih studija ministra Nebojše Stefanovića (u centru je i drugih afera), toliko i sa jednog od paradigmatskih fenomena vladajućeg morala, sa Megatrend univerziteta. Santovac je o tome napravio TV dokumentarac – pravi čas anatomije – i predstavio ga javnosti.

Znalci stanja ne samo višeg i visokog obrazovanja – ključnih profesionalnih i nadasve moralnih instanci svakog društva – i ranije su upozoravali da odatle nešto bazdi. Oni koji na to nisu i još uvek ne obraćaju pažnju sad imaju priliku da saznaju o čemu se radi – neka pogledaju Santovčev dokumentarac. A ne bazdi samo iz Megatrenda – sličnih obrazovnih fenomena u neuređenom i nekontrolisanom sistemu Srbije je kao gljiva posle kiše.

Santovac niti je mogao, niti je od njega trebalo očekivati da obuhvati celinu funkcionisanja famoznog Megatrenda. On je samo otvorio ključno pitanje – šta su (ne)radile nadležne prosvetne institucije tokom tridesetak godina postojanja tog privatnog visokoobrazovnog preduzeća specijalizovanog valjda da pruža dobre nastavno-profesorske sinekure pripadnicima režima, za uzvrat opskrbljujući režim(me) instant kadrovima.

Vidimo kakvim na primeru ministra Nebojše Stefanovića, čije zagonetno studiranje je Santovac pokušavao da rekonstruiše. A Stefanović je samo jedan od – kako se u dokumentarcu kaže – 28 hiljada diplomiranih Megatrendovih studenata. Ne potcenjujući apriori nikoga, ponajmanje mlade ljude koji su u konfuznoj Srbiji tražili i traže način da se što lakše snađu, važno pitanje je gde li su se posle dobijanja diploma smestili i kakve su pozicije zauzeli ako su svi studirali i sticali diplome kao ministar Nebojša Stefanović? Ipak, ključno pitanje nije kako je studirao N.Stefanović, nego kako nam se dogodio Megatrend ovakav kakav je?

Pojavio se nešto posle početka propasti Srbije pre tridesetak godina označen kao „događanje naroda“ – početak nacionalističkog termidora koji u različitim modalitetima traje do danas. Taj razorni pokret masa usmeravan od Miloševića  (a  dodatno huškan od nacionalističkih elita i crkve) imao je omamljujući zov, jer su  njegovi kormilari svu krivicu za probleme tadašnje države – posebno Srbije  –  umesto u limitima ondašnjeg sistema nalazili u drugima narodima i republikama. Manipulisanim masama obećavana su brza i laka rešenja svih problema (čuvena „olako obećana brzina“). Sve frakcije nacionalističkog i klerikalnog radikalizma oslobađane su i do danas abolirane od bilo kakve odgovornosti, bez obzira što su iza njih ostajali strašna mržnja, ratovi, zločini, zgarišta i stratišta. 

Pod izgovorom borbe za srpstvo  rušeni su svi moralni obziri, sve je bilo dozvoljeno.  Srbiju su neminovno počeli razjedati sve veće bezakonje, kriminal i velike pljačke društvene imovine. Usledila je egzistencijalna beda velike većine stanovništva,  međunarodna izolacija i drastično srozavanje ugleda u svetu. Srozavane su sve javne službe (pravosuđe, prosveta, zdravstvo, državna uprava). U tom haosu stasavao je Megatrend dobro se snalazeći u vremenu beščašća. Bez kolaboracije korumpiranih državnih institucija nije bio moguć  (kao i niz fakulteta sličnih njemu) u formi kakvu nam je na bazi istraživačkog rada pokazao Santovac.

Kakvi god da su Megatrend univerzitet, njegov vlasnik i diplomac N. Stefanović nepravedno bi bilo odijum kritičke javnosti usmeriti samo na njih. Ono što objektivno podleže sankcijama treba sankcionisati, ali ne previđati da je problem kudikamo širi, složeniji, teži.

Oni su samo mali segment naše opšte, ponajprije moralne propalosti. Santovčev dokumentarac je pre svega još jedan dobar povod da se ozbiljno zapitamo u kakvom društvu, u kakvom institucionalnom i moralnom poretku živimo i kako smo do toga došli. Da li ćemo se zapitati i još važnije – šta ćemo učiniti da iz haosa izađemo, da konačno dokinemo nacionalistički termidor koji sublimira mnoga zla – to je već drugo pitanje.

(Autonomija, foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Tvoje lice zvuči poznato
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga