PAVLE RADIĆ: Boris Milošević u Kninu – šansa razumu?

Krajnje je vreme da Srbi u regionu prestanu biti marionete nacionalističkih megalomana iz Beograda

03. avg 2020

Hoće li odlazak Borisa Miloševića u Knin 5.avgusta značiti nagoveštaj boljih vremena za preostale Srbe u Hrvatskoj (i preostalih Hrvata u Srbiji)  i početak ozbiljnijeg otrežnjenja Srba i  Hrvata zatrovanih nacionalističkim fantazmima ili će banalnost neprevladane nacionalističke mržnje brzo obesmisliti hrabar gest relativno novog lica među srpskim političarima u Hrvatskoj?

Pojava jednog Miloševića (Slobodana) na srpskoj politčkoj sceni najavila je ne samo katastrofu Jugoslavije, nego i tragediju i  slom Srbije i srpskog naroda i tragediju i patnju svih naroda bivše države, nekih više, nekih manje. Najavljuje li prisustvo drugog Miloševića (Borisa) obeležavanju 25. godišnjice „Oluje“ gorku ali razumnu odluku političkih lidera Srba u Hrvatskoj  koja može konačno pokrenuti obnovu poverenja i normalnijeg života među zavađenim narodima najpre u Hrvatskoj, a potom i između Srbije i Hrvatske?

Nije bilo lako srpskim političarima u Hrvatskoj da odluče da njihov predstavnik prisustvuje obeležavanje 25. godišnjice „Oluje“. Nije im bilo lako jer znaju kako izgledaju te emocijama, simbolikom i u nezanemarljivoj meri histeričnim proustaškim strastima pregrejane avgustovske kninske manifestacije. S druge strane sigurno su svesni šta je „Oluja“ značila i znači za Hrvatsku i hrvatski narod, a šta za Srbe u Hrvatskoj. Znaju, iako o tome nerado  govore, šta se događalo u Hrvatskoj – u takozvanoj Republici Srpskoj Krajini, u Kninu –  pre „Bljeska“ i „Oluje“ i zašto je do tih vojno-policijskih operacija hrvatskih oružanih snaga uopšte došlo. O tome nerado govore jer je to težak i mučan koloplet različitih faktora: političke neodgovornosti (prevashodno nacionalističkog Beograda, potom plitkoumnosti Tuđmanove vlasti egzaltirane  nacionalističkim hrvatstvom, iako – ruku na srce – i nije imala puno prostora za normalniju politiku pod Miloševićevim oružanim pretnjama a potom i  nasrtajima); sluđivanja zaplašenog naroda širenjem mržnje;  potonjih oružanih sukoba, pogibelji, zločina, razaranja, etrničkog čišćenja kad je ko i gde mogao.

Posle minulog rata nije lako ni Srbima u Hrvatskoj, ni Hrvatima u Srbiji. Za hrvatski nacionalizam Srbi su arhineprijatelji, četnici, kao što su Hrvati za  srpske nacionaliste odreda ustaše. Na celom bivšem jugoslovenskom prostoru zatrovanom mržnjama nije lako biti pripadnik bilo koje manjine, nacionalne i verske pogotovo. U takvim uslovima srpski političari u Hrvatskoj predvođeni postojanim Miloradom Pupovcem odlučuju da uprkos izlaganju neugodnostima (iz Beograda i Banjaluke pogotovo), prisustvuju obeležavanju godišnjice „Oluje“.  Delegiran je potpredsenik hrvatske vlade Boris Milošević na kojeg se odmah sručio bes zapenjenih srpskih nacionalista. Oni bi da neprijateljuju sa Hrvatima (i još nekim narodima) do sudnjega dana, ali ako može preko tuđih leđa, preko Srba „u regionu“.

Prisustvo B. Miloševića obeležavanju godišnjice „Oluje“ i najavljena poseta ministra branitelja Hrvatske Tome Medveda (kažu i predsednika Hrvatske Zorana Milanovića?) mestu zločina nad Srbima posle „Oluje“ – uglavnom nemoćnim starcima  u selu Gruborima –  ohrabrujući su znaci da se iz začaranog kruga srpsko-hrvatske zakrvljenosti konačno iskorači i krene u obnovu normalnog života. Ti gestovi  pružaju šansu razumu, ako ih banalnost nacionalističke zadrtosti brzo ne obesmisli.

Postupak srpskih političara iz Hrvatske može biti dragocen za sve Srbe „u regionu“, naročito u BiH – u Republici Srpskoj – u Crnoj Gori i na Kosovu. Može ih podstaći da shvate da je krajnje vreme da prestanu biti marionete (i posledično žrtve) nacionalističkih megalomana iz Beograda, da je krajnje vreme da se politički i na svaki drugi način subjektiviziraju kao emancipovani narod vođen razumom, a ne da budu potrošni materijal za budalaste snove o „objedinjenom srpstvu“. Neće biti ništa manji Srbi ako se u tom smislu osveste. Naprotiv. Time će najbolje braniti svoj nacionalni integritet i dostojanstvo i lekovito pomoći od nacionalizma bolesnoj Srbiji.  

Prisustvujući obeležavanju godišnjice „Oluje“ B. Milošević pred  hrvatsku politiku, kulturu i „crkvu u Hrvata“ postavlja ozbiljne testove iskrenosti. Ispruženu srpsku ruku će prihvatiti ili neće.  Šteta će biti ako taj gest sa srpske strane ne dobije odgovarajući odgovor.

(Autonomija, naslovna fotografija: Knin, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga