PAVLE RADIĆ: Apel patrijarha drumom, a dela mu šumom

Kad se jednog dana bude podvlačila crta ispod ovovremene srpske propalosti i sramote SPC će se sigurno naći pri vrhu liste odgovornih za iščašnuće iz normalnosti

Priredio: Pavle Radić
10. jan 2019

„Čuvajmo se teških i neoprezno izgovorenih reči, imajući na umu da društveno okruženje u kome živimo stvaramo upravo rečima… Blaga reč leči, gruba reč povređuje… Rane od reči često su grublje i od fizičkih rana… Ukoliko vidimo da nam bližnji nanosi nepravdu, postupimo po jevanđeoskom načelu, razgovarajmo sa njim, čineći sve što je u našoj moći da dobijemo brata svoga“.

Može li se išta prigovoriti apelu patrijarha Irineja iz božićne poruke? Teško. Sve bi bilo u redu da njegov apel ne ide drumom, a dela mu – sijaset je primera – šumom.

U Podgorici je prošle godine izjavio da je položaj SPC u Crnoj Gori gori nego pod osmanskom okupacijom, a položaj tamošnjih Srba izjednačio je sa položajem Srba u NDH. Jesu li to blage reči za koje apeluje ili su reči koje kod mnogih ne samo u Crnoj Gori prave rane grublje od fizičkih? Jeli to postupanje po jevanđeljskim načelima i činjenje svega što je u njegovoj moći da dobijemo braću svoju ili je reč o nacionalističkom skandalu koji truje odnose među bliskim narodima i državama?

Skoro godinu dana u Banjaluci traje reklo bi se epska borba roditelja ubijenog studenta Davida Dragičevića da dođu do istine ko im je i po čijem nalogu ubio sina. Žele pravdu za sina Davida i za svu nerazjašnjeno stradalu decu. Podržavaju ih hiljade Banjalučana, desetine hiljada građana BiH, susednih država i sveta do kojeg je dospela vest o borbi bezmalo banjalučkog(ih) Davida protiv banjalučkog(ih) Golijata. Za sve to vreme SPC ni jednom rečju i gestom nije pokazala da je dotiče patnja i bol nesrećnih roditelja, da je interesuju motivi podrške roditeljima hiljada građana iako su i roditelji i velika većina građana koji ih podržavaju vernici SPC.

Sve i da nisu, je li hrišćanski ignorisati patnju roditelja a sa oltara slatkorečivo propovedati ljubav i brigu prema bližnjem, prema poniženima i ugroženima. Potpuna ignorancija banjalučke paradigmatske tragedije dodatno svedoči o moralnom srozavanju SPC. Džabe šljašteći rituali i obredi, džabe pretenciozne besede i citiranja jevanđelja za opsenit slabo prosvećeni narod – blamaža se ne može prikriti.

Kompromitacija SPC nije od juče. Još od nacionalističke revolucije s kraja osamdesetih prošlog veka interesno je isprepletena sa korumpiranim i svakom nemoralu sklonim političarima. Jedni drugima čuvaju leđa i privilegije. Budući se upustila u vulgarno politikanstvo neminovno se zaglavila u glibu idolopoklonstava, nacionalizma i hedonizma. Ne fali ni kriminala, samo je pod staklenim zvonom pa se u to ne čačka. Tamo gde caruje politikanstvo malo je mesta za hrišćanstvo i milosrđe, tamo je – vidimo na slučaju nesrećnih roditelja Dragičević – malo brige za obične smrtnike. Tamo cveta licemerje.

Kamena srca patrijarha i episkopa ne dotiču bol i patnja nesrećnih roditelja Davida Dragičevića – ko su uopšte oni? – ali im srca itekako zaigraju kad ih pohodi ili kad oni pohode silnika Milorada Dodika koji u crno zavija ono što se naziva RS, koji bezočno huška protiv države BiH (zna on zbog čega), koji se tokom vršenja vlasti raširio imovinom daleko izvan RS. Veseli ih otrovno Dodikovo srbovanje i protivbosansko divljanje nesvesni da to na nos izlazi (i tek će izaći) ponajviše srpskom narodu i sa ove i sa one strane Drine. Na božićnom prijemu patrijarh nije propustio priliku da Dodiku čestita šta? – „hrabrost da kaže da je Republika Srpska, zajedno sa Srbijom, neodvojivi deo srpskog naroda, da su narod iz Srbije i iz Republike Srpske jedan narod kao i da je to bila jedna republika i tako ostaje“. Kad slično tome govore političari Albanije i Kosova onda kod patrijarha i saslužitelja mu nastaje panika; onda je to podmukli atak na naše sveto Kosovo, na naš jelda Jerusalim. Trun u oku drugog se vidi, u svom balvan ne smeta. Silnik iz Banjaluke tetošen ne samo u Patrijaršiji nego i u svim beogradskim nacionalističkim salonima ne dolazi samo zbog tetošenja, zna on sve opipljivo kapitalizovati. Nezna se koliko para poreskih obveznika Srbije nerazgovetno ide njegovoj banjalučkoj kamarili bajagi namenjenih za pomoć tamošnjem srpskom narodu.

Kad se jednog dana bude podvlačila crta ispod ovovremene srpske propalosti i sramote – valjda ćemo se jednom izvući iz kala pa će i to neminovno doći na red – SPC će se sigurno naći pri vrhu liste odgovornih za iščašnuće iz normalnosti.

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga