Pavićević: SzS bi posle izbora bio drugi, vlasti bi bilo teže da radi kao sada

"Ako bismo posle izbora imali jednu opozicionu formaciju kao drugu po snazi, onda bi to moglo da vodi osnaživanju pluralnosti u Srbiji"

27. okt 2019

Bojkot izbora može da bude loše rešenje iz mnogo razloga i ne treba slati poruku „nužno idemo u bojkot“, već treba pokušati da se napravi dogovor oko postizanja uslova za slobodne izbore, rekao je u Novom danu politikolog Vladimir Pavićević, predsednik Crnogorske stranke. Navodeći argumente za izlazak na izbore, on ističe da bi Savez za Srbiju posle izbora bio drugi po snazi u Srbiji, a da u toj situaciji vlast ne bi mogla da radi i odlučuje kao sada.

„Ne šaljimo poruku nužno idemo u bojkot, nego hajde da pokušamo da napravimo dogovor da damo sve od sebe da pokušamo da učinimo. Pa ako ne uspe ne idemo na izbore. Cilj i vlasti i opozicije treba da bude stvaranje uslova za slobodne i fer izbore. Dijalog na Fakultetu političkih nauka bio je dobar korak u pokušaju ka tome, plus delovanje međunarodnih učesnika. Treba razmisliti da li je bojkot najbolje rešenje za posoojeću situaciju, naročito ako postoje signali sa svih strana da može doći do popravljanja izbornih uslova“, kazao je u Novom danu Vladimir Pavićević i dodao da misli da postoje uslovi za postizanje dogovora oko izbornih uslova.

On smatra da bojkot može da bude loše rešenje iz mnogo razloga, a navodi dva argumenta zašto treba izaći na izbore.

„Prvo, SzS i PSG sada relativno dobro stoje u smislu podrške građana. To znači da te dve grupacije, posebno SzS, imaju potencijal da na tim izborima može da ostvari rezultat koji bi smestio tu političku formaciju na drugo mesto po snazi u Srbiji. To bi bila neka vrsta iskoraka. Ako bismo posle izbora imali jednu opozicionu formaciju kao drugu po snazi, onda bi to moglo da vodi osnaživanju pluralnosti u Srbiji. A izvršnoj vlasti bi bilo teže da radi i odlučuje kao sada“, rekao je Pavićević.

Kao drugi argument za učešće na izborima on navodi jačanje ekstremističkih i „zabavljačkih“ stranaka.

„Neučestvovanje na tim izborima otvorilo bi prostor za jačanje uticaja, pa i u smislu podrške i zastupljenosti interesa, onih političkih formacija koje postoje u Srbiji, a koje prepoznajemo kao ekstremističke i fundamentalističke. A to bi otvorilo prostor i za one koje nazivamo zabavljačima, bez sistema ideja, vrednosti i mišljenja, koji koriste konfuzija oko toga šta je srce srpske politike da uz šale i duhovitosti atakuju na ono što je suština politike, a to je rešavanje naših zajedničkih problema“, ističe gost Novog dana.

Zbog toga, kako kaže, smatra da treba razmisliti da li je bokot u datim okolnostima, a naročito u smislu dogovora, najbolje rešenje.

On situaciju u Srbiji poredi sa onom u Crnoj Gori, gde takođe postoji bojkot parlamenta i gde se bojkot izbora naredne godine spominje kao ideja. Međutim, u Crnoj Gori se, ukazuje, pokušava popravljanje izbornih uslova.

„Za Crnu Goru je osmišljen model kako da se izađe iz krize i kako da se ostvare uslovi za slobodne izbore. Tako je Skupština formirala privremeni Odbor za sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva. Dogovoreno je da taj odbor ima 14 poslanika, a da odlučivnaje bude ako je 11 poslanika, odnosno 80 odsto za“, objašnjava Pavićević i dodaje da ako taj Odbor ne ostvari cilj zbog kojeg je formiran, onda postoji mogućnost da se bojkotuju izbori.

„Rad tog Odbora je pretpostavka za dogovor oko učešća na izborima“, ističe Pavićević.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: BDP
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga