PAVEL DOMONJI: Krah ili uspeh

Ako je pravosuđe neefikasno i podložno vanjskim uticajima, ono neće služiti stvaranju sigurnosti. Umesto da doprinosi otklanjanju problema, i samo postaje problem

Priredio: Pavel Domonji
06. sep 2010

Stanje srbijanskog pravosuđa ne privlači pažnju samo ovdašnje javnosti, nego i nekih specijalizovanih institucija izvan Srbije. Početkom ovog meseca je, recimo, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES, Ljubljana), distribuirao svoju analizu stanja srbijanskog pravosuđa. Analiza je objavljena pod signifikantnim nazivom Krah pravosudnog sistema u Srbiji i u njoj se ukazuje na niz problema u sprovođenju reformi. Kriza srbijanskog pravosuđa je započela, ističu autori, raspadom SFRJ i do danas nije okončana. Jedan ud uzroka za takvo stanje krije se i u snažnom nastojanje političke elite da svoju volju i moć stavi iznad prava.
Da postoje ozbiljni problemi u srbijanskom pravosuđu, u tome se slažu i laici, i stručnjaci. Uostalom, samo dan nakon što je IFIMES razaslao svoju analizu, na konferenciji za štampu Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog saveta sudstva, govorila je o problemima sa kojima se suočavaju sudovi u Srbiji. Sumnjam, međutim, da bi ona, kao i Snežana Malović, ministarka pravde, prihvatila ocenu da je pravosudni sistem pred krahom. I jedna, i druga su na pomenutoj konferenciji izrazile svoje zadovoljstvo reformama u oblasti pravosuđa i konstatovale da su osnovni ciljevi reforme ispunjeni, iako su u javnosti prisutni i posve drugačiji stavovi. Recimo, Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, ističe da je sudstvo sada manje dostupno i kvalitetno, da je sporije i skuplje, da je mreža sudova nefunkcionalna, da se smanjuje broj sudija, iako broj predmeta raste. Poseban problem predstavlja napor da se očuvaju rezultati reizbora sudija, čemu su i pisci analize posvetili dužnu pažnju.
U svojoj analizi IFIMES se, međutim, nije zadržao samo na stanju pravosuđa, nego je referirao i o nekim drugim pitanjima. Analitičarima Instituta je, na primer, interesantna situacija u Sandžaku. Vlada Srbije ponavlja, upozoravaju, u slučaju Sandžaka iste greške kao i prema Kosovu. Pisci konstatuju ignoranciju vlasti i nedostatak političke volje za dijalogom, sve veće udaljavanje Sandžaka od Srbije. Ne isključuje se ni eskalacija konflikta, a decentralizacija se ističe kao jedan od načina da se predupredi opasnost od izbijanja sukoba.

Teško se može preceniti značaj pravosuđa za funkcionisanje političke zajednice. Za osećaj sigurnosti njenih članova, svejedno da li pripadaju etničkoj većini ili manjini, veoma je važno da mogu na efikasan način zaštiti svoja prava. Ako je pravosuđe skupo, neefikasno i podložno vanjskim uticajima, ono neće služiti ni ostvarivanju prava, ni stvaranju sigurnosti. Umesto da doprinosi otklanjanju problema, i samo postaje problem. Integrisano u osnovni nacionalistički narativ o ugroženosti pripadnika vlastite grupe, samo služi njihovoj mobilizaciji i radikalizaciji.

Narativ o ugroženosti Bošnjaka snažno je prisutan u retorici muftije Zukorlića. Svojim neshvatljivim ponašanjem režim toj retorici samo daje povoda, a muftija, dosledan vlastitim rečima, ne beži od toga da je zaoštri. Poslednji incident u Novom Pazaru govori da će u Srbiji, na žalost, još biti dosta posla za istraživače i analitičare, i to ne samo za one iz Ljubljane.

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Dijalog
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga