Pandemija: Lideri u krizi

"Sumnjam da postoji danas ijedan čovek koji želi žestokog vođu aa plamenim pogledom i stisnutim zubima"

28. apr 2020

U Sjedinjenim Američkim Državama Donald Tramp organizuje duge i često halucinirajuće konferencije za novinare. Kada se ne svađaju novinari koji stoje ispred njega, kada on sam sebi ne pripisuje diskutabilne zasluge ili se ne predstavlja kao žrtva, on koristi tviter kako bi se simbolički postavio ispred antivladinih demonstracija koje uporno traže odustajanje od mera socijalnog distanciranja. Bizarna borba šefa države protiv sopstvene administracije prestala je već odavno da bude vest, ali, od nastanka krize ona dobija nove nijanse, negde između apsurdnog i ciničnog.

Tramp vrlo dobro razume da novi mandat zavisi dosta i od načina na koji će upravljati efektima širenja korona virusa. Istraživanja javnog mnjenja daju mu dovoljno razloga za brigu. Iako je na početku imao značajan rast rejtinga, što je sasvim očekivano u početku različitih kriza, procenti trenutno ne izgledaju najbolje. Demokrata Džo Bajden, vodi u svim istraživanjima javnog mnjenja o nameri Amerikanaca za glasanje na predsedničkim izborima zakazanim na jesen. Sa ovom očiglednom pretnjom Tramp haotično korača na vrhu administracije dok su Sjedinjene Američke Države na vrhu svake liste u kojoj se rangiraju ljudski i materijalni gubici uzrokovani od strane pandemije.

Američki predsednik nije jedini koji kalkuliše. Njegov „Frenemy“, ruski kolega Vladimir Putin je krajem marta odlučio da odloži glasanje o izmenama Ustava koje bi mu omogućile da produži svoje predsednikovanje do 2036. godine. Nekoliko nedelja Rusija je pokušala da šalje u svet sliku jedne države kojoj pandemija ne čini štetu, ili o zemlji blagoslovenoj nekom specijalnom situacijom: manje zaraženih, retki smrtni ishodi i solidna izdržljivost. U međuvremenu, stvari su se razjasnile i tamo. Nije ništa specijalno u Rusiji, a konfortabilne ideje o genetetskim ili administrativnim superiornostima gurnute su tamo gde im je mesto, van svakog ozbiljnog govora.

U Izraelu, korona virus je uspeo to što nisu uspela tri izborna ciklusa, da nametne aranžman vlasti koji bi državi dao stabilnu administraciju. Aktuelni premijer Benjamin Netanjahu će ostati na funkciju narednih 18 meseci, a zatim će predati mandat njegovom rivalu Beniju Gancu. I jedan i drugi su ranije pokušali da formiraju vladu, ali nijedan nije uspeo da okupi potrebnu većinu za imenovanje vlade. Pod izgovorom krize i razočaravši značajan deo biračkog tela koji se nadao političkom kraju Netanjahua, Ganc je prihvatio saradnju u vladi nacionalnog jedinstva.

U Evropi, Francuzi su održali prvi krug lokalnih izbora, odložili su drugi krug, dok Emanuel Makron drži dobre govore. Rezultati francuske vlade ipak ne uspevaju da prate podršku koju uživa predsednička retorika. U centralizovanoj francuskoj administraciji, reč predsednika ima težinu i ako uspešnost upravljanja krizom nastavlja da kaska, račun će stići na naplatu kod Jelisejske Palate. Kao lider jedne velike evropske sile, Makron ima na stolu i preživljavanje EU. U svetlosti nedostatka empatije Evropljana sa severa kontinenta prema problemima juga, ove rasprave su postale značajnije i relevantnije više nego u trenutku grčke finansijske krize iz 2008. godine, kada je Grčka bila na korak od izlaska iz zone evra. Sada je na redu Italija koja treba da otkrije solidarnost evropskog zajedničkog bloka. Čini se da je ona otkrivena samo delimično, a posledice ćemo izračunati najverovatnije tek za nekoliko godina.

O izborima se govori i u Poljskoj gde vladajuća stranka Zakon i Pravda insistira na održavanju izbora 10. maja, protiv volje opozicije i saveta stručnjaka za javno zdravlje. Ova stranka zna dobro da će ekonomski efekti pandemije biti osetni i u procentima njihovog kandidata, aktuelnog predsednika Andžeja Duda. Zbog toga insistiraju da se izbori održavaju kako su i zakazani. Pola koraka unazad je učinjeno kasnije – glasaće se poštom. U međuvremenu razgovara se i o predlogu za produžavanje mandata aktuelnog predsednika na još dve godine, na koji se dodaje i zabrana da se kandiduje posle toga za još jedan mandate. Insistiranje koalicije konzervativaca okupljene oko stranke Zakon i Pravda ima veze i sa reformama koje su u toku i koje obuhvataju i određene predloge reformi pravosuđa i orgraničavanja određenih prava. Opozicija se protivi tome, kao i spoljni partneri Varšave. Nestanak Andžeja Dude sa vrha Poljske adiministracije imala bi kao prvi efekat odustajanje od ovih reformi. O tome nema nikakvih sumnji.

U susednoj Mađarskoj, pošto je sam sebi dao moći poput nekom šefu plemena koji živi na ostrvu koji ne posećuje niko, Viktor Orban vodi i on svoje ratove. Jedan od prioriteta je otkazivanje priznavanja prava transrodnih osoba. Tragikomedija koja nema nikakve veze sa pandemijom ali koja služi propagandim ciljevima FIDES-a, koji nijednog trenutka nije prestao da gradi fantaziju tvrđave okupirane od strane manjina svih fela. A „čistokrvni pravi Mađar“, hrišćanin i heteroseksualan je siguran čak i u ovim vremenima.

Na Evropskom tlu, jedino u Nemačkoj se čini da postoji neka harmonija između vođe i građana. Smirena, korektna i lucidna, Angela Merkel nudi stanovništvu uveravanja o tome da država je u dobrim rukama. Naslovi u međunarodnoj štampi koji su govorili o kraju njene karijere su nestali u potpunosti i sada su zamenjeni manjim ljubomornim ocenama. Naravno, pandemija je daleko od kraja, a Merkelova ima vremena da greši. Do sada, ipak, nije učinila to. Godine dobre administracije duplirane su u vrhu nemačke vlade i nedostatkom svake lične ambicije lidera. Za razliku od Putina, Merkelova ne želi da bude u istoj funkciji do 2036. godine.

Političari ostaju političari i za vreme jedne velike krize. Iza fantazija o lideršipu čerčilskog stila i ratnih metafora, ovo može biti detalj udobnosti. Sumnjam da postoji danas ijedan čovek koji želi žestokog vođu sa plamenim pogledom i stisnutim zubima.

P.S. Vest o javnom zdravlju dolazi i iz Severne Koreje, lider Kim Džong Un je podvrgnut jednoj medicinskoj operaciji. Nijedna reč o običnim Severenokorejcima. Nije jasno da li je tamo pandemija i odobrena od strane rukovodećih stranačkih i državnih organa.

(Autor: Teodor Tice, Dilema veche)

Preveo: Mirća Lelea

Naslovna fotografija: Pixabay

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga