Palićka olimpijada pre Kubertena

Vojvodina - preteča savremene Olimpijade

28. jula 2012

Preteča modernih Olimpijskih igara bila je Palićka olimpijada, prvi put održana 26. avgusta 1880. Znači, 16 godina pre nego što je francuski baron Pjer de Kuberten u Atini zvanično obnovio antičke sportske igre.

U stručnoj literaturi je ta činjenica dobro poznata. Nažalost, ne i široj javnosti. A to je šteta, pogotovo što se o tome i ovde malo zna.

Inspirator i organizator Palićke olimpijade bio je Subotičanin baron Lajoš Vermeš (1860-1946), bogati veleposednik koji se kao student medicine u Pešti oduševio sportom. Po povratku u rodni grad je, zajedno sa braćom Belom i Nandorom, osnovao dva sportska kluba: gimnastički i atletski.

Bio je svestrani sportista. Bavio se uspešno atletikom, gimnastikom, rvanjem, plivanjem, mačevanjem i biciklizmom. Prvak Ugarske u biciklističoj trci na 10 kilometara (na biciklu sa velikim prednjim točkom) postao je 1898. godine, a 1900. je pobedio i u trci na 100 kilometara.

Na ideju da na Paliću obnovi antičke olimpijske igre došao je 1876. godine kada je u Atini sa Mironove skulpture „Diskobolos“ (Bacač diska) uzimao meru diska da kod kuće napravi isti takav sportski rekvizit i „vaskrsne“ tu antičku takmičarsku disciplinu.
Međutim, na prvoj Palićkoj olimpijadi, avgusta 1880. godine, nije se bacao disk. Bile su zastupljene samo tri sportske discipline: rvanje, skok u dalj i bacanje kugle. Kasnije je njihov broj povećan. Pored atletike, bila je zastupljena i gimnastika, plivanje i biciklizam.

Sportska takmičenja na Paliću – u to vreme poznatom odmaralištu evropskog plemstva i bogataša – okupljala su uglavnom sportiste iz zemalja Srednje Evrope, ali su brzo postala poznata u celoj Evropi i, vrlo verovatno, inspirisala Pjera de Kubertena da načini korak dalje. On je posle osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) na Univezitetu Sorbona u Parizu (23. juna 1894) obnovio antičke Olimpijske igre 1896. u Atini. One se otada održavaju svake četvrte godine – kao nekada u staroj Grčkoj.

Palićka olimpijada se održavala sve do 1914. godine, kada je Prvi svetski rat stavio tačku na Vermešov životni san. U međuvremenu, on je od bogatog plemića, veleposednika, spao skoro na prosjački štap. Jer, sve što je imao uložio je u taj san. A uložio je mnogo.

Na svom imanju na Paliću napravio je atletske staze, postavio je sprave za gimnastiku i izgradio prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope. Ta asfaltirana staza elipsoidnog oblika, duga 500 metara, bila je okružena tribinama sa sedištima. Vermeš je svojim novcem na obali Palićkog jezera podigao kulu „Bagojvar“ i vilu „Lujza“ – koje i danas postoje – a u koje je, kao u svojevrsnom olimpijskom selu, o svom trošku smeštao sportiste iz drugih gradova i zemalja.

Sportisti iz Kraljevine Srbije su se na Palićkoj olimpijadi prvi put pojavili 1884. godine, a Lajoš Vermeš je 1900. godine na prvenstvu Srbije u Beogradu pobedio u trci na jedan kilometar i 25 kilometara. Medalje mu je lično uručio kralj Aleksandar Obrenović, koji se toliko oduševio Vermešom i njegovom namerom da populariše sport u Srbiji da ga je postavio za dvorskog majstora i učitelja mačevanja.

Iste te godine subotički fudbaleri su u Topčideru tamošnjim gledaocima demonstrirali fudbalsku utakmicu. Tako je Subotica postala veliki rasadnik sporta i sportista najpre u Srbiji, a potom i u Jugoslaviji.

Palićka olimpijada je obnovljena 2000. godine, prilikom obeležavanja 120. godišnjice od osnivanja, i danas predstavlja turističku atrakciju. Na mestu gde se nekada održavala, na prostoru između kupališta “Ženski štrand” i restorana Riblja čarda, podignut je spomenik Lajošu Vermešu čiji je autor Vera Gabrić-Počuča. Šetalište uz obalu jezera nazvano je Obala Lajoša Vermeša.

U stručnoj literaturi o Palićkoj olimpijadi i Lajošu Vermešu značajna je monografija pod naslovom “Palićka olimpijada”, čiji je autor dr Branko Mrkić. Takođe vredno, umetničko svedočenje o jednom čoveku zaljubljenom u sport i njegovom vremenu nalazi se u romanu “Velosiped gospodina Vermeša”, književnice Marije Šimoković.

Valjalo bi podsetiti se Palićke olimpijade i Lajoša Vermeša – preteče Pjera de Kubertena. Vredni su pažnje, i to ne samo ovih dana, dok traje Olimpijada.

Jan Briza (Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Jesen
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga