Onlajn nastava nije „kačenje“ predavanja na internet

Podeljena mišljenja o rezultatima studiranja na daljinu tokom vanrednog stanja

26. jun 2020

Pandemija izazvana virusom korona promenila je ustaljeni režim studiranja pa su visokoškolske ustanove bile prinuđene na pređu na onlajn nastavu.

Brojni svetski univerziteti razmatraju kakva će biti budućnost visokog obrazovanja u narednom periodu, a neki su se već suočili da finansijskim teškoćama zbog slabijeg upisa stranih studenata. Britanski univerzitet Kembridž je doneo odluku da će se i naredne akademske godine raditi onlajn, a mediji pišu da će to verovatno pokrenuti i pitanje cene studija, koja sada za domaće studente iznosi 9.250 funti za godinu, dok je za strane studente taj iznos tri puta veći.

Na Univerzitetu u Beogradu za sada nema konkretnih odluka o promenama u načinu studiranja od oktobra, jer kako ističe prorektor za nastavu tog univerziteta Petar Bulat, još nema epidemioloških indikatora koji bi ukazivali da li će do toga doći.

– Lekcija koju smo imali u prethodnom periodu, kada su se fakulteti za nedelju ili dve organizovali i prešli sa klasične na onlajn nastavu nas je mnogo naučila, tako da ćemo se vrlo lako na nju prebaciti ako se u septembru proceni da je to potrebno – kaže Bulat.

Na pitanje šta su pokazale kao prednosti, a šta nedostaci dosadašnje nastave na daljinu, prorektor kaže da je o manama još uvek rano govoriti i da se mora sačekati da prođe junski ispitni rok da bi se izvukli neki zaključci. On podseća da je u prethodnom periodu rađeno više ankete i da su neki rezultati povoljni, a neki nepovoljni po onlajn nastavu.

– Pokazalo se da je onlajn nastava veoma dobra za manje grupe. Dobio sam informacije da su studeti mnogo više učestvovali u onlajn nastavi nego što je to uobičajeno, u smislu da su postavljali pitanja i da je bila veća interakcija sa nastavnicima na pojedinim programima. Međutim, na nekim programima nije tako. Bilo je razlika u shvatanju šta je onlajn nastava. Neki nastavnici su samo ostavljali prezentacije sa eventualno objašnjenjima, neki su držali predavanja preko platformi, a bilo je i diskusije, što je imalo smisla za manje grupe. U velikim grupama je to bilo teže, ali je bilo i takvih predavanja. Profesori su koristili različite platforme, od onih koje su namenjene za video-konferencije do pravih platformi za učenje na daljinu. Najviše fakulteta je koristilo i jedno i drugo – navodi Bulat.

On najavljuje da će 7. jula biti održan simpozijum na kome će fakulteti predstaviti svoja iskustva u onlajn nastavi iz prethodnog perioda, kako bi se izvukle preporuke za budući rad.

– Mislim da smo svi mnogo naučili, ali verujem da ćemo u narednom periodu koristiti takozvane hibridne modele edukacije i da će pored klasičnih predavanja svakako i onlajn nastava imati udela, naročito u programima sa malim brojem studenata. Tu može mnogo da se postigne i da se smanje troškovi studenata i njihovih roditelja, a da ne trpi kvalitet nastave – ocenjuje Bulat.

Predsednica Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Margareta Smiljanić ističe za Danas da se u reformi sistema obrazovanja moraju otvoriti vrata digitalizaciji nastavnog procesa po ugledu na svetske univerzitete.

– Redovno smo pratili stanje na fakultetima i moram da kažem da su se studenti brzo organizovali i uticali pozitivno na kreiranje ideja za prelazak na alternativne metode održavanja nastave. Najveći problem je u definisanju i tumačenju pojma šta podrazumeva onlajn nastava. Veći broj profesora je digitalizovao svoja predavanja i to je dobar korak ka unapređenju sistema obrazovanja – ocenjuje Smiljanić dosadašnje rezultate nastave na daljinu.

Ona kaže da se društveno-humanistička grupacija fakulteta najbrže snašla zbog prirode nastave, ali su i ostali vrlo brzo praktične i laboratorijske vežbe prilagodili novom načinu rada.

– Naše ankete pokazuju da su profesori bili dostupni studentima svakog dana za konsultacije i pitanja. Dosta profesora je samo „kačilo“ materijale na sajt fakulteta ili slalo studentima na imejl, što nije olakšalo nastavni proces, kao ni činjenica da određen broj profesora uopšte nije slao materijale ili držao onlajn nastavu. To mora da se promeni ukoliko dođe do novog talasa virusa, profesori moraju shvatiti ozbiljno svoju ulogu. Kada budemo definisali šta znači onlajn nastava, znaćemo šta je profesor dužan da organizuje, a šta student da ispuni. Takođe, Krizni štab, Ministarstvo prosvete i Univerzitet moraju donositi odluke zajedno i u međusobnoj koordinaciji, uz predloge studenata – navodi Smiljanić.

Ona smatra da će, ako dođe do ponovnog zatvaranja visokoškolskih ustanova, onlajn nastava biti kvalitetnije organizovana.

– Znamo gde su napravljene greške i moći ćemo u startu da ukažemo na njih. Za sada nemamo nikakve informacije o načinu organizacije sledeće školske godine, ona će zavisiti od epidemiološke situacije i odluka Kriznog štaba. Verujem da će ostati na snazi preventivne mere poput nošenja maski na fakultetu i ograničenog prisustva studenata u jednoj prostoriji – ističe Smiljanić.

Kako do onlajn ispita?

Na pitanje šta je potrebno da se ispiti održavaju onlajn, prorektor Petar Bulat odgovara da se mora izmeniti zakon, jer aktuelno rešenje propisuje da se ispit polaže u sedištu ustanove. Na naš komentar da je kontrola na onlajn ispitima veliki problem, on kaže da i sada ima situacija da se na ispitima koriste nedozvoljena sredstva i dodaje da u svetu postoje rešenja da se taj problem prevaziđe. Navodi primer nekih stranih univerziteta gde je pri rešavanju testa za svako pitanje ostavljeno malo vremena, pa ako student ne odgovori u predviđenom roku, prelazi se na naredno.

– To je dosta dobar mehanizam jer student nema vremena da se konsultuje sa strane. Naravno, postavlja se pitanje identiteta osobe koja radi test, ali i na to može da se utiče – smatra Bulat.

Profesori da budu dostupniji

Anketa koju je među studentima uradio sajt NajStudent.com tokom vanrednog stanja je pokazala da akademci nisu bili previše zadovoljni nastavom na daljinu. Na pitanje koje je mere preduzeo fakultet da bi se prilagodio vanrednom stanju, skoro polovina studenata je navela da su profesori slali pdf i pauer point prezentacije, sa ili bez audio zapisa. Svaki treći profesor je držao onlajn predavanja, a 16 odsto drži konsultacije u fiksnom terminu.

Većina studenata, čak 70 odsto, smatra da su ove promene loše uticale na njihovo sticanje znanja, gotovo četvrtina ne oseća da ima velikih razlika u odnosu na redovna predavanja, dok je samo osam odsto navelo da na ovaj način lakše stiču znanja. Studenti su prosečnom ocenom 3,19 (na skali do 1 do 5) ocenili svoje zadovoljstvo sprovedenim merama na visokoškolskim ustanovama usled uvođenja vanrednog stanja. Zanimljivo je da su mišljenja među studentskom populacijom o tome da li je fakultet preduzeo sve neophodne mere kako bi se znanje prenelo doslovno podeljena.

Upitani šta bi fakulteti i visoke škole u ovim uslovima trebalo da preduzmu, skoro dve petine studenata smatra da bi trebalo da utiču da profesori budu dostupniji, a isti procenat kaže da je potrebno da informacije na sajtu ovih ustanova budu dostupnije. Čak 73 odsto anketiranih veruje da će se vanredno stanje negativno odraziti na upis naredne godine studija, dok 22 odsto kaže da se uticaj neće osetiti. Samo je pet odsto onih koji smatraju da će posledice biti pozitivne.

Što se onih na završnim godinama i apsolvenata tiče, više od dve trećine veruje da neće diplomirati na vreme, a čak 35 odsto ne vidi da će biti bilo kakvog uticaja. Takođe dve trećine studenata smatra da će zbog vanrednog stanja traženje posla ili prakse biti otežano.

(V. Andrić, Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Pronađi razliku
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga