(Ogledalo) Dušan Dinić: Stabilokratija na Balkanu može biti nastavljena

"Iza sebe imamo izgubljenu deceniju i po"

16. okt 2021

Dana 26. septembra održani su parlamentarni izbori u Nemačkoj, posebni po tome što obeležavaju kraj šesnaestogodišnjeg mandata kancelarke Angele Merkel. Njena poslednja poslovna poseta pred izbore bila je Beogradu i Tirani, što ukazuje na njenu političku zainteresovanost za ovaj deo Evrope. Međutim, mišljenja o njenom delovanju na spoljnopolitičkom planu prema Balkanu su podeljena. Dok jedni u fokus stavljaju podršku Merkelove porširenju Evropske unije i otvorenošću za migracije, drugi, pak, skreću pažnju na to da su zemlje Zapadnog Balkana od ovog saveza dalje nego što su bile 2005. godine.

Merkelova odlazi, a iako znamo rezultate izbora, i dalje ne znamo ko će biti novi kancelar ili kancelarka i kakav će on ili ona imati odnos prema regionu. Dušan Dinić iz Fondacije Friedrich Naumann, podseća da odluke koje se donose u Nemačkoj zavise od različitih faktora.

“Nemačka spoljna politika nije posledica rada jedne osobe. Ne možemo reći da će doći do velikog zaokreta u politici ove zemlje”, objašnjava Dinić za podkast Ogledalo portala Autonomija, prognozirajući da stabilokratija kojom se rukovodila dosadašnja kancelarka, može biti nastavljena.

Ceo intervju poslušajte na našem podkastu.

Jedan od rezultata rada Angele Merkel je i Berlinski prosec, čiji je cilj promocija regionalne saradnje i ubrzano pribilžavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Naš sagovrnik navodi da je uticaj Berlinskog procesa pozitivan na region, ali i ograničen.

“To je konstanta koje se Nemačka sigurno neće odreći jer na taj način može da utiče na ovaj region. Ali ne treba ga ni podcenjivati ni precenjivati” navodi Dinić.

Pre 16 godina, kada je Merkelova došla na poziciju kancelarke vladala je euforija vezana za pristup 10 novih članica. Sada smo, čini se, mnogo udaljeniji od zastave sa zvezdicama.

“Pre 16 godina smo bili bliži jedni drugima. Pogledajte samo odnose između Srbije i Hrvatske, pa i odnose unutar Bosne i Hercegovine… To treba da nas uznemirava. Iza sebe, zbilja, imamo izgubljenu deceniju i po”, navodi naš sagovornik.

Više od 60 miliona ljudi imalo je pravo glasa u Nemačkoj na ovim izborima. Gotovo 10 miliona to pravo nije imalo jer nisu dobili nemačko državljanstvo. Međutim, pola miliona glasača bilo je stranog porekla, što znači da su imali pravo i da budu izabrani, a njih je najmanje osamdeset i troje među kojima je i nekoliko naših građana. Dušan Dinić objašnjava da će oni pre svega zastupati nemačke interese, a da mogu poslužiti kao most odnosno poznavaoci prilika u regionu.

“Josip Juratović je veoma uticajan čovek. Tu je i Jasmina Hostert i još jedan poslanik iz Bosne i Hercegovine. Imamo Borisa Mijatovića, zatim Olivera Lukšića koji je crnogoskog porekla. Ali to su pre svega poslanici nemačkog Bundestaga,” napominje Dinić.

Sanja Đorđević (Autonomija, foto: privatna arhiva)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Nesvrstani
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga