„Očevima slobode“ 10 miliona od Grada, novosadskim umetnicima samo mrvice

Film iza kojeg stoji firma "Zillion film", čiji je direktor Lazar Ristovski, pratiće priču Svetozara Miletića i borbu naroda u Vojvodini za prisajedinjenje sa Srbijom

04. nov 2019

Preduzeće „Zillion film“, čiji je direktor Lazar Ristovski, dobilo je 10 miliona dinara za film „Očevi slobode“ na konkursu Gradske uprave za kulturu Novog Sada za projekte iz filmske umetnosti.

Film „Očevi slobode“, po scenariju Milovana Vitezovića i u režiji Darka Bajića, trenutno se snima u Novom Sadu. Film iza kojeg stoji firma „Zillion film“, čiji je direktor proslavljeni glumac Lazar Ristovski, pratiće priču Svetozara Miletića i borbu naroda u Vojvodini za prisajedinjenje sa Srbijom.

Novi Sad je na pomenutom konkursu iz budžeta izdvojio za subvencije privatnim preduzećima za snimanje filmova 12,25 miliona dinara. Ukoliko se uporedi suma kojom je nagrađen projekat „Očevi slobode“ u odnosu na sve ostale filmove u nastajanju koji su dobili novac, računica kaže da je beogradsko preduzeće dobilo 50 puta više od svakog drugog projekta ponaosob, a oni su zbirno dobili svega 2,25 miliona.

Filmovi kao što su „Mileva Marić sa one strane prostora i vremena“, „reKapitulacija“, „Braća po krvi“, „Heroji radničke klase“, „Godina, zemlja, četiri čoveka“ dobili su po 200.000 dinara – što je neuporedivo manje u odnosu na film koji treba da ispriča priču o borbi srpskog naroda za njegovu samostalnost i prispajanje Vojvodine Srbiji.

Poznati novosadski reditelj Miloš Pušić, koji je na konkurs dobio 200.000 dinara za film „Heroji radničke klase“, poručuje da novac neće prihvatiti, ukazujući na to da se na konkursu grada za filmsku delatnost dogodio nezapamćen presedan.

„Dugo pratim konkurse i mislim da se nikada do sada nije dogodilo da jedan film dobije 50 puta više od bilo kog drugog, a da pri tome uopšte nije jasno kako je sve to vrednovano. Ono što je još zanimljivo jeste da je na jednom konkursu dodeljivan novac za igrani, dokumentarni, kratkometražni, dugometražni, eksperimentalne, amaterske, profesionalne filmove. Vrlo je teško naći zajednički kriterijum po kom uopšte porediš te stvari. Uporedo se možda mogu vrednovati dva igrana filma ili dva dokumentarna, ali ovako nešto je dosta apsurdno. Bio sam zatečen rezultatima konkursa pa sam pokušao da dobijem odgovor po kom kriterijumu su vrednovani projekti i obrazloženja komisije, ali ni nakon više mejlova u okviru prepiske sa osobama iz Gradske uprave nisam uspeo da ih dobijem. Čini mi se da izbegavaju da odgovore“, kaže Pušić za 021.rs.

Umetnik koji je veoma cenjen van granica Srbije, Boris Kovač, u gradu u kojem je rođen nije naišao na podršku kakva mu je potrebna da bi realizovao film „Godina, zemlja, četiri čoveka“, za koji je dobio 200.000 dinara, 50 puta manje od „Očeva slobode“. Kovač za 021.rs kaže da je iznenađen time do koje mere su rezultati konkursa plod svega samo ne argumentovanog procenjivanja vrednosti projekata.

„Diskreciono pravo komisije postoji i ona može u formalnom smislu da se odluči za bilo šta, pa i da jednom projektu odobri 50 puta više sredstava nego ostalima, ali onda je tu reč i o legitimitetu jedne takve odluke. U legalnost mnogih stvari u ovoj zemlji ne možemo da ulazimo, jer se ona jednostavno ispoštuje, ali legitimitet je nešto prema čemu vlast takođe mora da ima odgovoran odnos. To nisu pare Gradske uprave za kulturu kao nekakva privatna imovina, to je novac koji pripada svim poreskim obveznicima. Ono što je takođe kuriozitet jeste to da su pare novosadskih poreskih obveznika u velikoj meri dodeljene jednoj beogradskoj firmi. To takođe nameće jedno pitanje – da li je zaista taj projekat toliko značajniji od svakog drugog za kulturu Novog Sada i za građane Novog Sada koji to finansiraju? Mislim da bi Gradska uprava za kulturu morala da odgovori na ovakva pitanja i da obrazloži ovakve odluke koje deluju potpuno neosnovane“, navodi Kovač.

Međutim, nezadovoljstvo zbog kulturnih politika gradskih vlasti nije novina za Novi Sad. Isto je postojalo i pre 10 godina, zbog čega se bunio Multimedijalni centar „Art klinika“, ukazujući na to da su nezavisne inicijative i nezavisni umetnici u veoma nezavidnoj poziciji (pročitaj OVDE). Upravo na to da ovakva praksa raspodele novca nije nešto novo ukazuje i novosadski reditelj Nenad Mikalački.

Kako kaže, za projekte je aplicirao i za vreme prethodne vlasti i uočio je jedan te isti šablon – većina novca se daje „svojim ljudima“, dok se sitan novac, kako bi se opravdalo postojanje konkursa, podeli ljudima kojima je taj konkurs u stvari i namenjen.

„Ovakvi konkursi su kontraproduktivni za kulturu, jer ljudi ne mogu da naprave film za taj novac i onda odustaju, a konkurs je napravljen upravo kako bi bio podrška razvoju filmske delatnosti i umetnosti. Međutim, moj utisak je i to da konkursa specifično za film nije bilo, a sada ga je neko ipak organizovao. I nije to jedino što se poboljšalo u Gradskoj upravi za kulturu. Moj je utisak da neko tu pokušava nešto da uradi, ali da postoji i jedna druga, malo jača struja, koju zanima samo novac i koja to opstruira. Mislim da ljudi u Gradskoj upravi pokušavaju nešto da urade, ali da im se onda javi neko ‘od gore’ i kaže im da će sav novac da daju nečijem drugaru, a ovaj ostatak će da podele lokalnoj boraniji“, smatra Mikalački.

Predsednik komisije koja je odlučivala o raspodeli sredstava Đorđe Kaćanski poručuje da se Gradska uprava za kulturu nije mešala u donošenje odluke i da je komisija sama odlučivala na osnovu predloga koji su pristigli. Po njegovim rečima, projekat „Očevi slobode“ svakako zaslužuje podršku koju je dobio.

„Ovakav film je zaslužio podršku, jer je reč o temi koja do sada nije bila tema domaćih filmova, a ekipa koja realizuje film je kompetentna i eminentna. Dakle, imamo film o čoveku čiji spomenik stoji na centralnom trgu u Novom Sadu, a o njemu znamo malo ili ništa. Imaćemo film i o Novom Sadu koji će biti prikazan konačno kao metropola koja je oduvek nešto značila, ali i film o simbolu Novog Sada koji će moći da bude prikazivan i van granica Srbije. Takođe, ovo je prilika da se krene u uređenje ovog pitanja, da dođe do saradnje na gradskom, pokrajinskom i republičkom nivou kako bi se znalo šta ko finansira, da se to sistemski reši. Imali smo prilike proteklih godina da vidimo da se sredstva dodeljuju filmovima za koje nije postojao interes među gledaocima i to su onda bili skupi filmovi. Sada ćemo konačno dobiti jedan film koji će podsećati Novosađane na nešto što je Vojvodina u najlepšem smislu te reči“, kaže Kaćanski za 021.

Ipak, u Asocijaciji Nezavisne kulturne scene Srbije poručuju za 021.rs da je ovo oblik zloupotrebe javnog konkursa u korist jednog projekta. Kako navode, ovakvim praksama ugrožena je umetnička produkcija u svim žanrovima i disciplinama, a u konkretnom slučaju urožen je i princip razvoja lokalne umetničke produkcije. Takođe, navode u NKSS, osujećen je princip ulaganja javnog novca u projekte umetničke, istraživačke i neprofitne produkcije kao poseban oblik društveno samoulaganja i razvoja lokalnog umetničkog stvaralaštva.

„Na papiru je dosta toga urađeno, ali se u praksi to ne sprovodi. Imamo veliki broj slučajeva u kojima su NKSS akteri u Beogradu i Novom Sadu bili angažovani i donosili kratkoročne ‘male pobede’, odnosno pritisci nezavisne scene su donosili kratkoročne rezultate, da bi se već u sledećem konkursnom ciklusu sve vratilo na stari režim zloupotrebe redistribucije javnog novca, kada je u pitanju sektor kulture i savremenog stvaralaštva, ali smo svedoci da je slično i u drugim sektorima. Potreban je stalni pritisak, kontrola i participacija u tim procesima, zagovaranja na drugim nivoima gde te mere nisu utvrđene. Potreban je daleko širi spektar zagovaranja da se osvesti uloga savremenog stvaralaštva u zajednici“, poručuju u NKSS.

NKSS trenutno sprovodi i kampanju „Svi za 1% – 1% za sve“, koja se, između ostalog, zalaže i za uvođenje jasnih i transparentnih procedura koje bi omogućile odgovorno upravljanje i distribuciju javnih sredstava u kulturu. Kako ukazuju, ulaganje u umetnost je predradnja oslobođenog uma da pronalazi nova rešenja koja mogu da doprinesu sektoru inovacija u nauci, privredi…

Kuća na čijem je čelu Lazar Ristovski i projekti koje sprovodi u poslednje dve do tri godine nailaze na velike odjeke u javnosti. Sve je usledilo nakon što je podržao Aleksandra Vučića u predsedničkoj kampanja 2017, kada je njegov projekat „Kralj Petar Prvi“ dobio gotovo 40 miliona dinara od Filmskog centra Srbije, a velika bura se digla i zbog toga što su lokalne samouprave izdvajale sredstva za kupovinu karata za ovaj film, iako on u tom momentu još nije bio ni snimljen do kraja.

Kako se navodi na stranici Košutnjak filma, film „Očevi slobode“ već su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Filmski centar Srbije, Pokrajinska Vlada, Odbor za obeležavanja prisajedinjenja Vojvodine, a na taj spisak se mogu dodati i građani Novog Sada. Scenario, kako je već rečeno, pisao je Milovan Vitezović, koji je radio scenario i za televizijsku seriju sa istom temom. Na konferenciji povodom početka snimanja „Očeva slobode“ govorio je i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je rekao da je „film značajan nacionalno-istorijski projekat koji je poveren majstorima svog posla“. Tako je jedan film kojem je dodeljen i epitet nacionalnog značaja, dobio veliku podršku i Novosađana, ali su zbog toga novosadski umetnici gurnuti u stranu.

„Ne ulazim u to kakav je projekat koji je dobio većinu novca. Reč je o tome da bez obzira na to kakav značaj taj projekat ima, do te mere pretpostaviti ga svim ostalima, a sve ostale izjednačiti bez obzira na to da li je reč o afirmisanim umetnicima, da li je reč o kratkometražnim dokumentarnim ili dugometražnim igranim, svima dati po 200.000 sa kojima apsolutno ništa ne može da se uradi u filmskoj produkciji, to je poražavajuće za filmske stvaraoce i umetnike Novog Sada. Takav odnos se ne može opravdati nikakvom podrškom projektu od nacionalnog značaja, jer nacionalno nikako ne bi smelo da bude ispred građanskog, ispred humanog. Ako ova vlast nacionalno pretpostavlja ljudskom, onda to nacionalno više nema legitimitet“, napominje u razgovoru za 021.rs Boris Kovač.

Iako su u centru Novog Sada već devojke i mladići obučeni u odore iz neke druge epohe, novinar 021.rs nije uspeo da pronađe reditelja Darka Bajića kako bi razgovarali o planovima za snimanje filma u Novom Sadu, ali i o raspodeli novca na gradskom konkursu. U „Zillion filmu“ do objavljivanja ovog teksta takođe nisu odgovorili na ista pitanja.

Miloš Pušić ukazuje na to da je besmisleno što se ovakve stvari dešavaju, a Novi Sad se priprema za godinu kada bi trebalo da bude Evropska prestonica kulture. U šali kaže da ima ideju, ukoliko bi ga podržale ostale kolege, da naprave takmičenje u snimanju dugometražnih igranih filmova za 200.000 dinara i da onda to uključe u kulturnu ponudu grada.

„Ja sam ujedno i profesor studentima i voleo bih da znam da li na vreme da im kažem da li je bolje da budu bliski nekoj stranci ili da pošteno rade svoj posao“, zaključuje naš sagovornik.

(Zoran Strika, 021.rs / Foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hitovi
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga