Objedinjavanje agrara Vojvodine i Slavonije?

Posle ulaska Hrvatske u EU znatno ubrzati proces objedinjavanja velikih privatnih firmi iz njegove zemlje, Srbije i Slovenije, a tom procesu mogle bi da se pridruže i kompanije iz BiH

20. avg 2013

Hrvatski ekonomski analitičar, Damir Novotni (Novotny), veruje da će se posle ulaska Hrvatske u EU znatno ubrzati proces objedinjavanja velikih privatnih firmi iz njegove zemlje, Srbije i Slovenije, a tom procesu mogle bi da se pridruže i kompanije iz BiH.

Novotni tvrdi da bi očekivani novi talas integracija najviše trebalo da iskoriste poljoprivredne kompanije iz Slavonije i Vojvodine, kako bi stekle uslove da znatno podignu nivo produktivnosti i ravnopravnije konkurišu na evropskom i svetskom tržištu agrarnih proizvoda.

„Mi sada vidimo da je taj proces već odmakao u Mađarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Ukrajini i da, između ostalih, veliki američki igrači već stvaraju mega kompanije, gomilaju proizvodnju i skladišne kapacitete“, tvrdi Novotni.

Ukoliko se na izvrši integracija tog tipa na nivou Slavonije i Vojvodine, nikakve subvencije poljoprivrednicima, pa makar bile i veće od postojećih, u Hrvatskoj i Srbiji, neće pomoći lokalnim farmerima, mišljenja je Novotni.

On dodaje da, takođe, treba imati u vidu, kada je reč o potrebi što brže integracije velikih poljoprivrednih kompleksa iz Hrvatske i Srbije, da će u budućnosti jedan deo ratarske proizvodnje, koja je u regionu Balkana najzastupljenija, biti u funkciji izrade biogoriva, što znači da i zbog toga valja što pre poraditi na rastu produktivnosti.

Prema rečima hrvatskog analitičara, vlada u Zagrebu je ove i prethodnih godina ulagala u proseku oko pola milijarde evra u agrarni budžet zemlje.

„Hrvatska je ukupno za minulih deset godina izdvojila za poljoprivredni budžet oko pet milijardi evra i to je veliki novac“, ističe Novotni, uz opasku da to, ipak, nije dalo željeni efekat u razvoju hrvatskog agrara.

Poljoprivrednici u Hrvatskoj, ali i Srbiji, do sada su uglavnom orijentisani na proizvodnju pšenice, kukuruza, soje i drugih ratarskih kultura i to, imajući u vidu da se ti proizvodi gaje mahom na malim površinama, ne daje pravi finansijski efekat, pa otuda i sadašnji protesti hrvatskih seljaka koji nisu zadovoljni nivoom subvencija, niti otkupnom cenom žita.

Novotni ističe da je prosečna površina imanja koje obrađuju farmeri u najrazvijenijim zemljama EU uglavnom znatno veća nego u Hrvatskoj i Srbiji, gde iznosi svega nekoliko hektara.

Na takvim većim posedima prosečni prinosi pojedinih najvažnijih kultura su, zbog lakše primene najsavremenije mehanizacije i agrotehničkih mera, drastično veći pa time i dobit farmera.

Odgajivači kukuruza u Austriji, na primer, postižu prosečne prinose od 140 do 160 metričkih centi po hektaru, što je oko dva i po puta više nego u Hrvatskoj, kaže Novotni, uz napomenu da tome doprinose ne samo veće obradive površine, nego i mnogo savremenija mehanizacija i primena najnovijih agrotehničkih mera.

U svetu je, kako naglašava, sada jako izražen trend ukrupnjavanja zemljišnih poseda. Tako, na primer, veliki farmeri u Kanadi, SAD, Brazilu, Venecueli i nekim drugim zemljama, raspolažu sa imanjima ukupne površine i po nekoliko desetina hiljada hektara.

Na takvim obradivim površinama se mnogo lakše, nego na minijaturnim posedima, primenjuje najsavremenija mehanizacija kojom se upravlja i satelitski.

„Vi danas imate traktore kojima se upravlja satelitski i koji stoga ostvaruju izuzetno veliki radni učinak“, ističe Novotni, ocenjujući da bez primena tih najnovijih i najboljih svetskih iskustava agrar u ovom regionu neće moći da se razvija u željenom pravcu.

(RTV/Tanjug)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga