NVO: Srbija će biti isuviše prljava za EU

Iza svega su interesi industrijskog lobija

04. jul 2013

Evropski pristupni fondovi finansiraju i neodržive projekte u Srbiji što je u suprotnosti s ciljevima Evropske unije (EU) da se do 2050. godine smanji emisija ugljen-dioksida za 80 odsto, piše u najnovijem izveštaju nevladinih organizacija, predstavljenom danas.

Nacionalni koordinator „CEE benkvoč netvorka“ (CEE Bankwatch Network) Zvezdan Kalmar rekao je u Novom Sadu da velike investicije u fosilna goriva međunarodnih finansijskih institucija na Zapadnom Balkanu ometaju usklađivanje tih zemalja sa pristupnim zahtevima EU.

„Protivimo se finansiranju ‘prljavih’ tehnologija jer smo svesni da se u energetici jedino može raditi održivo“, rekao je Kalmar i dodao da međunarodne finansijske institucije plaćaju neodržive projekte.

On je kao primer naveo finansiranje projekata u vezi sa iskopavanjem uglja i ocenio da će planirano finansiranje Kolubare imati dugoročno loše posledice.

„Ovog momenta mora da se prestane sa investicijama u ugalj jer, ukoliko se tako ne uradi, biće nemoguće ispuniti obaveze koje proistuči iz pridruživanja EU što će dovesti do ogromnih kaznenih penala koje će Srbija morati da plaća, a koje smo mi procenili da će – samo zbog emisije ugljen-dioksida – biti između 700 miliona i milijardu evra“, upozorio je Kalmar.

Po njegovim rečima, taj paradoks postoji jer se takve investcije maskiraju kroz poboljšanja zaštite okoline, na primer rudnika, a zapravo, kako je dodao, iza svega su interesi industrijskog lobija posebno nemačkog, italijanskog, kao i kineskog i ruskog.

Kao najbolji primer on je naveo novi kopač za ugalj od 4,5 tona čistog čelika koji će biti prizveden u jednoj nemačkoj kompaniji, za potrebe Kolubare.

To je „mračan biznis koji pokušavamo da osvetlimo“, rekao je Kalmar i dodao da obnovljivi izvori energije, masivna ušteda energije i smanjenje računa za energiju moraju biti glavni cilj energetike i u Srbiji.

Partnerske organizacije koje su učestvovale u izradi studije su zaključile da evropske razvojne banke troše 32 puta više na fosilna goriva, nego na obnovljive izvore energije koji nisu povezani sa hidro-potencijalom.

Taj trend znači da zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbija koja želi da postane članica EU, idu u suprotnom smeru od ciljeva EU u oblasti klimatskih promena.

Izveštaj „Investiraj na brzinu, kajaćeš se posle“ sastavile su organizacija civilnog društva, udruženih u programu „Održiva energetska politika Jugoistočne Evrope“.

(Autonomija/Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Udružena mladost
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga