Novinska agencija Beta za 25 godina rada postala simbol slobode medija u Srbiji

"Novinske agencije su branik između javnog interesa i profita"

16. maja 2019

Novinska agencija Beta je od svog osnivanja pre 25 godina uvek poštovala najviše standarde novinarske profesije i pružanjem objektivnih, istinitih i pravovremenih informacija danas je postala simbol slobode medija u Srbiji, ocenili su učesnici panel diskusije o budućnosti medija u Srbiji, koja je organizovana povodom četvrt veka postojanja Bete.

Navodeći da je Beta za 25 godina rada postala „poštovan brend“ na medijskoj sceni, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio pohvalio je napore te agencije da, kako je rekao, „izveštava u skladu sa najvišim standardima novinarske profesije“.

Na panelu je ocenjeno i da budućnost novinskih agencija zavisi od prilagođavanja tehnologijama i nalaženju novih načina da se priđe korisnicima.

Direktor IREX Srbija Evan Tracz kazao je da novinske agencije moraju da iskoriste tehnologije kao svoju prednost i da pokušaju da prilagode poslovanje zahtevima tržišta, kako bi bile uspešnije.

„Moramo da naučimo da koristimo tehnologije kao našu prednost. Da shvatimo ko su naši korisnici i da nađemo način da im da priđemo. Ima načina da se to postigne, a da se ne naruše principi novinarstva“, rekao je Tracz.

On je rekao da, uprkos tome što se menja okruženje, objektivne informacije se i dalje proizvode, i da samo treba pronaći nove načine da se neka vrednost proda i da se priđe ljudima.

Advokat Dragan Milić rekao je da je priča o autorskim pravima u digitalnim medijima problematična zbog prirode sadržaja, jer informacije koje imaju karakter tekućeg izveštavanja podležu suspenziji autorskih prava.

„Novinska agencija, kada proizvede izveštaj, ne može da ima monopol nad tom informacijom kada ona dođe do javnosti. Kada neko prenese informaciju, ona ide dalje i mora ići, jer postoji javnost koja to mora da zna, a novinska agencija se ne može pozvati na zaštitu autorskih prava“, rekao je Milić.

On je naveo i da ako novinske agencije ustupe nekome jednostavnu tekuću informaciju, nisu ovlašćene da zaustave njeno širenje sa ili bez navođenja izvora.

„Ako je sadržaj kreiran na način da izvodite zaključke, analize i povezujete to sa nečim od ranije – to podleže autorskoj pravnoj zaštiti“, rekao je Milić.

Potpredsednica korporativnih poslova Junajted grupe Dragica Pilipović Čefi rekla je da je neophodno da agencije investiraju u tehnologiju, da pronađu nov način širenja vesti, kao i da bi bilo dobro da svakog meseca pitaju korisnike šta im je potrebno.

„Nema odmora i mira, moramo stalno da se menjamo i prilagođavamo ako hoćemo da postignemo uspeh. Potrebni su novi tehnološki obrazovani novinari i nova mesta i prostori gde će ljudi da nas gledaju“, rekla je Dragica Pilipović Čefi.

Novinske agencije branik između javnog interesa i profita, važno da država prepozna tu ulogu

Novinske agencije javljaju se kao nosioci produkcije objektivnih informacija i „branik između javnog interesa i profita“, ocenjeno je na panelu.

Pomoćnica za informisanje i medije u Ministarstvu kulture Slavica Trufinović ocenila je da su agencije, u vremenu koje je bilo teško za medije, uspele da ostvare javni interes i da steknu poverenje ne samo kod građana, nego i kod inistitucija kojima su njihove informacije potrebne.

Ona je ocenila i da novi proces reformi zahteva od agencija da se transformišu i da budu „branik između javnog interesa i profita“.

„U poplavi informacija gde često nailazimo na negativne stvari, novinske agencije mogu da budu nosici produkcije relevantnih informacija“, rekla je Trifunović.

Ona je dodala da država vidi dobru budućnost agencija, jer su spremno dočekale novu eru, kao i da je važno da se stvori „svest o njihovoj bitnosti u medijskoj sferi“.

Urednik Novinske agencije Beta Dragan Janjić ocenio je da jedno društvo ne može da preživi bez istine, kao i da je neophodno da država prepozna javni interes, a to je produkcija objektivnih vesti.

„Važno je da postoje servisi i adrese gde može da se proveri da li je neka informacija tačna. To, nažalost, nikada neće biti profitabilno. Bitno je da država prepozna javni intreres, a to je da se proizvode tačne i objektivne vesti, a ne one koje se pojavljuju kao mešavina emocija“, rekao je Janjić.

On je ocenio da promene na tržištu i tehnološke revolucije zahtevaju od novinskih agencije da se prilagođavaju promenama i iznalaze nove modele, ali da ne bi bilo dobro da agencije napuste svoj osnovni princip, a to je produkcija tačnih i objektivnih informacija.

Direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se novinske agencije suočavaju sa tri vrste problema, a to su politički ambijent u kome rade, finansijski i normativni problemi.

„Od 2015. godine, kada su doneta tri medijska zakona, nakon četiri godine, kao rezultat mi imamo partijske medije i one ‘virtuelne'“, rekao je Sekulić.

Sekulić je naveo da se na medije gleda kao na sredstvo, kao i da je teren na kome se nalaze novinske agencije najviše diskriminisan.

„Živimo u vremenu kada se svakodnevno proizvode lažne vesti, kada se od nebitnih tema prave skandali. Mi smo u nekoj vrsti rezervata“, rekao je Sekulić.

Istraživač Londonske ekonomske škole Entoni Keli, naveo je da je istaživanje te škole u kojem su učestvovale novinske agencije, pokazalo da one svoju budućnost vide u izradi foto i video servisa, kao i pres klipinga i dodao da se razvija model koji podrazumeva pružanje raznovsnih usluga.

On je kazao da je 12 od 25 agencija koje su učestvovale u istraživanju kao glavne pretnje navelo druge agencije, a da 13 od 25 njih kao glavne konkurente vidi druge medijske kuće, platforme i društvene mreže.

Moderator panela „Uloga i pozicija novinskih agencija: javni interes i privatno preduzetništvo“ bio je urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Dobro došli!
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga