Nikita Milivojević: Ponovo smo u devedesetim

"Početak neke ozbiljnije priče o budućnosti u ovoj zemlji, biće onoga časa kada ljudi slobodno, bez straha od 'kazne', budu spremni da kažu svoje mišljenje o bilo čemu"

09. feb 2019

Prvo moram da kažem kako s obzirom na to da godinama već živim „tamo i ovde“, između Atine i Beograda, moj pogled na našu stvarnost je uvek pomalo „dvostruk“.

Ponekad, zahvaljujući tim vremenskim pauzama između dva dolaska-odlaska, imam utisak da vidim bolje i jasnije mnoge stvari, a onda, opet, ta ista „distanca“ napravi da dosta toga ne mogu baš da „pohvatam“ i mnogo toga mi izmiče. Međutim, jedno je sasvim sigurno: na listi koju su potpisali nekoliko stotina kolega iz moje branše su mnogi sa kojima već poprilično dugo vremena delim „dobro i zlo“ u nečemu što se zove pozorište – a ono svakako nije najsrećnije zanimanje u ovoj zemlji.

Na toj listi su dakle neki pametni, obrazovani, talentovani i časni ljudi, koje poznajem, (od kojih pritom većina njih nije u bilo kojoj stranci!), i verujem da kada na ovaj način otvoreno pokazuju svoje nezadovoljstvo onda sigurno postoji razlog za to. Početak neke ozbiljnije priče o budućnosti u ovoj zemlji, zbog koje navodno svi radimo ovo što radimo – biće onoga časa kada ljudi slobodno, bez straha od „kazne“ – (ili suprotno: ne očekujući nikakvu „nagradu“) – budu spremni da kažu svoje mišljenje o bilo čemu. I kada se pojavi ona količina zajedničkog interesa koja poništava sve naše male, sitne interese, koji su značajno doprineli da budemo ovde gde jesmo.

A po mnogo čemu, nažalost, ponovo jesmo u devedesetim. Inače, trenutno nisam u protestnim šetnjama – delom opet jer fizički nisam ovde, ali takođe i zbog nekih ličnih odluka na relaciji politika – ja.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga