„Neoplanta“, najbolja predstava, ostala „bez nagrade“

Novosađani iz publike, jedan po jedan, izlazili su na binu i susretali se, oči u oči s „izbrisanima“...

03. juna 2014

Ovogodišnje, 59. Sterijino pozorje obeležili su, između ostalog: Šekspir, Laza Kostić, Neoplanta, Andraš Urban, Srđan Timarov, Goran Jevtić, Igor Burić, Koštana ili Emina Elor, Prešernovo pozorište Kranj, Nebojša Dugalić, reakcija novosadske publike, jedna carinska deklaracija, jedan nevažeći pasoš i samo tri jednoglasne odluke… Neki od nabrojanih dobili su Sterijinu nagradu, neki su zapamćeni po neprimerenom ponašanju, neki po reakciji ljudskoj…

Najbolja predstava 59. Sterijinog pozorja – na kojem je po izboru selektora u takmičarskoj selekciji nacionalne drame i pozorišta prikazano devet predstava – je “Neoplanta”  u režiji Andraša Urbana, a u izvođenju Novosadskog pozorišta (Újvidéki Színház). „Neoplanta“ je inspirisana istoimenim romanom Lasla Vegela, a u njoj igra gotovo ceo ansambl Novosadskog pozorišta.

Nagradu publike dobila je predstava „Trpele“ reditelja Bobana Skerlića u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta. Predstava „Princip, (Mali mi je ovaj grob)“ po tekstu Biljane Srbljanović u izvedbi bečkog Schauspielhaus teatra, dobila je nagradu za najbolju režiju, scenografsko ostvarenje, (oba potpisuje Mihal Zadara) i tekst savremene drame.
Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje dobili su Srđan Timarov za ulogu Onisima Panfiloviča Belogubova u predstavi „Unosno mesto“ Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog, koju je režirao Egon Savin, a izvelo Jugoslovensko dramsko pozorište, zatim Igor Đorđević za uloge Martina, Ričija i Dejana u predstavi „Bizarno“ Željka Hubača, u režiji Snežana Trišić i koprodukciji Narodnog pozorišta Beograd i Šabačkog pozorišta, potom glumica Emina Elor za ulogu u „Koštani“ Borisava Stankovića, režija Andraš Urban, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népszínház Subotica i Ivana Jovanović za ulogu Olge Ristićke u predstavi „Gospođa Olga“ Milutina Bojića, za koju režiju potipsuje Gorčin Stojanović, a izvelo je Narodno pozorište Sombor.

Tako je odlučio žiri koji su činili reditelj Ljuboslav Majera (predsednik), rediteljka Anđelka Nikolić, književnik Slobodan Tišma, glumac Nebojša Dugalić i pozorišni kritičar Boban Jeftić. Nijedna odluka – osim Sterijinih nagrada za jedno od najboljih glumačkih ostvarenja, najbolju mladu glumicu i nagradu Okruglog stola kritike – nije doneta jednoglasno, već većinom glasova!

Ta činjenica ne bi morala biti predmet negativne kritike, jer je, kako je potvrdio jedan od članova žirija, dogovor bio da nema usaglašavanja po svaku cenu, da svako radi samostalno i da niko, nikog ni u šta ne ubeđuje. Ovo bi možda moglo i dobro da zvuči da nije bilo pojedinih nelogičnosti, a u nekim slučajevima i neprijatnog preglasavanja. Nije zgoreg pomenuti da je žiri, za razliku od ranijih godina kada je žiriranje znalo da se oduži i do pet ujutru, posao zarvršio samo sat nakon ponoći. Izbor za najboljeg glumca/glumicu trajao je najduže. Kada je bilo reči o tekstu Biljane Srbljanović, odlučio je jedan glas! Najbolja predstava izabrana je rezultatom četiri prema jedan, a od tih četvoro koji su smatrali da je „Neoplanta“ najbolja, samo je Slobodan Tišma glasao da Andraš Urban dobije nagradu za režiju predstave koju su proglasili najboljom! Najbolja predstava, inače, nije dobila niti jednu nagradu – ni za režiju, ni za glumu, ni za tekst, ni za… Iako su propozicije dozvoljavale da se dodeli nagrada za ukupnu režiju (a Urban je poptisao i apsolutni krik sezone, režiju „Košatane“), nesumnjivo velik i osoben reditelj, kao što je Andraš Urban, ostao je i ovog puta nenagrađen.

Žiri srećom nije smatrao, osim za glumačko ostvarenje, da predstava „Gospođa ministarka“ – koja je napravila haos i pomamu za mestima u malom prostoru Pozorišta mladih, verovatno najviše zbog nesvakidašnje rediteljske zamisli da Nušićevu ministarku oživi jedan muškarac – zaslužuje da ponese još koju nagradu.  Selektor bi, pak, mogao da bude vrlo zadovoljan radom „sudija“, jer ni jedna predstava, koja je bila u zvaničnoj konkurenciji nije ostala bez neke nagrade ili drugim rečima, žiri je selekciju Igora Bojovića smatrao uspešnom i dobrom.

Međunarodni program „Krugovi“ obeležile su dve predstave iz Slovenije. Prva je „Još uvek oluja“ Petera Handkea u režiji Ivice Buljana i izvedbi Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, koju je književnik Slobodan Tišma ocenio vrlo visoko („fantastična predstava“) – odličan Handkeov tekst, dobra režija, sjajni glumci, savršen koncept.

U istoj selekciji pred publikom se poslednjeg dana Festivala našao autorski projekat Olivera Frljića „Izbrisani“, Prešernovog gledališča iz Kranja, i potpuno dotukao publiku. I dok je glumac Nebojša Dugalić demonstrativno izašao iz sale, potresna, istinita priča o ljudima kojima je jednim potezom izbrisan identitet dok je stvarana mlada slovenačka država, učinila je naročito u epilogu projekta da većina gledalaca zanemi, a mnogi i neskriveno brišu suze s lica.

Tema Frljićevog projekta je drama ljudi koji su u Jugoslaviji imali stalno prebivalište u Republici Sloveniji, a bili izbrisani iz registra stalnih stanovnika (to nije povezano sa sticanjem slovenačkog državljanstva), što je bio samovoljan čin slovenačkih vlasti bez zakonske osnove. Brisanjem iz registra stalnog prebivališta 25.671 ljudi je izgubilo pravnu osnovu za svoju egzistenciju i oduzeta su im sva prava. Izgubili su posao, ostali bez zdravstevnog osiguranja, izgubili socijalna prava i pomoć, mogli su da budu deložirani i odvojeni do porodice, mogli su biti prognani, deca su im se rađala bez dokumenata… Iako je slovenački Ustavni sud dva puta donosio odluku da je brisanje bilo protivpravno, iako je Evropski sud za judska prava izrekao presudu da su tim gestom kršena ljudska prava – slovenačke vlasti ne žele da vrate pravni status izbrisanima. Naloženo im je i da pripreme sistem odštete.

U znak protesta na takav svojevrsni fašizam, Prešernovo gledališče iz Kranja nakon svake predstave “Izbrisani”, koja se zato nikad ne završava aplauzom, poziva publiku na solidarnost sa izbrisanima. Jedan od načina je i sakupljanje novca za pomoć izbrisanima, koji se kao svojevrsni pritisak šalje slovenačkim vlastima ne bi li im se pokazalo da je nekolkiko desetina evra, koliko su im ponudili u ime odštete, zapravo cinizam.

U znak solidarnosti nakon predstave na Sterijonom pozorju, usledilo je i javno (na bini) uništavanje ličnih dokumenata publike, uz pristanak određenog dela Novosadjana, koji su pre predstave na ulazu zamoljeni da ih predaju glumcima. Uništena dokumenta su priložena uz pismo-paket slovenačkim vlastima.

Čitava operacija odvijala se u mukloj tišini i bila prekidana samo aplauzima za one Novosađane koji su pristali da se uništavanjem dokumenata solidarišu sa slovenačkim izbrisanima!

Na binu je, potom reditelj izveo članove jedne od nesrećnih izbrisanih porodica (majku, oca i sestru),  čija sudbina je praćena kroz predstavu, a čiji se sin i brat obesio tokom drame izbrisanih, misleći da će tako olakšati neki budući život svojoj porodici!

Niko se, dugo nije pomerio… a potom se prolomio frenetičan aplauz, dug i bolan… Novosađani iz publike, jedan po jedan, izlazili su na binu i susretali se, oči u oči s „izbrisanima“…

Viktoria Csabi

„Zločin i kazna“ za zatvaranje

Glavne i ostale Sterijine nagrade biće svečano uručene večeras u 20 sati u Srpskom narodnom pozorištu, na sceni „Jovan Đorđević“. Na istoj sceni, potom će u čast nagrađenih biti izvedena predstava „Zločin i kazna“, Dramskog gradskog kazališta „Gavela“ iz Zagreba.

Zbog neispunjene carinske deklaracije moglo se desiti da se predstava „Zločin i kazna“ ne odigra večeras u Srpskom narodnom pozorištu – kamion sa rekvizitima iz ove predstava zaustavljen je zbog administrativnih nedostataka na granici Hrvatske i Srbije. Papiri su, srećom, na vreme, uređeni. Ali to nije bio kraj nevolja: Jedna od glumica, pak, iz iste predstave ponela je sa sobom pasoš koji je istekao još 2006. godine.

Više o nagradama Sterijinog pozorja pogledajte ovde.

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga