Nemam da platim… u fabrici

Nezavisno pozorište Kroz prozor fabrika igraće 1. maja, na Međunarodni praznik rada, angažovanu predstavu pred radnicima fabrike “Penpharm” u Zrenjaninu

30. apr 2014

Nezavisno pozorište Kroz prozor fabrika igraće 1. maja, na Međunarodni praznik rada, angažovanu predstavu “Nemam da platim i neću da platim” pred radnicima fabrike “Penpharm” u Zrenjaninu, u okviru proslave “Da nam živi živi rad”.

Prvomajsku proslavu tradicionalno organizuje UG Ravnopravnost, a događaju prisustvuju radnici zrenjaninskih firmi koje su propale u tranziciji, članovi Solidarnosti iz Subotice i članice Levog Samita. Otvoren je i za širu javnost.

Kroz prozor fabrika smatra da je dužnost umetnosti da bude odgovorna i da ne ignoriše, nego naprotiv, podrži i bude deo društveno- političkih inicijativa i promena.

Izvođenje predstave je “podrška ljudima koji se već dugo i uporno bore za svoje pravo na rad”, saopštila je Kroz prozor Fabrika.

Predstava “Nemam da platim i neću da platim”, u režiji Žan-Batiste Demarinjija (Jean-Baptiste Demarigny), priča je o dve radničke porodice u Srbiji danas. Govori o realnosti sa kojom se ovi ljudi suočavaju, gubitku značenja i značaja “radničke klase”. Govori priču u običnim životima velikog dela populacije kroz koju čitamo postojeće društvene probleme.

Tekst komada napisao je italijanski pisac Dario Fo još 70-ih godina, a prema navodima Kroz prozor fabrike, dva događaja su je navela da Foov tekst postavi u savremeni srpski kontekst. Pre svega, konstatacija nakon putovanja u inostranstvo da je cena hrane u prodavnicama mnogo veća nego bilo gde u Evropi, dok je kupovna moć u Srbiji među najmanjima. Drugo je odluka Vlade Srbije da prošle jeseni poveća PDV (koji plaćaju svi, čak i najsiromašniji), umesto da uvede porez na bogatstvo.

“Ove dve pojave imaju isti cilj: odluku da se sačuvaju interesi najbogatijih i da se pojača pritisak na već osiromašeno stanovništvo. Jedna vlada smenjuje drugu, ali se nastavlja ista logika. Šta je nama činiti? Malo toga. Naš umor, naša iscrpljenost, naše nepoverenje i mnogo gorčine. Mnogi od nas bili su na ulici 5. oktobra, ili bi bili da su imali dovoljno godina. Šta se od tada dogodilo? Šta je ostalo od naše nade u promene? Utisak da se političko delovanje svodi na ubacivanje glasačkog listića u kutiju da bi se služilo interesima klanova. Reakcija svih nas je onda povlačenje u sebe, kao puž u svoju kućicu. Bavimo se samo sitnosopstveničkim interesima, moleći Boga da nađemo posao sledeće godine, da napustimo porodični dom pre nego što napunimo 45 godina, da naša deca mogu da studiraju u inostranstvu, da Nole pobedi Nadala”, poručila je Kroz prozor fabrika.

U predstavi glume Ana Jovanović, Mirko Jokić, Stevan Stančevič, Ivana Ilić i Ivan Simić. Scenografiju i video potpisuje Sanja Maljković, muziku Nenad Marić (Kralj Čačka), a grafički dizajn Sanja Karić.

Predstava “Nemam da platim i neću da platim”, koja je 2. maja i na redovnom repertoaru Le Studija – intimnog teatra KroZ prozor fabrike u Beogradu, u neku ruku predstava manifest jednog novog žanra: pozorišne gerile.

Taj pristup se razlikuje od institucionalnog teatra kao što se gerila razlikuje od stacionarnog rata. Pozorišna gerila je pre svega angažovano pozorište, živo, intelektualno pokretno. Ono od svojih ograničenih finansijskih sredstava pravi prednost. Umesto sjaja kostima i scenografske prenatrpanosti nudi entuzijazam i ubedljivost svojih glumaca.

U takvim uslovima je mlada profesionalna trupa Kroz prozor fabrika otvorila svoje pozorište Le Studio na Dorćolu, gde se igra ovaj komad.

(SEEcult)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Rejting
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga