Nedim Sejdinović: Srbijom vladaju strah i korupcija

"Mi smo proteklih sedam godina doživeli užasnu regresiju i vratili smo se u pretpolitičko doba"

01. mar 2019

Od 2012. godine u Srbiji ne postoje slobodni izbori. Ne postoji javni dijalog, mediji su okupirani, javnost je okupirana, institucije su okupirane… Ljudi se ucenjuju, glasovi se kupuju, krade se vrećama. Ne postoji ozbiljna kontrola izbornog procesa, ocenio je u intervjuu za Monitor predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

MONITOR: Proteklih dana upućene su Vam preko Fejsbuka brojne prijetnje, čak i smrću. Zašto?

SEJDINOVIĆ: Nažalost, ovo nije prvi put da mi, u talasima, takoreći cunamijima, prete i šalju uvrede. Svaki put je to sve intenzivnije i surovije. Kao da se nadmeću u tome ko će smisliti veću uvredu, poniženje, ko će „inovativnije“ da poruči da će me likvidirati ili proterati iz Srbije. Ovoga puta je objavljeno više od hiljadu komentara ispod jednog posta, od kojih 95 posto predstavljaju pretnje i uvrede, a naši pravnici su identifikovali bezmalo 30 klasičnih pretnjismrću. Verovatno ih je bilo i više, ali su administratori te stranice neke od njih uklonili. Stizale su i poruke. Izgleda da sam zbog spoja imena i društvenog angažmana idealna meta za masovno sadističko iživljavanje. Dovoljno je bilo to da jedna opskurna Fejsbuk stranica objavi moju fotografiju i natpis da sam „vojvođanski separatista“, „islamski fanatik“ i da „prezirem Srbe“, pa da doživim to što sam doživeo. U roku od samo sat vremena od objave pristigao je neverovatno veliki broj komentara i poruka, pa se po svemu sudeći radi o organizovanoj akciji, odnosno spoju hajke i entuzijazma pojedinih nacionalnih delatnika na društvenim mrežama. Interesantno je da sam i u aprilu 2017. godine doživeo nešto slično, takođe u kontekstu masovnih demonstracija protiv vlasti Aleksandra Vučića, a zbog jedne benigne šale na društvenim mrežama. Dešavalo se nešto slično i ranije, a zabrinjava to što je svaki put sve gore i gore, i da čovek ne može da odagna misao da takva količina mržnje i nasilja nekako mora da se izlije u stvarnost. Ali i da bude svestan da ne sme da se uplaši, jer je upravo to cilj ovih hajki.

MONITOR: Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine ocijenili su da su te prijetnje dio atmosfere nasilja koju kreira vlast.

SEJDINOVIĆ: Više je to nego evidentno. Novinarska i medijska udruženja mnogo puta su tražila od Vučića i predstavnika njegovog režima da prestanu da prozivaju i vređaju novinare i druge javne ličnosti koje im nisu po volji, te da stvaraju atmosferu nasilja i mržnje, proizvode zapravo jedno po svim šavovima raspuklo i podeljeno društvo sa potencijalom veoma ozbiljnih sukoba. Dovoljno je da prođete pored kioska ili da „šaltate“ kanale na TV i videćete da nasilje, mržnja, laž i manipulacija predstavljaju glavni, čak jedini komunikativni kod režima i njegovih medija. To nikako ne može dobro da završi i plašim se da je samo pitanje dana kada će to neko da plati glavom. Ova vlast vlada strahom i korupcijom, kao i svaka totalitarna, nedemokratska vlast. Ono što je ovde možda specifično jeste činjenica da Vučićeva, po svemu sudeći, uživa u raspamećivanju, ponižavanju i beskrajnom cinizmu, pa se čini da je njihov sadizam ponekad cilj samome sebi. U tome se, držim, krije i klica njegove propasti.

MONITOR: Da li su reagovali nadležni državni organi?

SEJDINOVIĆ: Niko nikada, ni u jednom od brojnih slučajeva pretnji smrću koje sam dobio – nije sankcionisan. Slično je i kada se radi o drugim kolegama koji su na meti pretnji. I ovoga puta sam dao iskaz u tužilaštvu, ali ne mislim da će rezultati biti drugačiji nego ranije. Kada uđete u te pravosudne lagume, ispostavi se da postoji bezbroj načina kako da „u skladu sa zakonom“ država ne uradi ama baš ništa i kako da pošalje poruku da je dozvoljeno pretiti i ljudima uništavati život. Stoga mnoge naše kolege odustaju da ovakve slučajeve uopšte prijavljuju, jer apsolutno nemaju poverenja u državne organe.

MONITOR: Danima se širom Srbije održavaju protesti sa kojih je kritika usmjerena prije svega prema Aleksandru Vučiću. Kakav će biti epilog protesta?

SEJDINOVIĆ: Teško je u ovom trenutku predvideti kako će se sve ovo završiti, ali je činjenica da se posle dugog perioda depresije jedan ogroman broj građana probudio i odlučio da protestuje protiv pre svega mentalne torture i institucionalizovanog kriminala. Protesti su već dali rezultate i naterali vlast da učini nekakve ustupke. Recimo, apsolutno sam ubeđen da naprednjački predsednik Opštine Grocka nikada ne bi bio uhapšen zbog paljenja kuće novinara da nije bilo stotina hiljada ljudi na ulicama Srbije. Dobra stvar je to što ovi protesti imaju duha i energije, što pokazuju izvesnu kreativnost i samoodrživost, ali sa druge strane vlast ih na sve moguće načine pokušava razbiti, ne štedeći novce i aktivirajući sve pipke hobotnice. Sa jedne strane, predstavlja ih „desnijim“ nego što jesu, pa čak, prema nekim informacijama, stoji iza pojedinih nacionalističkih transparenata koji se pojavljuju na protestu i to u prvim redovima. Želi se međunarodnoj javnosti i nenacionalističkoj javnosti poslati poruka da su u pitanju nacionalistički protesti protiv Vučića, što naravno nije tačno, iako je činjenica da među demonstrantima ima i onih koji bi hteli da budu veći nacionalisti od bešćutnih radikala na vlasti. Sa druge strane, aktivirale su se i pojedine kvazi-levičarske grupe koje pokušavaju da na različite načine demobilišu građane. Plašim se da ovaj inženjering već daje rezultate, ali takođe mislim da je jednom velikombroju građana zaista svega preko glave i da se iz dana u dan povećava broj nezadovoljnih. Preostali su samo oni u piramidi korupcije, kao i oni anestezirani raznim Pinkovima, pored kojih prolazi život…

MONITOR: Kako je moguće da Vučiću godinama pokorno služe toliki novinari, intelektualci, sudije, vojska, policija…?

SEJDINOVIĆ: Strah i korupcija. Lako je vladati siromašnim društvom u kojem građani nemaju alternativu i u kojem su svi manje-više ucenjeni. Treba imati u vidu da se ova vlast sastoji od veoma iskusnih manipulatora i ozbiljnih kriminalaca, od vrha do dna. Ukoliko ste sa njima, imaćete sve, dok ste poslušni. Ako niste, pretvoriće vam život u pakao, pa doživeti i to da vam i oni koje ste smatrali prijateljima zabodu nož u leđa. Ipak, bilo bi nepravedno reći da veliki broj časnih ljudi iz skoro svih profesija dižu glas i spremni su da snose posledice toga. Mora se reći i to da je za ovakvu pokornost kriva i međunarodna zajednica koja ne samo da žmuri na Vučićeva nepočinstva nego i deo zavisne javnosti usmerava ka tome da se otupi oštrica kritike, kako bi, je li, Vučić „rešio problem Kosova“. Izgleda da im je sada jasnije da ih on godinama vuče za nos, ali je predugo čekanje ovo društvo potpuno destruiralo.

MONITOR: Da li će svemoćna Vučićeva stranka uspjeti da zadrži vlast na predstojećim izborima?

SEJDINOVIĆ: Od 2012. godine u Srbiji ne postoje slobodni izbori. Ne postoji javni dijalog, mediji su okupirani, javnost je okupirana, institucije su okupirane… Ljudi se ucenjuju, glasovi se kupuju, krade se vrećama. Ne postoji ozbiljna kontrola izbornog procesa. U takvim uslovima, Vučićeva stranka i njegovi koalicioni partneri uvek će pobeđivati. Mislim da je u ovom trenutku, i po sadašnjim uslovima, besmisleno izlaziti na izbore, i odluka opozicije o bojkotu je sasvim razumljiva i dobra. Na kraju, tačno ćemo i po tome ko izađe na izbore videti ko je sa koje strane reke. Međutim, čak i ako se stvore uslovi za kakve-takve fer i demokratske izbore, treba imati u vidu složenost političkih prilika. Sa jedne strane, imate ogroman broj ljudi i njihovih porodica koji su u piramidi korupcije, i ove druge koji sede ispred televizora omađijani jeftinom propagandom. Oni će biti verni Vučiću do kraja. Postoji naravno jedan veliki broj građana koji će glasati za opoziciju, ali mislim da je ključno pitanje kako animirati nezainteresovane. Ima onih koje politika ne zanima, za koje su stari Grci imali dobar termin (idioti), ali i onih koji su u svojevrsnom unutrašnjem azilu, rade za strane kompanije, relativno dobro žive i imaju visoke političke prohteve, ne želeći da razumeju prirodu društva.

MONITOR: Koja je to snaga u Srbiji koja bi mogla uspješno da od nje stvori modernu demokratsku državu?

SEJDINOVIĆ: Kako rekoh, mi smo proteklih sedam godina doživeli užasnu regresiju i vratili smo se u pretpolitičko doba, u svojevrsni neoliberalni feudalizam. Daleko od toga da je posle 2000. godine bilo dobro, ali je tada bar imalo smisla razgovarati o politici i ideologiji. Mi tek treba da se izborimo za elementarne demokratske procese, kako bismo u budućnosti razgovarali o modernizaciji. Nažalost, stranke poput LDP-a Čedomira Jovanovića i LSV-a Nenada Čanka, koje su nekada davno imale modernizacijski potencijal, beskrajno su se kompromitovale kroz otvorenu kolaboraciju sa Vučićevim režimom.

MONITOR: Vojvodina je bila, poslije Slovenije, najrazvijenija u SFRJ, a, kako mnogi tvrde, poslije ratova iz devedestih postala je jedini ratni plijen Srbije. Kakva je budućnost Vojvodine?

SEJDINOVIĆ: Plašim se da Vojvodina nema snage da se izbori za svoj subjektivitet, za iole pristojnu autonomiju. Kriv je za to etnički inženjering koji se sprovodi već godinama i koji je doveo do dramatične promene etničke strukture pokrajine. Kada pogledate rezultate izbora, videćete da se oni malo ili nimalo ne razikuju od ostatka Srbije, a u pojedinim vojvođanskim sredinama nacionalističke stranke imaju i jaču dominaciju nego preko Dunava i Save, što nije čudno jer su srpski nacionalistički delatnici ovde prilično aktivni, kao i u drugim „graničnim područjima“. Tome treba dodati da je glavna mađarska stranka sklopila pakt sa nacionalističkom Srpskom naprednom strankom, odnosno da su dva nacionalizma svezala zastavu i dogovorili se o svojevrsnoj podeli plena. I oni koji predstavljaju tzv. borce za vojvođansku autonomiju, poput Nenada Čanka i LSV-a, pretvorili su se u svojevrsnu karikaturu, pa čak predstavljaju jednu od ključnih poluga za ubijanje vojvođanske autonomije i ideja koje verbalno zastupaju, parazitirajući na njima. Nažalost.

(Monitor)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga