Nedeljkov: Ne postoji ozbiljna politička odgovornost da se izborni proces unapređuje

"Daleko od ravnog terena za utakmicu vlasti i opozicije"

08. okt 2019

Raša Nedeljkov iz Crte smatra da se pokazalo da ne postoji ozbiljna politička odgovornost ni kod vlasti ni kod opozicije da se izborni proces unapređuje. Dušan Vučićević s FPN kaže da dijalog na tom fakultetu nije mnogo pomogao da se ublaži rascep između opozicije i vlasti, čak obrnuto – da je dodatno produbljen i smatra da je odbijanje dela opozicije da dođe na razgovore u Skupštini, koji će se održati u sredu, „verovatno rezultat svega toga“.

Dušan Vučićević s FPN, komentarišući dosadašnje okrugle stolove na tom fakultetu, kaže da je su napravljeni minimalni pomaci u pogledu unapređenja određenih oblasti izbornog sistema, ali da sam dijalog nije mnogo pomogao da se ublaži rascep između opozicije i vlasti.

„Utisak je obrnut, čini mi se da je taj rascep samo još dodatno produbljen i verovatno je ovo odbijanje dolaska na sutrašnje razgovore rezultat svega toga. Ti pomaci postoje, ali su oni zaista toliko mali da, po mom utisku, nismo odmakli ka slobodnijim i poštenijim izborima. Najveći pomaci se odnose na pitanje biračkog spiska i obuke izborne administracije. Sve ove važne, važnije stvari su nekako stavljene u zapećak… Problem funkcionerske kampanje se rešava nekakvim zaključcima Vlade, pitanje je kakav će biti efekat toga, gde to Vlada zahteva da se određeni zakon poštuje. Kad je u pitanju pritisak na birače – imamo samo jednu odredbu koja otprilike kaže da će u Zakon o javnim preduzećima biti uneto da je zabranjeno vršiti pritisak na zaposlene u javnim preduzećima, pri čemu treba odrediti šta je tačno pritisak“, kaže gost Dana uživo.

Kaže da ne shvata potrebu te odredbe jer u Krivičnom zakonu postoje odredbe koje zabranjuju kršenje izbornih prava građana i da bi bilo dovoljno da se one primenjuju bez da se dodatno preciziraju u Zakonu o javnim preduzećima. „Sve ono što je bilo predloženo, a što bi umanjilo pritisak na birače i mogućnost kontrole na biračkom mestu, nije prihvaćeno. Kad su u pitanju mediji, gotovo da ništa nije prihvaćeno, čak i ona odredba da REM objavljuje monitoring o izbornoj kampanji“, naveo je Vučićević.

Pomaci su, kako je ponovio, minimalni, ali je konstatovao – dobro je da ima i tih minimalnih, mada je sve to daleko od nekog ravnog terena za utakmicu vlasti i opozicije.

Raša Nedeljkov iz organizacije Crta kaže da su rezultati okruglih stolova doneli nekoliko najava za promene, ali da će se videti koliko će one biti sprovedene u delo i koliko će se primenjivati. Na društvenim mrežama se pojavio spot političke partije na vlasti i mediji su ponovo počekli da prenose taj spot, pa vidimo da se i dalje koriste sive zone u zakonu kako bi se dobila i stekla neka korist, istakao je. „Kao neko ko je učestvovao u tom procesu, meni je žao što do tog razgovora nije došlo ranije“, kazao je.

Nedeljkov kaže da bi najodgovornije bilo da se nakon svakog izbornog procesa analizira šta su domaće ili međunarodne posmatračke misije imale da kažu o izbornom procesu, podvlačeći da i u najidealnijim uslovima uvek ima nešto što može da se unapredi. „Nažalost, kod nas očigledno da ne postoji ozbiljna politička odgovornost ni na jednoj strani da se izborni proces kao takav unapređuje“, podvukao je.

„Saglasni oko jednog – da domaći posmatrači ne mogu da unesu prigovor u zapisnik“

Nedeljkov, vraćajući se na okrugle stolove, kaže da su se političari, i sa jedne i s druge strane, dogovorili oko jednog – dakle, i vlast i opozicija, a to je da se domaćim posmatračima ne omogući da na biračkom mestu unesu prigovor u zapisnik o radu biračkog odbora. „Zašto? Zato što bismo na taj način bili u prilici da reagujemo na biračkim mestima, na kojima se utvrdi da nije bilo zakonitih radnji, na šta nekako političke partije – bilo u vlasti i bilo u opoziciji – iz svojih interesa radije okrenu glavu… Često i opozicione partije ignorišu, na kraju – daleko je manji broj biračkih mesta na kojima je podnet prigovor na izborima 2016, nego što se priča o nepravilnostima. Zašto – zato što opozicione partije ne žele da ugroze svoj rezultat pa kakav god bio, po cenu da neke nezakonite radnje ostanu neprocesuirane. Ja, lično, kao birač sam podneo na desetine prigovora, RIK nema prava da uzme moj prigovor i dokaze koje ja podnosim da je, na primer, rađeno nešto što je protivzakonito, već oni uzmu zapisnik biračkog odbora u kom nema nijednog prigovora od svih stranaka i kažu – ovo je neosnovano, odbija se. U tom smislu ne postoji dovoljno velika politička odgovornost i spremnost najodgovornijih aktera da istinski rade na unapređenju izbornog procesa“.

Nedeljkov kaže da su obe strane okruglom stolu na FPN prišle iz svojih interesa – jedni da se prikažu kao velike demokrate koje hoće dijalog, a s druge strane, pojedine političke stranke su pristupile tom dijalogu kao mogućnosti da nađu izgovor da bojkotuju izbore.

Interesantno je da su se i jedni i drugi složili da REM ne radi svoj posao, kaže Nedeljkov, ali dodaje da nismo još videli posledice toga.

Vučićević kaže da je ipak odgovornost veća na strani vlasti i da je ona trebalo drugačije da pristupi tim razgovorima ako želi da unapredi izborni proces, a „ne da kroz neke fingirane razgovore i sitne izmene zakona učini da izgleda da se nešto menja“. Zato ne deli odgovornost na jednake delove.

Dijalog u parlamentu i nepoznanice

U Skupštini Srbije sutra počinje prva dvodnevna runda dijaloga vlasti i opozicije, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna.

Komentarišući sutrašnji dijalog, Vučićević kaže da verovatno javnost ne može da gleda na njega sa puno optimizma jer je ključni deo opozicije već najavio bojkot. Ta odluka je, verovatno uvezana sa onom da je bojkot već proglašen, i da će jedan deo opozicionih birača shvatiti to kao jedan vid kolaboracije, dodaje. I da učestvuju, kaže da ne veruje da bi se nešto značajno promenilo, možda još neki minimalan ustupak. „Iako je poziv postojao da se EP uključi u razgovore, pitanje je zaista koliko je u interesu našim evropskim prijateljima u ovom trenutku da izbori budu potpuno slobodni i pošteni ili ipak na njihovoj agendi stoji nešto drugo što je ključno pitanje kroz koje se prelama sve ovo o čemu govorimo, a negde je to pitanje Kosova i konačnog rešenja statusa“, naveo je.

Ne bi se, kaže, previše uzdao ni u uključenje ODIHR-a, jer kaže da su međunarodne analize pokazale da efekat tih posmatračkih misija postoji uglavnom na onima biračkim mestima gde su oni i prisutni.

Na pitanje šta bi predstavnici EP, kao posrednici, mogli da promene, Nedeljkov kaže da, na prvom mestu, po formatu neće biti kamera, pa će se učesnici ponašati pristojnije, odnosno neće se obraćati svojim biračima. „Verujem u dijalog, mislim da dijalog nema altrenativu, da li će dijalog biti uspešan sada, posle devet meseci, godinu ili nekoliko godina – mislim da ne treba da se gubi nijedna prilika da se razgovara. Da li i šta će se postići tim razgovorima zavisi od toga i ko će učestvovati, a mi, kao javnost, nemamo jasnu sliku. Znamo ko je najavio da neće doći, ali postavlja se pitanje da li će doći i oni koji su najavili. Mislimo da ne sme da se gubi nijedna šansa, makar mi sa strane organizacija civilnog društva“, naveo je Nedeljkov. On navodi da oni, kao predstavnici civilnog sektora, žele da sve strane čuju šta je to što imaju da kažu, šta su videli na terenu, šta bi trebalo da se unapredi, kao i da žele da daju konkretna rešenja za te probleme, a da li će se to primeniti – ostaje da se vidi.

Nedeljkov prenosi i da veliki broj građana vidi probleme u funkcionisanju izbornog porocesa i da ti problemi moraju da se rešavaju, jer se sami od sebe neće rešiti.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Vojvoda i serdar
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga