NATAŠA KANDIĆ: REKOM je temelj sećanja na prošlost

Koalicija za REKOM je prikupila oko 60.000 dokumenata i ustanovila činjenice o identitetu najmanje 22.000 žrtava u vezi sa ratovima

11. dec 2018

Od oktobra 2008. kada je formirana Koalicija za REKOM, traje jedinstvena akcija civilnog društva za osnivanje međudržavne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i sačinjavanje registra žrtava u vezi sa ratovima 1991- 2001. na području nekadašnje SFRJ.

Tri i po godine, u okviru 128 lokalnih i regionalnih sastanaka i foruma, diskutovali smo o ciljevima, zadacima i aktivnostima te regionalne komisije nazvane REKOM. Kada je jedna članica udruženja porodica žrtava rekla da je iznenađena da su „sudbine žrtava druge nacije slične njenim žrtvama“, znali smo da smo na dobrom putu. Najteži zadatak je bio pokrenuti političare da verbalnu podršku zamene konkretnim delima – uključivanjem u rad Radne grupe za izradu Nacrta Statuta REKOM.

Dve godine je prošlo dok predsednici zemalja u regionu nisu imenovali svoje izaslanike, a oni, pravni i politički eksperti, lako su se složili i dali predloge koji su otklonili sumnje da „REKOM ima pretenzije da preuzme sudske nadležnosti“, kako se čulo od nekih kritičara. Skupština Koalicija je u novembru 2014. bez ijedne primedbe usvojila Nacrt Statuta REKOM. Aktivisti Koalicije su u roku od nekoliko nedelja širom nekadašnje SFRJ prikupili 550.000 potpisa za osnivanje REKOM, s fokusom na žrtve. Ohrabreni jakom javnom podrškom, očekivali smo početak prenosa procesa REKOM na državne institucije. Zatražili smo od predsednika da pokrenu procedure za osnivanje REKOM-a, ali su događaji krenuli drugim putem. Mandat Haškog tribunala je isticao, što je ohrabrilo balkanske političare da objave da su uspešno završili saradnju sa međunarodnim tribunalom i da je vreme da se okrenu budućnosti.

EU je nespremno dočekala zatvaranje tribunala za bivšu Jugoslaviju. Pokrenula je Berlinski proces, dajući prioritet regionalnom povezivanju preko ekonomskih projekata. U deklaracijama samita, dokumentima i izjavama predstavnika EU akcenat je bio na integracijama zemalja Zapadnog Balkana u EU, isticao se značaj prevazilaženja prošlosti, ali je pomirenje posmatrano kao unutrašnje pitanje zemalja regiona, čiji napredak zavisi od političke zrelosti njenih lidera. Koalicija je smatrala da taj pristup beži od činjenice da je, zatvaranjem međunarodnog tribunala, tranziciona pravda marginalizovana, i da bez jake evropske strategije nema izgleda za prevazilaženje nasleđa, pomirenje i regionalnu saradnju. Uporno je ukazivala da je trenutak za REKOM, da političare treba obavezati da konkretnim delima potvrde verbalnu podršku imenovanju žrtava. U februaru 2018. Evropska komisija pojačava podršku inicijativama za pomirenje, ali ponavlja da se „regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i pomirenje ne mogu nametnuti spolja nego da lideri regiona moraju da preuzmu puno vlasništvo i da vode primerom“. Ipak, u aneksu Komunikacije, od 6. februara 2018, EK izdvaja Inicijativu REKOM kao vodeću inicijativu za podsticanje pomirenja.

Kada je Koalicija pozvala lidere u regionu da zajednički pripreme Deklaraciju za osnivanje REKOM, koju bi potpisali na samitu Berlinskog procesa u Londonu, u julu 2018, odazvali su se predsednici Srbije, Crne Gore, Makedonije i Kosova, i bošnjački član Predsedništva BiH. Dogovoreno je da premijeri četiri zemlje potpišu Deklaraciju i pozovu ostale premijere da to učine na samitu ili se kasnije pridruže. Iskreno, organizatori samita imali su druge planove i prioritete. Pripremili su tri deklaracije, među kojima im je Deklaracija o nestalim osobama, čiji je predlagač bila Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL), bila posebno važna. Zbog pažnje kraljevske porodice prema porodicama nestalih, a i zbog dugogodišnje saradnje sa MKNL. Deklaracije o REKOM-u nije bilo na dnevnom redu samita i zbog toga što lideri Srbije, Kosova i Makedonije nisu reči pratili i delima, tako da je Koalicija tri dana uoči samita obavestila organizatora da nije uspela da dobije pismenu odluku vlada o potpisivanju Deklaracije.

To ne znači da smo odustali, izgubili civilizacijsku perspektivu. Ima dobrih vesti. EU je aktuelizovala pitanje pomirenja i regionalne saradnje. Izbori u BiH su završeni. Podrška novog Predsedništva BiH je izglednija nego prethodnog. Od Hrvatske očekujemo evropsku ulogu u podsticanju pomirenja na temelju činjenica. S druge strane, nasleđe Haškog tribunala je od velikog značaja za uspešni mandat REKOM-a i izgradnju znanja i društvenog sećanja.

Ne treba zaboraviti da i državne institucije, ministarstva odbrane, policije, pravde, spoljnih poslova, lokalni sudovi, zatim, komisije, dokumentacioni centri, medijske arhive, baze vladinih i nevladinih organizacija, internet platforme, evidencije udruženja, privatne arhive, i drugi izvori raspolažu sa više stotina hiljada dokumenata o identitetu i okolnostima stradanja civila i pripadnika oružanih snaga. Haški tribunal je ustanovio identitet i uzrok smrti najmanje 18.000 žrtava ratnih zločina. Koalicija za REKOM je prikupila oko 60.000 dokumenata i ustanovila činjenice o identitetu najmanje 22.000 žrtava u vezi sa ratovima. Trenutak je da se dokumenta, podaci i činjenice prikupe, klasifikuju prema jedinstvenoj metodologiji, unesu u bazu podataka i da s poverenjem pratimo rad zvanične komisije posvećene žrtvama i budućnosti. Činjenice koje utvrdi REKOM postaće temelj našeg znanja i izgradnje društvenog sećanja.

Autorka je osnivačica Fonda za humanitarno pravo

(Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Tvoje lice zvuči poznato
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga