Nasleđe Merkel u regionu: Naklonost stabilokratiji na uštrb razvoja demokratije

Vučićev strah poptuno opravdan u pogledu budućih odnosa sa novom nemačkom vladom

14. sep 2021

Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel je u oproštajnoj poseti regionu. Tokom dana se u Tirani sastala sa albanskim premijerom Edijem Ramom, a potom i premijerima zapadnobalkanskih zemalja koje učestvuju u Berlinskom procesu. Dan ranije, Merkelova se u Srbiji sastala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Sagovornici Glasa Amerike kažu da su od odlazeće nemačke kancelarke u Beogradu čuli uglavnom poznate stavove o evrointegracijama, reformama, Kosovu, saradnji u regionu, uz novost da je Nemačka zainteresovana za litijum iz Srbije.

Ipak, čini se da fokus njene posete nije bio na Srbiji, već regionu Zapadnog Balkana kao celini i strateškim interesima EU i Nemačke na tom području.

„Ona se više puta osvrnula na geopolitiku i to je jako bitno, i to će razočarati mnoge koji žele da fokus bude na pitanjima demokratije, ljudskih prava i pluralizma. Kao što je moj kolega rekao – to je bilo suočavanje sa realnošću. A ja bih dodao i složenosti odnosa i interesa Nemačke na Zapadnom Balkanu, oni nisu jednodimenzionalni i jednoznačni, naprotiv“, ocenjuje programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

Govoreći o Berlinskom procesu – inicijativi za ekonomsko povezivanje šest država Zapadnog Balkana koju je Nemačka pokrenula 2014. – Merkel je nekoliko puta istakla značaj tog regionalnog projekta. Nije, međutim, želela konkretno da odgovori na pitanje da li je Berlinski proces komplementaran sa Otvorenim Balkanom, projektom čije su trenutne članice Srbija, Albanija i Severna Makedonija, ili je u suprotnosti sa tom inicijativom koju snažno podržavaju SAD.

Spoljnopolitički novinar i komentator Boško Jakšić smatra da je očuvanje Berlinskog procesa najvažnija stvar za Angelu Merkel i da je to legat njene regionalne politike.

„Ona je branila svoj Berlinski proces, što je najvažnija njena misija posete i Beogradu i Tirani, time što je rekla da inicijativa Otvoreni Balkan nije rešenje jer je parcijalna, i da rešenje mora da se traži među svih šest zemalja koje su kandidati i imaju nameru da uđu u EU… Čini mi se da se ponavlja situacija kojoj smo prisustvovali, kada je pod uticajem Amerike i Trampove administracije, na neki način bila prihvaćena ideja o razgraničenju, a Angela Merkel se tome jako usprotivilia. Očigledno je da se to nastavlja i dalje, da je kancelarka protiv nekih inicijativa koje dolaze iz Amerike ili koje su legat prethodne administracije“.

Pojedini nemački mediji, poput novinske agencije DPA, su kancelarki Merkel pripisali i naklonost stabilokratiji na uštrb razvoja demokratije na Zapadnom Balkanu, a sagovornici Glasa Amerike smatraju da je i to deo njenog političkog nasleđa.

„Odabrala je Beograd ne samo kao najznačajniju zemlju regiona, već i da bi potvrdila svoje simpatije koje ima prema Aleksandru Vučići i time potvrdila još jedan od legata svoje politike – da je pritisnuta jednim stabilokratskim kompromiserstvom i naklonošću prema rastućim nacionalizmima i autoritarnosti, upravo odabrala Vučića, jednog od protagonista svih tih procesa, da ga na neki način nagradi, a mi ćemo svakako videti da će Vučić u predizbornoj kampanji to znati da iskoristi“, smatra Boško Jakšić.

„Jeste i ona definitivno kumovala onome što danas nazivamo stabilokratijom, tu nema dileme. I ovo ne kažem olako, jer sam vrlo svestan velikog značaja koji Nemačka u totalu ima, kao liberalna demokratija, kao centralna zemlja EU, ali neka korekcija kursa bi u ovom trenutku za mene predstavljala veliko iznenađenje“, ističe Marko Savković.

Šta posle Merkel?

Predsednik Srbije je priznao da strahuje šta će biti posle odlaska Angele Merkel sa mesta nemačke kanclearke, na kojem je bila 16 godina. Da li zaista ima razloga za strah – zavisiće od toga ko bude u novoj koaliciji u Nemačkoj. U trci su kandidatkinja zelenih Analena Berbok, kandidat socijaldemokrata Olaf Šolc i kandidat demohrišćana Armin Lašet.

„Pošto su svi izgledi da se u toj koaliciji nađu socijaldemokrate i zeleni, onda mi se čini da je Vučićev strah poptuno opravdan. To bi moglo da predstavlja radost za Vučićeve oponente jer bi jedna takva koalicija, potpomognuta Bajdenovim inicijativama, mnogo više insistirala na ljudskim pravima, pravnoj državi, institucijama, slobodama, uključujući i slobodu medija, a to je teren na kojem se vlast u Srbiji nije sukobljavala sa Angelom Merkel, ali ima indicija da bi mogla da se konfrontira sa nekom budućom nemačkom vladom“, zaključuje Boško Jakšić.

Marko Savković kaže da za sada ne vidi jasne signale promene, osim „razmišljanja kod zelenih i dela socijaldemokrata da se delimično uslovi ili suspenduje predpristupna pomoć u evropskim integracijama“. Smatra i da Beograd već gleda ka potencijalnom drugom centru moći u EU.

„Sve vreme se drži opcija otvorena, a to je blizak odnos sa Francuskom. Jer Beograd će sada voditi računa gde će biti sada taj centar moći. S tim da i računica sa (francuskim predsednikom Emanuelom) Makronom može da se izjalovi, jer šta ako Makron izgubi od Marin Le Pen?“

Angela Merkel će na mestu kancelarke biti do 26. septembra kada se održavaju izbori u Nemačkoj.

(Glas Amerike, foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Krečenje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga