Napuštena sela u Vojvodini: Mladi najčešće odlaze iz ekonomskih razloga

"Odliv mladih mozgova obezglaviće ovu zemlju"

30. okt 2019

Poslednjih godina sve je više građana, posebno mladih, koji napuštaju okolna naselja u Subotici i odlaze u veće gradove u Srbiji, susednu Mađarsku ili u neke druge države Evropske unije, najčešće motivisani boljim zaradama i potrebom da sebi i svojoj porodici obezbede kvalitetnije uslove života.

Prema rečima stručnjaka sa kojima smo razgovarali, ovakav trend traje već dugi niz godina i, na žalost, ne postoje tačni podaci o tome koliko ljudi je napustilo svoje gradove, opštine, sela u proteklim godinama. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, Vojvodinu je ostavilo više od 100.000 ljudi i taj trend osipanja se i danas nastavlja.

Orom: Broj stanovnika smanjen za 20 odsto

Orom je vojvođansko naselje u opštini Kanjiža, pripada Severnobanatskom okrugu i pretežno je naseljen Mađarima. Prema popisu iz 2011. bilo je 1.423 stanovnika, a danas je taj broj znatno manji. Prema rečima Predsednika Mesne zajednice Orom Roberta Leka, kojem pripadaju i naselja Novo Selo i Doline, danas živi 20 odsto manje ljudi u odnosu na popis iz 2011. kada je ukupno ovde živelo blizu 2.000 stanovnika, koji su se u međuvremenu najvećim delom preselili u susednu Mađarsku.

„Veliki broj mladih se školuje u Mađarskoj i oni se verovatno neće vratiti. Ali sada je primećena tendencija da idu i za Austriju, Nemačku. Mi nemamo tačne podatke. U proteklih godinu dana smo sami pokušali da saznamo koliko ljudi je otišlo i ustanovili da oko 20 odsto njih ima ovde prijavljene adrese, ali ne žive ovde”, rekao je Leko.

Prema njegovim rečima, oni koji su ostali ovde, rade na imanjima koja su razvijena jer su vlasnici dobili pomoć iz inostranstva, iz Mađarske, kao i da je nedavno otvorena Regionalna deponija, koja se nalazi između Oroma i Bikova, gde je posao dobilo oko 30 Oromčana.

Dodao je da situacija nije kao u Banatu gde su sela napuštena, a kuće oronule, ali da su primetili da u poslednje vreme odlaze i srednje generacije, ljudi iznad 40 i 55 godina.

Meštanina (63) iz Oroma, koji nije želeo da nam se predstavi, presreli smo ispred njegove kuće na kojoj piše “Eladó” (prodaje se). Kako je rekao, porodična kuća, veličine oko 90 kvadrata, pripadala je njegovoj pokojnoj majci, a prodaje se zato što “nema ko da je koristi” jer su se njegova deca preselila u Mađarsku. Kuću prodaje za 20.000 evra, sa nus prostorijama uz koji ide i veliki plac.

“Nakon školovanja, moja deca nisu mogla da se zaposle i na kraju su posao pronašla u susednoj Mađarskoj. Imaju dvojno državljanstvo i ne žele da žive ovde”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, stariji ljudi odlaze da rade u inostranstvo, a mladi ostaju napolju.

“Ja sam penzioner. Jako treba znati rasporediti novac da možete preživeti od 1. do 30. u mesecu”, smatra ovaj Oromčanin.

Ferenc iz Oroma rekao je da se ljudi iseljavaju najviše iz finansijskih razloga.

“Samo zbog novca, nema drugog razloga. Prema mom mišljenju, život je isti kao i ovde, samo je reč o većim brojčanim iznosima”, smatra naš sagovornik.

Eržebet iz Oroma rekla je da je mnogo ljudi napustilo ovo naselje, da se starije generacije u inostranstvu bave čuvanjem starih i bolesnih, dok se mladi zapošljavaju u Mađarskoj, Austriji, ali da ima, međutim, i onih koji odlučno ostaju ovde i, kako je navela, oni bi zaslužili da dobiju nekakvu podršku od države.

“Osnovna motivacija za odlazak je novac. Situacija je beznadežna, deca ovde nemaju budućnost. Onaj ko ima malo dete, nastoji da ode dalje. Od ekonomske situacije zavisi kako će Orom izgledati u narednim godinama. Mladih nema mnogo i nemaju mnogo alternativa za zaposlenje. U selu postoji jedna šivaona, fabrika metli i sezonski poslovi, dok pojedini odlaze da rade u veća mesta kao što su Subotica, Senta, Kanjiža”, rekla je Eržebet.

Ona ima jednog sina koji sa svojom porodicom još uvek živi u Oromu i za sada ne želi da ide.

Tamara Vajda (31) iz Oroma ima devojčicu od 3 godine i sina od 7 godina. Njen muž se bavi poljoprivredom. Oni još uvek ovde vide šansu za ostanak, dok su se njeni roditelji pre godinu dana preselili u Beč zato što nisu mogli da prežive od svojih primanja.

„Njima je sada u Beču veoma dobro. Moja sestra živi u Mađarskoj i tamo ide na fakultet. Ona se sigurno ovde više nikada neće vratiti, tamo će živeti i osnovati porodicu. Mi ćemo ostati sve dok u poljoprivredi vidimo mogućnosti, a za dalje ćemo videti”, kazala je Vajda.

Prema njenom mišljenju, onaj ko želi da radi, ovde može da radi, ali smatra da mladi nisu spremni da rade, a kao jedan od problema mladih navela je nepoznavanje srpskog jezika.

„Zbog toga mnogi idu na dalje školovanje u inostranstvo i najčešće ostaju tamo trajno.

U Oromu postoji samo osnovnoškolsko obrazovanje, nakon čega su đaci primorani da se dalje školuju u Subotici, Kanjiži, Novom Sadu ili u Segedinu. Oni koji bar malo govore srpski, otišli su u Novi Sad ili Beograd, a najveći broj njih se školuje ipak u Segedinu”, rekla je Vajda.

Prema ranijim pisanjima istraživačkih portala u Vojvodini, nijedna institucija u državi, uključujući resorna ministarstva i pokrajinske sekretarijate, Zavod za statistiku i naučne institute i univerzitete, nema analizu migratornih kretanja Vojvođana, u pograničnim delovima, gde su najizraženija, niti u drugim delovima Vojvodine. Republički zavod za statistiku (RZS) vodi evidenciju o unutrašnjim migracijama, tj. beleži podatke o građanima koji su promenili prebivalište unutar zemlje, ali za spoljnu migraciju to ne radi.

Kako se navodi u tekstu istraživanja VOICE-a, Vojvodina je na popisu 2002. godine imala 2.031.992 stanovnika. Od tada do popisa 2011. zabeležen je najveći pad kod Mađara, koji su druga po veličini nacionalna zajednica. Od 2002. do poslednjeg popisa mađarskog stanovništva je bilo 13 odsto (39.071) manje – 251.136 u 2011. Osetan pad evidentiran je i kod većine drugih manjina. Hrvata je bilo manje za 9.153 ili 16,8 odsto, Slovaka za 6.305 odnosno 11,1 odsto, Rumuna za 5.009 ili 16,4 odsto.

Doline: Selo u nestajanju

Doline (mađ. Völgyes) je naselje u opštini Kanjiža u Severnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 390 stanovnika (prema popisu iz 2002. bilo je 516 stanovnika).

Doline danas imaju svega oko 200 stanovnika, kažu meštani.

Na ulasku u selo dočekala su nas dva oglasa zakucana na drvenim tablama koja stoje na napuštenim kućama gde se traže radnici za rad u inostranstvu, u Nemačkoj. Piše da su neophodni radnici do 55 godina starosti sa dokumentima EU, da nije neophodno poznavanje stranog jezika, nudi se smeštaj i prevoz do posla, polazak je – odmah! Drugi posao se nudi u fabrikama auto-delova u Mađarskoj. Piše da je zarada dobra, da ima bonusa, mogućnost dodatne prekovremene zarade, obezbeđen je smeštaj, internet i nije neophodno mađarsko državljanstvo, može da se putuje i sa srpskim ispravama.

Judita Poša iz Dolina ima svoje gazdinstvo i nema nameru da ga napusti. Kako je rekla, ovde se mnogo kuća prodaje i jako je veliki problem jer sa sela odlaze mladi, a ovo selo je već jako ostarilo i malo je stanovnika ostalo zato što mnogi odlaze u Mađarsku ili u druge države.

„Ja sigurno neću otići odavde. Živimo od poljoprivrede. Imamo dvoje decu, jedan od njih sa svojom porodicom takođe živi na selu, dok drugi živi u Senti. Ne znam šta će ovde biti za nekoliko godina, nisam mogla da verujem da su nekada govorili da ovde neće biti ljudi, ali smo došli do toga, na žalost”, kazala je Poša.

Adorjan: Mladi odlaze, stari ostaju, kuće su napuštene

Anastaziju Šandor (80) iz Adorjana presreli smo tokom spremanja dvorišta jedne trošne kuće koja pripada njenoj ćerki koja već neko vreme radi u Austriji jer ovde sa platom u osnovnoj školi nije mogla da obezbedi dovoljno novca ni za najosnovnije životne potrebe.

Njena majka je rekla da mladi odlaze, a stari ostaju, da je mnogo kuća koje se prodaju i kuća koje su napuštene.

„Oni koji su otišli ne mogu da ih prodaju zato što najčešće ne znaju hoće li se i kada vratiti nazad, tako da, ima praznih kuća. Ovo je kuća moje ćerke koja već godinu dana radi u Austriji zato što je ovde, u osnovnoj školi, u kojoj je radila, imala tako malu platu da nije mogla od nje da preživi. Kada dođe kući, ostaje ovde dve do tri nedelje i tada pokušava da sanira kuću, da zameni prozore, vrata, da kupi nameštaj i drugo”, kazala je Šandor.

Ona dolazi u ćerkinu kuću da nahrani psa i mačku i da malo pospremi. Rekla je da je nedavno zatvorena obližnja apoteka, da je lekara sve manje u selu, da rade tri puta nedeljno, na svega tri sata što je nedovoljno u odnosu na potrebe meštana.

Molnar Gabrić: Odliv mladih mozgova obezglaviće ovu zemlju

Sociološkinja na Ekonomskom fakultetu u Subotici Irena Molnar Gabrić rekla je da “već tradicionalno traje emigrantska invazija napolje”, još od 60-tih godina, pa, do danas, ali, kako je navela, najviše boli da emigracije nisu stale nakon 90-tih godina, nego su se pogoršale.

Ona je podsetila da je nakon promena, 2000-tih godina, dolaskom kvazi demokratije, očigledno bilo da se sistem vrednosti ne menja u ovoj državi onako kako bi to mladi možda želeli.

“Zbog toga nam sada teško pada što imamo jedan odliv mozgova, mladih stručnjaka. To će obezglaviti ovu zemlju. Radno sposobno stanovništvo napušta zemlju, u mnogim slučajevima još pre nego što diplomira, da bi ranije dobili posao. Državu masovno napuštaju medicinari, inženjeri, programeri, logističari, sportisti, umetnici. Mi gubimo upravo kadrove koji su i nama neophodni”, kazala je Molnar Gabrić.

Prema njenim rečima, Velika Britanija ima mnogo naših ljudi, a Italija je popularna za osobe koje imaju srednju ili osnovnu školu, dok ljudi sa dvojnim državljanstvima odlaze u Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i tamo mogu da se dokvalifikuju.

“Odlaze jer se ne osećaju sigurno, zbog nezaposlenosti, visine plata u odnosu na zemlje EU, odnosno, sistema vrednosti koji se sporo menja, pa čak i sam obrazovni sistem ne odgovara mladima”, rekla je profesorka Molnar Gabrić.

Dodala je da demografi, zbog velikog odliva stanovništva iz Srbije, opasno upozoravaju da će se aktuelna populacija u Srbiji smanjiti za jednu četvrtinu, što je 25 procenata tokom narednih 30 godina.

“To je kobno, jer oni koji su već otišli neće ni svoju decu vaspitavati u Srbiji, nego će i ta deca da ostanu napolju. Sloboda je izbor. Oni biraju da žive i rade gde žele. Ako u nekoj državi ne postoji sloboda izbora, onda nema ni slobode građana”, kazala je Molnar Gabrić.

Molnar Gabrić je podsetila da je još za vreme 60-tih godina počeo gastarbajterski rad u inostranstvu, da država to nije sprečavala, kako se u gradu ne bi nagomilavala armija nezaposlenih.

“To je bila jedna prećutna partijska odluka, a naša zemlja se čak i dogovarala sa Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom, Švedskom o tome kakav status da imaju ti radnici, kada mogu da se vrate kući, kako mogu da prebacuju novac, i drugo”, smatra Molnar Gabrić.

Sela se prazne još od 80-tih godina, nakon što u gradu postaje zanimljivo zapošljavanje u fabrikama i javnom sektoru, rekla je Molnar Gabrić i dodala da je i Srbiji potrebna radna snaga koju će, ukoliko se nastavi ovakav trend, dražava morati da uvozi iz Ukrajine, Kine, Tajlanda.

Ivanoska: Sve je više spuštenih roletni i zaključanih kapija

Novinarka Vojvođansko istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Ranka Ivanoska rekla je da je činjenica sa kojom moramo da se suočimo nešto što možemo da nazovemo trajno ili privremeno odsutnim delom građanskog društva.

“Koliki je to deo od onoga što nazivamo stanovništvom, građanima,“biračkim telom“ – odgovoriće manje-više precizno – popis, ali već sada možemo reći da odlaze ljudi. Mladi, sredovečni, stariji od 50. godina”, kazala je Ivanoska.

Prema njenim rečima, sa nekih adresa odlazi jedan kako bi „preko“ zaradio za račune, a neretko odlaze na neodređeno i cele porodice.

“I pre popisa, možemo sami da prebrojimo rođake, prijatelje i poznanike koji su otišli, a potom i u svom komšiluku da prebrojimo broj uvek spuštenih roletni, zaključanih kapija i prepunih poštanskih sandučića”, smatra Ivanoska.

Podsetila je da u poslednje vreme na internetu i na društvenim mrežama primećuje sve više oglasa da se prodaju kuće sa svim stvarima u njoj ili da se traže novi vlasnici za već odrasle kućne ljubimce, a da gotovo svi ti oglasi imaju tu tužnu napomenu „zbog preseljenja u inostranstvo“.

“Kada jednom počnete da primećujete te sve učestalije znakove odsutnosti – zapitate se, imamo li mi uopšte kao društvo – kvorum i na koliko adresa u Srbiji, gde više ne živi niko, nema potrošnje struje i vode, računi i dalje uredno stižu. Danas, sutra će stići i pozivi za glasanje”, rekla je Ivanoska.

Mađarsku verziju teksta možete da pročitate na portalu Szabad Magyar Szo na sledećem LINKU.

(Tekst i foto: Natalija Jakovljević, Magločistač)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga