Napoleonov vitez reda Akademskih palmi

Novosadaski univerzitetski profesor dr Pavle Sekeruš laureat visokog francuskog oredena Nažalost, u Vojvodini s…

13. okt 2008

Novosadaski univerzitetski profesor dr Pavle Sekeruš laureat visokog francuskog oredena

Nažalost, u Vojvodini se jako malo đaka opredeli da uči francuski jezik u školi, svega dva-tri odsto, petnaestak procenata bira nemački, dok engleski, naravno, dominira (Dr Pavle Sekeruš)

Dr Pavla Sekeruša, profesora književnosti na Odseku za romanistiku i prodekana novosadskog Filozofskog fakulteta, francuski ministar obrazovanja Ksavije Darkos imenovao je za viteza reda Akademskih palmi. Orden sa srebrnim palmama uručio mu je francuski ambasador u Beogradu Žan-Fransoa Teral, na svečanoj dodeli odlikovanja zaslužnim građanima Srbije za njihov doprinos u razvoju srpsko-francuskih kulturnih i naučnih veza.

Inače, ovaj orden, koji je 1808. ustanovio Napoleon, s vremenom je evoluiralo u nazivu i formi, ali do danas je zadržao suštinu da se njime nagrađuju ljudi iz akademske oblasti u Francuskoj i inostranstvu, gde ga najčešće dobijaju oni čiji se rad ceni kao doprinos širenju francuskog jezika i kulture. Priznanje se u Francuskoj dodeljuje dva puta godišnje, 14. jula (povodom Dana republike) i 1. januara, ali vrlo limitirano, a profesor Sekeruš je prvi laureat s Novosadskog univerziteta. Osim njega, ove godine je u konkurenciji za orden bilo još pet kandidata iz Srbije.

Prilikom uručenja ordena, ambasador Teral je istakao impresivni prevodilački opus Pavla Sekeruša, u kome su, pre svega, dela Prusta, Mišela Fukoa, Levi Strosa, Pola Vena, Borisa Vijana.

– Mi na univerzitetu smo svi višestruke ličnosti: predavači na akademskoj sceni, a na javnoj smo prisutni preko kritičkih, naučnih i prevodilačkih radova. Naravno, prijatno je što niste ’nevidljivi’, jer je neko primetio da postoji vaš prevodilački rad i smatra da je ono što radite dobro – kaže za “Dnevnik” Sekeruš i naglašava da bi svaka kultura bila siromašnija bez prevoda Rablea, Prusta, Tomasa Mana, Šekspira…

Iza Sekeruša, koji je magistrirao i doktorirao na Novoj Sorboni, dvadesetogodišnja je akademska karijera i uspešna misija širenja francuske kulture kroz brojne stručne radove, te prevode članaka i knjiga.

– Nažalost, u Vojvodini se jako malo đaka opredeli da uči francuski jezik u školi, svega dva-tri odsto, petnaestak procenata bira nemački, dok engleski, naravno, dominira. S obzirom na takvu osnovu u Vojvodini, situacija na univerzitetskom nivou je bolja i naš Odsek za romanistiku je jako dobro situiran na akademskom tržištu Srbije, jer na prvu godinu upisujemo 40-50 studenata, dok ih je u Beogradu sedamdesetak. Međutim, pozicija francuskog jezika se znatnije ne poboljšava trenutno. Na položaj nekog jezika utiču politička i ekonomska moć matične zemlje i, eventualno, neki značajni prodori u kulturnim oblastima. Što je ona popularnija, kao recimo film, jači je uticaj na široku publiku. Eto, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost je francuski pisac Žan-Mari Gistav le Klezio, što će možda ponešto učiniti za širenje francuske kulture. Mi smo na našem odseku napravili poseban napor da francuski izučavamo paralelno s italijanskim ili španskim, što je nekakav prvi oblik dvopredmetne nastave na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jer, za jednu karijeru, koja treba da traje četrdesetak godina, malo je znati samo jedan strani jezik, pogotovo sad, kad ste praktično nepismeni ako ne govorite engleski ili bar još jedan evropski jezik. Zato mislim da je minimalni program za studije stranih filologija bar dva jezika.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga