Nagrada Milan Mladenović, „čuvar istine, slobode i pravde“

Jedan od načina čuvanja uspomene na delo Mladenovića je i dodeljivanje godišnje nagrade "Milan Mladenović“ koja će se, počev od ove godine, dodeljivati 21. septembra, na dan kada je rođen frontmen EKV-a

29. jula 2019

Gotovo 25 godina nakon smrti jednog od najznačajnijih autora jugoslovenske rok scene Milana Mladenovića, ustanovljena je nagrada koja nosi njegovo ime, dobio je zadužbinu, a u planu je i otvaranje spomen-sobe u muzičkoj čitaonici Narodne biblioteke Srbije.

Zadužbina Milana Mladenovića, vođe kultne grupe Ekatarina Velika (EKV), osnovana je u aprilu prošle godine, po želji iz testamenta Milanove majke, Danice Mladenović.

Zadužbini je na čuvanje poverena veoma vredna umetnička, autorska i lična zaostavština Milana Mladenovića, sa željom da se sačuva i nameni za kulturne i humanitarne potrebe

Fotografije, snimci, prepiske, knjige i lični predmeti ustupljeni su Narodnoj biblioteci Srbije gde će biti čuvani po najvišim standardima, objašnjava jedan od članova upravnog odbora Zadužbine „Milan Mladenović“, advokat Nenad Milovanović.

„Budući da je Narodna biblioteka najstarija institucija kulture u Srbiji i da je specijalizovana da se bavi takvom vrstom građe, mi smo se složili da Milanovo nasleđe i nasleđe grupe EKV predstavlja nezaobilazni deo našeg kulturnog nasleđa, koje treba da se nađe u zvaničnim institucijama i da ga tamo vrednuju i proučavaju buduće generacije“, kaže Milovanović.

On najavljuje da će Narodna Biblioteka Srbije u okviru muzičke čitaonice otvoriti spomen-sobu Milana Mladenovića koja će biti dostupna javnosti.

„Ja se nadam da će biti otvorena već ove jeseni“, kaže Milovanović i dodaje da je jedan od zadataka zadužbine i zaštita autorskih prava.

„Ove godine se obeležava 25 godina od Milanove smrti. Vrlo brzo nakon njega preminuli su i Margita Stefanović i Bojan Pečar (članovi sastava EKV), i u tom periodu bilo je zaista bezbroj pokušaja da se njihova zaostavština razvlači, da je razni neovlašćeni pojedinci i firme piratizuju. Ono što će zadužbina raditi je da takvom ponašanju stane na put“, ističe Milovanović.

Pored Milovanovića, u upravnom odboru zadužbine su Zoran Kostić Cane, vođa grupe „Partibrejkers“ i muzičar Milivoje Petrović – Miško Plavi, inače Mladenovićevi prijatelji i saradnici.

Najavljeno da će do kraja godine Zadužbina objaviti i reizdanje albuma „Angel’s Breath“ (1994) snimljenog sa Mitrom Subotićem Subom u Brazilu, kao i reizdanje kompilacije „Kao da je bilo nekad“ (2002) na kojoj su poznati muzičari interpretirali pesme EKV-a.

Članovi upravnog odbora Zadužbine ističu da je Mladenović, kao muzičar, pesnik, kompozitor i vođa benda Ekatarina Velika, zajedno sa svojim saradnicima obeležio jedno vreme i ostavio tako dubok trag osamdesetih godina prošlog veka da njihovo delo, uprkos svim društvenim lomovima u proteklim decenijama i krahu vrednosti, ipak nije zaboravljeno.

EKV ‘nadživela’ Jugoslaviju

Jedan od načina čuvanja uspomene na delo Mladenovića je i dodeljivanje godišnje nagrade „Milan Mladenović“ koja će se, počev od ove godine, dodeljivati 21. septembra, na dan kada je rođen frontmen EKV-a.

Članovi prvog žirija za dodelu Milanove nagrade su muzičari Zoran Kostić Cane i Vasil Hadžimanov i novinar i publicista Aleksandar Žikić.

„Nagrada treba da ulije nadu mladima da sloboda, pravda i istina nisu neki ideali iz ’prohujalih vremena’. Da su to ideali koji uvek fale u svakom vremenu“, objašnjava Zoran Kostić Cane.

Nagrada Milana Mladenovića dodeljivaće se svake godine za muzičko delo od izuzetne umetničke vrednosti. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 2.000 evra.

„Za sada će biti muzičko, ali u principu, u budućnosti će moći da konkuriše bilo koje delo u različitim vidovima umetnosti, pod uslovom da u sebi nosi postulate koje je Milan zastupao – pravda, sloboda, istina“, kaže Cane.

On ističe i da se nagrada neće dodeljivati ’automatski’, odnosno – ako dela ne ispune kriterijume koje su Milan i njegova grupa zadali svojim postojanjem, neće biti ni nagrade.

Pravo da konkurišu imaju dela objavljena između 30. juna prethodne godine i 30. jula tekuće godine. Ne postoje žanrovska ograničenja, a ne zahteva se ni da delo ima zvaničnog izdavača. Može da bude objavljeno i preko internet platformi ili na društvenim mrežama.

Bitna je i regionalna karakteristika nagrade. Pravo da konkurišu imaju autori sa teritorija svih bivših jugoslovenskih republika.

„Milan je bio jugoslovenski umetnik. Bez obzira što ta zemlja ne postoji, ta kultura po našem mišljenju i dalje postoji. Od početka je bilo potpuno nedvosmisleno da će nagrada biti regionalna. Jer interesovanje za Milanovo delo nesmanjeno postoji u svim zemljama bivše Jugoslavije“, kaže advokat Nenad Milovanović.

EKV u medijima – 25 godina kasnije

Ekatarina Velika bila je jedna od najznačajnijih rok grupa na prostoru bivše Jugoslavije, a nastala je početkom osamdesetih nakon rada Milana Mladenovića u kultnim bendovima Limunovo drvo i Šarlo akrobata, iz kog su proistekle grupe Katarina druga i Disciplina kičme.

U toku svog postojanja, od 1982. do 1994. godine, EKV je objavio osam albuma, sa pesmama koje su obeležile čitavo jedno vreme – „Par godina za nas“, „Oči boje meda“, „Ljubav“, „Krug“, „Zemlja“, „Sarajevo“, „Kao da je bilo nekad“, „Ti si sav moj bol“, „Budi sam“ …

Ipak, članovi upravnog odbora Zadužbine smatraju da je kulturno nasleđe ovog muzičkog sastava u današnjim medijima palo u drugi plan.

„Mi naravno ne možemo zabraniti ljudima, medijima da imaju svoje interpretacije, interesovanja. Ono što je naš utisak je da je fokus tih osvrtanja na Milana i njegov život do sada previše bio opterećen fokusom na stvari iz privatnog života, na stvari za koje uvek postoji glad tabloidne javnosti“, ističe Milovanović.

On napominje i da na Filozofskom i Fakultetu političkih nauka postoji više diplomskih ili naučnih radova koje se bave temama koje su vezane za rokenrol kulturu bivše Jugoslavije, stvaralaštvo Milana Mladenovića i sastava Ekatarina Velika.

„Mi ćemo kao zadužbina podsticati takav pristup, takav ugao gledanja, a ne možemo sprečiti ni nešto drugo što prosto postoji u našoj današnjoj kulturi – a to je skretanje pažnje na privatan život, na to ko je šta koristio, ko se čime bavio, ko je sa kime bio“, kaže Milovanović.

Zoran Kostić Cane kaže da je u medijima izašlo „mnogo prljavih prikaza“ grupe Ekatarina Velika i Milana Mladenovića.

„Predstavili su, ne samo njega, nego sve te naše drugare, kao neke autodestruktivne ličnosti, narkomane, ne znam ni ja šta sve. To nije istina, oni su pre svega muzičari. Pre svega su ličnosti. Od svih tih navoda, koliko ja znam, za Milana to ništa ne stoji“, tvrdi Cane i dodaje:

„Takav je čovek, uvek u tuđem smeću traži sebi sreću. Ko nema svog dobra po tuđem zlu premeće.“

Po Canetovom mišljenju, Mladenović je među retkima uspeo da objedini autorski kvalitet i komercijalni uspeh, a svojim radom davao je nadu i bio primer kako neko može da se „uzvisi iznad slabosti“.

„Sva ta naša muzika, tekstovi, primer zajednici, korist zajednici – oni nas opravdavaju negde. Pokazuju nešto najbolje u nama. A sve ostalo…pa pogledajte bilo kog čoveka. Nema čoveka da je živ, a da ne greši“, ističe frontmen Partibrejkersa.

‘Milan, oličenje pravednika’

Početkom ratova u bivšoj Jugoslaviji, 1992. godine, Mladenović sa članovima grupa „Partibrejkers“ i „Električni orgazam“ formira antiratni muzički projekat „Rimtutituki“.

Njihov najpoznatiji singl „Slušaj ‘vamo!“, s ključnim refrenom „Mir, brate, mir“, promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. EKV, „Partibrejkers“ i „Električni orgazam“ su septembra 1993. godine svirali antiratne koncerte u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom „Vještice“, u okviru akcije „Ko to tamo pjeva“.

Cane se podsetio se atmosfere koja je vladala tokom stvaranja tog muzičkog projekta i antiratnih koncerata.

„On je pre svega bio dobar čovek, drag saradnik, čovek od autoriteta, čovek koji je mogao da povede za sobom, ljudi su mu verovali“, priča Cane.

Mladenović je 1993. godine odbio da nastupa u Banjaluci, uz poruku da ne želi svirati u gradu u kojem je srušena džamija. Godinu dana kasnije, na dodeli nagrade za grupu godine koju je prenosila Radio-televizija Beograd, Mladenović se obratio publici ovim rečima:

„Molim vas, da li možemo jedan minut ćutanja za one koji su poginuli u ovom ratu koji nema smisla.“

Mladenović je za Caneta, kako ističe, bio „oličenje pravednika“.

„To je neko htenje u njegovoj prirodi, u njegovom vaspitanju, nije bilo zezanja sa njim, on je bio jako ozbiljan u tome što radi“, kaže Cane.

Milan Mladenović je umro u Beogradu, 5. novembra 1994. godine, u 37. godini. Njegovom smrću, Ekatarina Velika je prestala da postoji.

Poslednjih nekoliko godina, ulice i trgovi u gradovima bivše države dobili su ime Milana Mladenovića, kao što je plato ispred Doma omladine Beograda ili ulica u zagrebačkom naselju Jakuševac.

(Nevena Bogdanović, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga