Nacionalne manjine različito o izmenama Zakona o izboru poslanika

Predloženo je da ubuduće Republička izborna komisija odlučuje o tome da li određena stranka može imati status manjinske, a na osnovu potvrda koje će izdavati nacionalni saveti

07. feb 2020

Izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika donose i novu ulogu za savete nacionalnih manjina u Srbiji. Naime, predloženo je da ubuduće Republička izborna komisija odlučuje o tome da li određena stranka može imati status manjinske, a na osnovu potvrda koje će izdavati nacionalni saveti. Iako u obrazloženju stoji da je cilj sprečavanje zloupotreba, budući da se na manjinske stranke ne primenjuje izborni cenzus, neke od njih u tome vide političku igru.

„Dakle, dve stranke, primarno Sulejman Ugljanin, koji kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka, s jedne strane, i s druge strane ja i Stranka pravde i pomirenja treba da se pojavim na taj šalter i da tražim dozvolu od Sulejmana Ugljanina da mi dopusti da izađem na izbore pod određenim uslovima. Molim vas, ajd’ malo zamislite kako bi ta tragikomedija izgledala, ocenio je pre nekoliko dana Muamer Zukorlić, iz Stranke pravde i pomirenja.

Izmene koje je Zukorlić slikovito opisao, naišle su na kritike i u drugim nacionalnim zajednicama. U Demokratskoj zajednici vojvođanskih Mađara, inače delu opozicinog Saveza za Srbiju, kažu kako razumeju nameru da se spreče zloupotrebe, ali upozoravaju da su ovako moguće nove.

„Mi smo zbog raznih nepravilnosti prilikom izbora Mađarskog nacionalnog saveta, bojkotovali te izbore, i sada može da nam se desi, pošto je SVM osvojio većinu u Mađarskom nacionalnom savetu, može da nam se desi da nam ne izdaju tu potvrdu i da ne možemo kao manjinska stranka da učestvujemo na lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima“, naveo je Aron Čonka, iz Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara.

„Koliko ja znam, sve mađarske stranke će, prema njihovoj odluci, bojkotovati izbore, tako da ja uopšte ne shvatam njihovu nervozu“, naglasio je Balint Pastor, iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Političke protivnike uverava da nemaju razloga za strah. Savez vojvođanskih Mađara je saglasan sa novom ulogom nacionalnih saveta, jer, kažu, broj stranaka koje se predstavljaju kao zastupnici interesa nacionalnih manjina, a to zapravo nisu, nije mali.

„Bilo ko da bude na čelu Nacionalnog saveta Mađara, neće i ne može da se desi situacija da jednoj drugoj mađarskoj stranci koja zaista to jeste, bez obzira na sve političke razlike, ne bude omogućeno da u izborima učestvuje kao mađarska stranka“, ističe Pastor.

Hoće li u tome morati da im veruju na reč, budući da je zakon ostao nedorečen? Na javnom slušanju i predstavnici CESID-a su nova ovlašćenja nacionalnih saveta, opisali kao „klizav teren“.

„Da jedan nacionalni savet koga čine predstavnici političke stranke nacionalne manjine, dominantno, treba da daje te potvrde drugim strankama, što je vrlo upitno, posebno zato što se ne definiše na konkretan način kako bi se te potvrde izdavale i na osnovu čega“, rekla je Emilija Orestijević, iz CESID-a .

S druge strane, kritika ima i na delove zakona koje izmene nisu dotakle. Hrvatska zajednica nije zadovoljna jer je i dalje na snazi odredba o neophodnih deset hiljada overenih potpisa za političke liste koje žele na izbore.

„Što uveliko onemogućuje dostupnost najpre teritorijalno disperziranim i malim zajednicama, kao što je hrvatska. Ona ide u prilog samo velikim zajednicama – mađarskoj i bošnjačkoj, ili teritorijalno homogenoj, kao što je albanska“, naveo je Tomislav Žigmanov, iz Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine.

I dok vladajuća većina suštinu izmena koje je predložila vidi u razvoju pluralizma u skupštini, politički oponenti zameraju im što na umu nisu imali i pluralizam mišljenja kada su preskočili širu javnu raspravu.

(Nataša Kovačev, N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Druga runda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga