Mladi za sećanje i pomirenje, ne za zaborav i mržnju

Đurić: Srbija na najviše adresa ima da se izvini, ali to ne treba da bude opravdanje za hrvatsko vođstvo da uputi izvinjenje civilnim žrtvama operacije "Oluja"

04. avg 2020

Ivan Đurić i Branka Vierda iz Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji i Hrvatskoj istakli su da nacionalističkim krugovima u ove dve zemlje nije u cilju da se pristupi pomirenju dva naroda, jer oni na taj način egzistiraju u političkom životu već 25 godina.

Đurić navodi da su promene neophodne i u Srbiji, i u Hrvatskoj, kako bi se približili stavovi koji već 25 godina opterećuje međusobne odnose.

„Ako se ne ništa ne promeni u tome kako se ponašamo, neće se ni svet oko nas promeniti. Svaka promena je jako teška, i zbog toga ima našu podršku. Ono što je neophodno je da se napravi približavanje ta dva sveta, kako mi vidimo događaje iz 95. Dok Hrvati vide to kao oslobođenje, nešto što je za slavlje, srpska zajednica to vidi kao etničko čišćenje, proterane ljude, skoro 2.000 stradalih i toliko upropašćenih sudbina“, naveo je on.

Dodaje da „te dve priče moraju da se čuju“, kako bi došlo do poštovanja i reparacije žrtava, i kako bi se napravio stvarni i trajni mir uspostavio u Hrvatskoj, ali i na celom Balkanu.

Vierda kaže da su ove godine primetne razlike u Hrvatskoj u pristupu obeležavanja godišnjice „Oluje“.

„Odlazak potpredsednika Vlade Hrvatske Borisa Miloševića u Knin je tema o kojoj se dosta polemiše. Ovogodišnja godišnjica Oluje protiče u nešto drugačijem ‘tonu’ nego do sada. To nam govori da godišnjica neće proći kao demonstracija nacionalističke isklljučivosti. I u tom prostoru ima mesta za poverenje i dijalog“, ističe Vierda.

Đurić kaže da je zbog odlaska u Knin Milošević glavna meta nacionalističkih tabloida u Srbiji, zato što nacionalizam živi od toga da se nikada ne preispituje.

„Ko god to dovede u pitanje, važno ga je lično blatiti i izbrisati ga sa javne scene. To je recept nacionalizma i nacionalističkih tabloida. Ovo što on (Milošević) radi je prvi test i za novoizabranog predsednika i Vladu Hrvatske„, ističe Đurić i ocenjuje da je prošlo već 25 godina, i da je izgubljeno mnogo šansi za pomirenje.

Vierda napominje da je veliko pitanje kako će Milošević biti dočekan u Kninu.

„I hrvatski mediji pišu o jedinicama HOS-a i izgledu njihovih majici za ovogodišnju proslavu koji u svom amblemu ima ustaške znak ‘Za dom spremni’. Takođe, ono što je potencijalno negativno je odlikovanje nekih zapovednika gardijskih brigada Hrvatske vojske, među kojima ima i optuženih za ratne zločine pred sudom BiH. Dali će biti nekih incidenata, rekla bih da će ih sigurno biti„, smatra ona.

Napominje da je posebno važno istaći da će potpredsdnik Vlade Hrvatske obići srpska sela i odati počast srpskim civilima koji su izgubili živote u „Oluji“.

„Ti simbolični trenuci su jako važni. Zaista mislim da predstavnici najviših državnih funkcija prepoznaju svoju političku odgovornost, kao i da posete mesta stradanja civila prave korak ka tome da ne pravimo razliku u žrtvama na osnovu etničke pripadnosti, već da ih gledamo kao ljude“, naglašava ona.

Đurić smatra da približavanje dva naroda ne odgovara nacionalističkim krugovima u Beogradu koji „žive od nacionalizma“.

„Oni žive od toga da kažu da Hrvatska nikada nije pružila ruku srpskoj zajednici, i oni ne mogu da se snađu u vremenu približavanja. Na tome su izgradili karijere i na tome srpski nacionalizam živi. Umesto da u ovom trenutku svi podržimo i svi da nađemo svoje mesto kako ćemo da učestvujemo u tome, stavljaju se klipovi u točkove. Jako je važno da se nastavi da se radi, i da je pitanje nestalih najteže nasleđe ratova. Dok su svedoci, porodice i zločinci živi, jedina je prilika da se ovo pitanje reši“, napomenuo je Đurić.

Govoreći o istinskom izvinjenju obe strane, oba sagovornika se slažu da je ono moguće, i ističu da je pitanje samo da li ima volje i želje za takvim gestom.

„Svako ima svakom da se izvini u vezi ratova devedesetih. Srbija na najviše adresa ima da se izvini, ali to ne treba da bude opravdanje za hrvatsko vođstvo da uputi izvinjenje civilnim žrtvama operacije ‘Oluja’. Nije dovoljno reći samo ‘Izvini’, već je potrebno da se posle toga promene i posledic epostupka zbog koga ste se izvini“, smatra Đurić.

„Izvinjenje na kojem toliko insistiramo svesno i namerno je politički čin u situaciji u kojoj 25 godina nakon ratnih zbivanja, i mnogo rada predstoji kako bi se naša društva suštinski suočila sa prošlošću. Izvinjenje ukoliko je iskreno, i ukoliko dolazi od najviših predstavnika vlasti, predstavljaju poruku da se ratni zločini neće ponoviti“, zaključila je Vierda.

Predstavnici Inicijative mladih su ocenili da je izuzetno teško zastupati stavove pomirenja u Srbiji i Hrvatskoj, jer se dugo godina unazad žrtve nacionalističkih kampanja i etiketiranja.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga