Miroslav Ilić: Vojvođanski klub otet od svojih članova političkim nasiljem

"Duh i misija Kluba i ljudi koji su ga činili - ne daju se ukrasti"

17. dec 2019

Poštovani članovi i prijatelji Vojvođanskog kluba,

Pre svega zahvaljujem Vam na podršci tokom kandidacionog perioda za Predsednika Vojvođanskog kluba. Ta podrška došla je od najistaknutijih dugogodišnjih članova, sa kojima sam podelio proteklih dvadesetak godina aktivnosti.

Vojvođanski klub je od svog osnivanja (1992.) bio škola, tolerancije, slobodoumlja i poštovanja demokratskih vrednosti, načela i procedure. Onda kada se nije smelo izgovoriti reč Vojvodina, Vojvođanski klub je ne samo govorio, nego je odredio pravac kojim treba ići, ali i ukupni sadržaj političkog subjektiviteta Vojvodine kroz više dokumenata, od Platforme za autonomnu Vojvodinu do Četvrte vojvođanske konvencije.

Tom specifičnom duhu mnogobrojnih govornica ranih devedesetih godin i pečat ovakvom utemeljenom građanskom stavu samog Kluba, davali su pre svih Stanimir Lazić i Slobodan Budakov, jedan inžinjer i jedan novinar, srećući se u Vojvođanskom klubu kao dva raznorodna magnetna pola neke Zemlje koja se zove Vojvodina. Imao sam sreću da sarađujem sa obojicom, trudeći se da pratim tragove i tajne znakove koje su ostavili na putu za jedan nov, demokratski okvir u kome će osvanuti bolje jutro u toj Vojvodini.

Vojvođanski klub i njegovi čelnici nisu nikada pripadali ni jednoj partiji. Pre bi se moglo reći da su svesno izbrali krajnje asketsko promišljanje politike, upravo da bi ostali nezavisni i nedodirnuti državno-partijskim novcem. Vojvođanski klub je tako postao jedno dragoceno nasleđe borbe za istinske interese Vojvodine. Nasleđe borbe u dvadesetsedmogodišnjem otporu degradaciji Vojvodine i svim vojvođanskim (i srbijanskim) politikantima, koji su, praktično osim sebe samih, urušili sve institucije koje su im bile dostupne, osiromašili građane i ukinuli nadu.

Uvek na meti režima, Vojvođanski klub je neuhvatljivim mehanizmima dolazio do mislećih glava, okupljao ih i zadavao probleme vlasti i njenim kolaboracionistima, jer nije mogao biti kontrolisan. Prošlogodišnji “Zbornik”, u kome je analizirano sto godina zajedništva Vojvodine i Srbije, svojom dimenzijom i istinom, daleko je prevazišao otvaranje pseudomuzeja “prisajedinjenja” i sve autobuse koji su doveli neke sirote ljude podno Miletićevih nogu. Tada je, od strane režima dat znak za poslednji atak na Vojvođanski klub, dakako preko bezbednosnih službi i “mangupa u našim redovima”.

Radilo se o sledećem: da li je ovo što danas žive građani Vojvodine normalni proces u državi Srbiji i treba li dati podršku aktuelnoj diktaturi (svejedno da li kroz gradsku koaliciju ili “regularne” izbore) ili slediti stav da je najstarije pravo građana na bunt protiv tiranije i vojvođanskih političkih gaulajtera, a na kraju i samog Velikog kontrolora?

Vojvođanski klub je pre neki dan, političkim nasiljem i izvrgavanjem procedure ruglu, otet od svojih najistaknutijih članova i predat Ligi Socijaldemokrata Vojvodine. Izbran je predsednik Kluba, koji je u svojoj biografiji prećutao da je član Predsedništva LSV, kao što su i mnogi članovi Predsedništva isto to uradili. Lagali su. Glasove su dali “novoučlanjeni” preko društvenih mreža i u zadnja dva meseca – omladinci LSV.

Na taj način pogaženi su svi principi na kojima je Vojvođanski klub opstao svih ovih godina. Otimači Vojvođanskog kluba neće biti zadovoljni, jer im osim pečata i PIB-a ništa drugo neće ostati. Duh i misija Kluba i ljudi koji su ga činili – ne daju se ukrasti.

Zbog toga u Vojvodini ostaju samo dve strane: slobodni građani i sluge režima koji svoje sinekure moraju da odrade.

Za mene, kao i mnoge druge, borba za istinske vrednosti Vojvodine i njen poltičko-pravni subjektivitet nastaviće se kroz druge oblike, pozivajući se uvek na nasleđe Vojvođanskog kluba.

(Autor je član Vojvođanskog kluba)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga