MIRKO ĐORĐEVIĆ: Vlast i hrast

Hrast je naša politička sudbina

Priredio: Mirko Đorđević
16. jula 2013

Munjom opaljen grm na surom proplanku
stoji, ko crn i mračan div.
I gorde travice splet
Gordi mu uvija stas i gorski nestašni 
lahor – Leluja šaren cvet.
A zima dođe već i svojom studenom
rukom, pokida nakit sav i goru obnaži svu.
Al’ mnoga još sa hladnim vetrom će
doći – A on će biti tu.

Vojislav Grm

Naravno, reč je o Vojislavu – nije Koštunica – Iliću koji se kažu inspirisao ovim hrastom na Savincu – pesnik i hrast, to ide zajedno.

Svi smo sada pod tim hrastom višestoletnim, i to nije samo ekološko pitanje, već nešto mnogo komplikovanije. Kažu da je star i čak stariji od biblijskih maslina – onih u Kotoru – ali ni to nije važno. Iz dana u dan, i kako vreme prolazi, hrast raste i nije više star 400 godina kako se mislilo, već u novinama stoji da je star više od 800 i da su se pod njim okupljali rani Nemanjići, možda čak i veliki župan Nemanja. Naravno, nije toliko star, jer samo je koju stotinu godina stariji od nas, a nešto više od akademika Dobrice Ćosića. Hrast-zapis se našao na koridoru 11 i tu je nastala muka velika. Podelila se Srbijica oko hrasta i pitanje je biti ili ne biti, nacija je uznemirena. Evroskeptici se oglašavaju i naglašavaju da je to znak i zapis da ne idemo u EU, jer tako i Rusi kažu da je EU “brod koji tone” i biće nam tamo zlo i naopako, jer ćemo biti mi pravoslavci u manjini. Oni pak koji hrle u EU, na čelu sa Gospodarem Vučićem, nikako se ne slažu sa tim. Neka ide hrast pod sekiru samo da se dokopamo EU. Više nismo pod onom šljivom ili kruškom u Mrčajevcima koju pominje prorok čiča Miloje. Sada smo pod hrastom-zapisom. Podeljeni kakvi smo uvek i bili i rešenja nema, jer hrast-zapis je političko pitanje. Pod kupolom Visokog doma u Narodnoj skupštini jedan je poslanik uzviknuo: “Vlast je vlast, a hrast je hrast”. Da li je iz SNS ili iz opozicije, toga nema u specijalnom dodatku “Politike”, kojom ravna od svakog hrasta čvršća gospođa Smajlović.

Problem je uistinu politički i ekolozi više nisu bitni u raspravi, a politiku vodi Gospodar Vučić – koji je protiv hrasta.

Pošto je hrast postao pitanje nacionalnog identiteta, iz SPC na permanentnom saborskom okupljanju ponudili su pomoć i rešenje. Ali i to nije moglo proći, a bilo je kompromis razuman. Da se hrast prenese u portu crkve na Savincu, a već smo i Takovski grm izmestili i osušio se. Pobunio se narod jednostavno i novine javljaju da se Srblji okupljaju već oko hrasta-zapisa i klanjaju bogu Perunu i svetkuju oko hrasta, onako paganski. To je zbunilo SPC i još ne znamo šta će biti. Sa strahom se očekuje šta će reći Atanasije i Amfilohije. Ako oni kažu da hrast ostane – ostaće i nadživeće sve nas. Ne samo D. Ćosića nego i starije Srblje. Teško da će se vladike gore pomenute složiti, jer evo Srblji se klanjaju hrastu kao pravi proto-slovenski pagani. Problem je – verovali ili ne – internacionalizovan i svi Srblji svemira se oglašavaju. U EU ne možemo s ovim hrastom-zapisom, a bez njega nema nam bela dana. Svi čekaju kako će Gospodar Vučić prelomiti, jer se prvobitno izjasnio za autoput, a protiv hrasta. Vlada će zasedati i nismo sigurni neće li pitanje hrasta biti povod za rekostrukciju ili ne dao bog za obaranje premijera I. Dačića. Sam premijer Dačić je dao jednu zagonetnu izjavu – Ako ja i Vučić odemo iz Vlade, onda Vlade nema. Odnosno – on ili ja. Ovaj par excellence politički problem je iskomplikovao čovek na čijoj zemlji je hrast, jer je kazao da je hrast već prodao investitoru za nekih 330.000 dinara. Ne eura, nego dinara, dakle. Pohitali su istoričari – nije reč o Ljušiću već o drugima – da objasne kao postoji i bor, vršnjak hrasta na Savincu, koji je zasadio “car Dušan lično” negde u Nerodimlju, a to je već Kosovo ili blizu. Nema više ni bora tog ni Takovskog grma i niko ne zna šta ćemo sada. Pakosni neki komentatori kažu da je ugrožen put u EU. U Crkvi ćute, ekolozi zanemeli, a poslanici zbunjeni i podeljeni, jer u pitanju je identitet naš. “Nema više trte – mrt, nego život ili smrt”, odnosno hrast ili život – izvinjavamo se, ali tako je Laza Kostić nekako prevodio onu Hamletovu dilemu. Ili nekako slično, valja videti tačno prevod njegov objavljen na početku XIX veka.

Hrast je naša politička sudbina i valja ozbiljno uzeti stvar i videti kako to ide i kako bi bilo najbolje.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga