MIRKO ĐORĐEVIĆ: Po Vučiću se Srbija poznaje

Ovaj gorljivi četnik iz SRS je shvatio pravilo da ako nekog ne možeš da pobediš pridruži mu se

16. apr 2014

Piscu ovih uglavnom sumornih palanačkih zapisa su bliske ovakve patetične sintagme poput “Po Titu se vek poznaje” – ali zapis ima drugi cilj.

Najugledniji svetski listovi gospodara Vučića uzimaju kao maskotu Srbije i u njemu prepoznaju današnju Srbiju. U tome su saglasni i ugledni analitičari, bilo kako da se shvati lik i delo – uz ranija nedela – ovog političara. Na izborima se videlo da Srbi većinom biraju Vožda koji je sposoban za sve, koji misli za sve. Mi smo uvek u istoriji tako i činili, birali smo Vožda pa posle ni on nije znao šta će sa nama, ni šta će sa sobom. Duga je to istorija. Sada je tako, a kako će biti u istoriji ili razistoriji (to je čuvena besmislica D. Ćosića) – videćemo. Boginja Klio je ćudljiva, jednima se osmehne, druge u ponor baci.

Kako je Gospodar Vučić to postao – to je tema ovog zapisa, ali nije neka celovitija analiza, tek samo što Rusi zovu “nabroski”, a mi skica za portret. Ovaj gorljivi četnik iz SRS je shvatio pravilo da ako nekog ne možeš da pobediš pridruži mu se. To i deca danas ponavljaju. Postao je Vožd i poveo politiku svojih ljutih protivnika. U EU bez zastoja, a s Rusijom u svakom slučaju oprezno. Imao je i V. Putin šefa države Medvedeva, pa je činio šta hoće, tako i Vučić sada ima šefa države vojvodu Tomu N. i nastoji da ostane u sedlu. Ono da je čitao lorda Aktona koji kaže da je politika umeće mogućeg, to ne verujemo i ni iz čega se ne vidi, ali da je neke stranice iz N. Makijavelija listao to nije isključeno, delo ima samo nekih osamdesetak stranica. Ne verujemo da je dublje proradio ni Maxa Webera, to je foliranje, nije on Webera čitao ni shvatio – teze ovog Nemca iz dela Aufsatze zur Religionssoziologie su jasne – moderni kapitalizam je nastao iz duha protestantizma, a mi Srblji smo pravoslavci i to ne ide zajedno, pravoslavci smo kao i Rusi i ovaj novi divlji kapitalizam nije poreklom iz duha protestantizma nego obrnuto. Sve ove privatizacije i sva ova pljačka nisu nikakav kapitalizam. To je jasno onima koji su čitali Webera, ali to ćemo sada ostaviti na stranu. Vučić se nalazi pred drugim teškoćama i tu će se videti je li on Vožd ili nije, je li on reper za prepoznavanje Srbije ili nije. Ovo što tutnji Dnjeprom i teče prema slivu Visle i dalje, nije lako za Gospodara. V. Putin se ne šali. Vojvoda Toma N. kaže i ponavlja da mu srce stoji izmedju EU i Rusije i vuče čas na jednu čas na drugu stranu. Gospodar je oprezniji i kaže da mi “poštujemo suverenitet svake države”, valjda misli i na Ukrajinu. A V. V. Putin se slikao ispod transparenta na kojem piše – “Krim je u srcu mom”, a to nam je poznato jer i mi Kosovo imamo u srcu svom, a legendarni doktor K. je govorio kako smo svi na Kosovu rođeni. Beograd se šareni od plakata: I Kosovo i Rusija. Ako ćemo u EU moramo njene vrednosti, ako ćemo u Evroaziju opet moramo njene vrednosti kultno poštovati. To se pita i Franc-Lotar Altman koji se Srbijom i Vučićem bavi – mi mu verujemo – i svim onim što i nas muči. Kuda ćemo i kako ćemo: priznajemo Rusiju u njenim granicama, i ona nas s Kosovom, ali šta ćemo s ovim što se valja Ukrajinom – važno je to pitanje.

Šta će sada Gospodar Vučić koji je u mnogo šta siguran, to niko pouzdano ne zna i skoro neće znati.

Jedni govore o putinizaciji Srbije, ali to je komplikovano pitanje i ako je nešto slično moguće na unutrašnjem političkom planu, na spoljnopolitičkom je pod znakom pitanja. Ambasador Rusije u Beogradu naglašava i gotovo ne sumnja u neke stvari. Njegova izjava glasi – Čim Rusija jača, to je Srbiji bolje. Izjava je jasna ali nije originalna; svojevremeno je R. Karadžić izjavio kada Rusija jača i pobeđuje to je šansa Srbiji da krene i da pobeđuje. To je bilo na nekakvom kongresu srpskih intelektualaca u Sarajevu, kojem je D. Ćosić poslao poruku jer je bio sprečen da lično prisustvuje. Vučić će biti predsednik vlade i u njegovim rukama će biti poluge i unutrašnje i spoljne politike – kako će on odlučiti, to je pitanje za ozbiljnog mislioca a ne za komentatore u tabloidima. Politika jeste umeće i veština, ali i stihija koja nosi i odnosi. U nepovrat ili na spomenik koji zahvalna pokolenja dižu svojim vođama. Ako su nam u srcu i Srbija i Kosovo i Krim i tamo Donjeck i tako dalje, to je opasno za srce ali u politici bukvalno pogubno. Vidi se kuda teku mutne vode ukrajinske i kuda se valjaju – teku na jug prema Moldaviji i tako dalje. Ništa nije isključeno – svuda vlada strah – jer te vode su danas u Kijevu, a sutra mogu biti ne daj bože u Mirjevu. U ovo ne verujemo jer Gospodar mora i to imati na umu. Kada to budemo videli, to kuda teku mutne vode ukrajinske, dovršićemo portret Gospodara Vučića. Ovo je bila samo skica koja nikoga, pa ni autora ovih zapisa ne obavezuje, ali o tome valja razmisliti. A Gospodar kako će, videćemo.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga