MIRKO ĐORĐEVIĆ: Niški edikt vojvode Tome

Čude se arheolozi i istoričari vojvodinoj besedi

Priredio: Mirko Đorđević
22. jan 2013

U Nišu je povodom 1700. godina Milanskog edikta besedio vojvoda Toma i mnogi zvaničnici – istoričari su ćutali – i bilo je veselo.

I veselo i tužno i zabavno nadasve, kako to kod nas često biva u jubilarnim prigodama. Slovio je vojvoda da je veliki car Konstantin “rođen u Medijani kod Niša”, nismo to slučajno zaslužili, jer Srbija “danas živi po principima Milanskog edikta”. Čude se i naši i svetski arheolozi i istoričari, a mi se pomalo njima čudimo – šta su oni očekivali od četničkog vojvode na čelu Republike. Nije vojvoda čitao arheologe i naše vizantologe svetskog glasa, nekog recimo G. Ostroškog. A vojvodina beseda nije originalna. Udarnu misao vojvoda je pozajmio od niškog episkopa preosvećenog Jovana. Danas u Srbiji – slovio je vladika – postoji simfonija države i crkve i odao je priznanje sadašnjoj vlasti. Vladika kaže da su država i crkva srasle, kao u Rusiji pod V. Putinom, iako Rusija – rečeno je tada od strane Rusa – “nema bilo kakve direktne veze sa Milanskim ediktom”. Kao ni Srbija, jer valjda znamo koliko smo vekova nakon 313. primili hrišćanstvo. Negde u vreme kneza Mutimira, i tako dalje.

A famozna simfonija između države i Crkve tek – koga danas zanima doktrina cara Justinijana nekog. Nikog.

A tek car Konstantin – on nije imao problema sa Srbima tada, ali ih ima danas i to preko glave.

Istoričari i arheolozi to znaju, ali ko njih pita u zemlji Srbiji, kako u delima kaže Sremac: “Briči li se vladika”. A car je bio energičan i imao je ideju veliku i – malo šta od toga bilo. Mobilnost njegovih trupa je bila zapanjujuća čak i za današnje prilike. Njegov Generalštab je bio u nekom mestu danas i nakon nekoliko meseci ceo je bio u klancima Vogeza ili Arlu, te blizu Rima, a Arl u Provansi mu je bio omiljen i tu je sazivao važne crkveno-političke sabore. Svaki zapis ili pismo, te novčić, arheolozi su izučili kako bi došli do istine o caru i vremenu njegovom. Ko se ovako grubo našalio sa Vojvodom Tomom nećemo brzo saznati, ali s njim neko zbija šale. Nedavno je slovio o Lateranskim sporazumima i to je izazvalo reakciju čak i iz SPC. Besmislica, kažu sada, ali da je samo to… jer ovo je više od toga. Šef države ne govori tako nigde u svetu, jer se na vreme obavesti kod svojih savetnika. Za sada imamo samo jedno obajšnjenje u vezi sa ovim. Svi su bili, pa i šef naše države, opčinjeni prisustvom ambasadora Ruske federacije A. Čepurina. Sam ambasador je bio oprezniji u ovoj prilici, jer on zna da Milanski edikt nema zaista nikakve direktne veze sa Rusima ili Srbima, koji su hrišćanstvo primili tek nekoliko vekova nakon Milanskog edikta. Ima u Srbiji istoričara i to od zanata i vizantologa, no vojvoda za njih čuo nije.

Ovako kako je sa vojvodom nećemo nigde stići, odnosno stići ćemo tamo i samo tamo gde smo već sada.

Kome treba danas u dvorima na Andrićevom vencu neki G. Ostroški ili Šarl Dil, te veliki među nemačkim istoričarima – malo kome. Vojvodi Tomi je važna simfonija u odnosima između današnje države i SPC, i ta je doktrina zaista realizovana ili je realizacija u toku. Opčinjen je bio vojvoda i time što je car Konstantin svetac, iako mu oreol priznaje malo savremenih hrišćana i crkava hrišćanskih. O ovom okrutnom vladaru znamo dosta – i koja nam je vajda od toga. Nikakva. Ko sve kod nas nije svetac. Tome kraja nema. Nedavno su iz Ruske crkve – pisali smo o tome, ali su sve to zadenuli mačku o rep – tražili da se i J. V. Staljin proglasi za sveca, ali je RPC to ipak odbacila. Kod nas to ne ide dobro, jer je kod nas kalendar svetaca i mučenika odavno prebukiran. Pisac ovih zapisa uostalom godinama seje so i čeka da nikne nešto. I tako sada ispade da je car Konstantin Nišlija naš i svetac, da mu ni Nikolaj ravan nije, onaj ljotićevski ideolog Velimirović. Sa vojvodom neko zbija šale i to nas jedino i uznemirava. Jer četnički vojvoda je vladar na čelu Republike za koju istini za volju niko siguran nije da li je republika ili monarhija ili pak teokratija. Uostalom, i brojni naši kraljevi i carevi su znali kako se i kada govori. Ovom je i more do kolena. Tužno je i veselo istovremeno ovo što se sa nama Srbljima radi. Šta nam sve ne rade. Svi ovi naši Naši i svi zajedno sa ruskim Našima. No, da i to rečemo. Upravo smo pročitli knjigu ruskog akademika o caru Konstantinu i Milanskom ediktu – čovek zna sve i to je vrlina. Ozbiljan naučnik i veliki istoričar. Njega čak i Putin nekada za nešto priupita, iako ni njega ni druge akademike mnogo ne posluša. Da ne zaboravimo – akademik se zove D. V. Pospelovski.

Mi imamo sada Niški edikt vojvode Tome i bojimo se da će mnogima to biti dovoljno, jer vlast je vlast.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga