MIRKO ĐORĐEVIĆ: Ćošak okruglog stola

“Dosta je danu svakome zla svojega”

Priredio: Mirko Đorđević
13. okt 2012

Koliko god uporno pratili medije, tribine i “okrugle” stolove, ne polazi nam za rukom da se orijentišemo – ostajemo zbunjeni.

Ne pomaže nam ni naša patološka sklonost ka čitanju – uradili smo mnoge prljave poslove i ništa – od 107 knjiga koje je vojvoda Šešelj publikovao, pročitali smo nekih pedesetak, i dalje nije išlo. To su neka neobična kazivanja i budalaštine, a tek naslovi – ne priliči nam da naslove neke navodimo. Ni sledbenici i učenici Vođe četničkog Šešelja nisu mnogo bolji. Govore, a nikako da čovek sastavi kraj s krajem u svemu tome. Ovde svi govore sibilinski i čini se da nešto kažu ili da nešto neće da kažu. Ono što kažu je budibogsnama. Najviše nas zbunjuju u novije vreme vojvoda Toma N, koji stoji na čelu Republike, ali i patrijarh srpski Irinej, koji je arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko – karlovački i po milosti Božjoj patrijarh srpski. Tako glasi njegova puna titula. Kada govori šef države i patrijarh trebalo bi da bude jasno – a nije jasno.

Bez obzira na to, mi radimo svoj posao kao da će ovi sto godina biti na vlasti – a proći će i “to” jer šta je “to” naspram večnosti.

Govori partijarh Irinej kako neće zvati papu rimskog u Niš 2013. godine, jer se s tim ne slaže ruski patrijarh Kiril: “Nama je do ruskog stava veoma stalo”. Sada evo novine pišu – da papa rimski dođe u Niš bilo bi “celishodno i korisno”. Posebno ako se izvini zbog ustaških zločina u Jasenovcu. Benedikt XVI bi i to mogao, ali ko će se izviniti zbog zločina u Srebrenici – to niko ne kaže. Komandna odgovornost pape rimskoga za Jasenovac se teško može dokazati, kao ustalom ni komandna odgovornost patrijarha Irineja za Srebrenicu. Pravnici su zbunjeni. O Brani Peranoviću patrijarh Irinej ne zna ništa – to je onaj pedagog s osveštanom motkom – a za preosvećenog Pahomija kaže da u vezi sa njim “ostaje mala senka na crkvi”. Koja je to senka i na čijoj je duši, niko ne zna. Povređena deca imaju svedoke među kojima su i sveštenici i monahinje. Tužilac je najavio žalbu, ali gde je to najavio, tu je i ostalo – sve je zastarelo i nikom ništa. To što vladike u Sinodu imaju automobile na kojima bi im zavidela i danska kraljica nije problem – ”Oni moraju biti zaštićeni u slučaju udesa”. Svi diskutuju , traju ”okrugli stolovi” i ništa nije jasno, odnosno, sve je jasno, ali nije u ovoj prilici zgodno o tome govoriti – Srbija je zemlja okruglih stolova koji imaju ćoškove. Na svakom ćošku sedi mudrac i sve narodu razjasni i svi poveruju.

Nenadmašan je ipak sam četnički vojvoda Toma N. koji se u međuvremenu presvukao i postao ”naprednjak” iz Šešeljevog šinjela.

Istini za volju, vojvoda je bar jasan i uopšte ne žonglira sa sibilinskim izjavama, i to je na svoj način vrlina.

Vojvoda Toma N. je to naučio od doktora Šešelja, svog oca i učitelja u političkim marifetlucima. Nismo mogli da verujemo, ali listamo ugledni medij Corriere della sera i lepo stoji ono čime je Vojvoda raspametio zvaničnike u palati Kampidoljo, te u Kvirinalu na bregu rimskom, tamo gde stoji bista na konju – iz Sirmijuma – Marka Aurelija, cara i filozofa u doba Imperije. ”Ni jedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja. Radovan Karadžić i Ratko Mladić su nevini”. Nikom ništa nije jasno. A Italijani stoje i gledaju i pišu li pišu. Ovaj je knjigu kod vojvode Šešelja učio. Ne, onaj što je ubio onako divljački onog Francuza, nije naravno ni luk jeo ni luk mirisao – Ni vu ni connu, kažu Francuzi – jer im je nešto jasno, ali nama nije ništa jasno. Narodna skupština Republike Srbije je dočekala aplauzima onog momka iz Kule koji je skoro na smrt pretukao nekog Jevrejina u SAD. Platili smo milion evra za njega i bio je junak dana. Narodna skupština je sigurna kuća za ovakve. Svi su na tribinama i traju okrugli stolovi, ali ćoškovi se i vide i ne vide – to samo u Srbiji ima. Ćoškovi su tu i na svakom sedi neki vojvoda i neki zvaničnik. U pravu je pokojni deda Milan S. Đorđević narednik srpske vojske i junak sa Kumanova i Bregalnice:

Niko nema što Srbin imade
Srbin ima četir zlatna slova –
Jedno drugom okrenula leđa…

Nećemo celu pesmu citirati, niti tumačenje njenih značenjskih slojeva dede Milana. A pesma je divna i puna iskrenog patosa i zajedljiva pomalo, pa i pakosna. U jevanđelju piše – dosta je danu svakome zla svojega.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga