MIRKO ĐORĐEVIĆ: Čeka se Godo, koji nikad ne dođe

Posle izbora nema kajanja

Priredio: Mirko Đorđević
01. apr 2014

Ovo što se zbiva u Ukrajini uznemirilo je svet i otvorilo se kao pitanje „Istok ili Zapad“, a lagodnija varijanta je „Dža ili Bu“. Nešto se mora reći iako malo ko zna šta ovde i sada reći – u Srbiji koja čeka formiranje Vlade nakon izbora. Tišinu oko toga u Beogradu narušavaju neke vesti koje nije lako komentarisati. Iznenada su u posetu Moskvi, u nekakvu noćnu posetu, pristigli i predsednik Vlade i sam potpredsednik A. Vučić i sve što znamo je da je reč o poseti lekaru – ima i kod nas lekara, ali ruski su zaista na glasu. Mi ne volimo nagađanja – kojih u tabloidima ima – ali je tišina postala zaglušujuća. Nju nije mogao da podnese četnički vojvoda Toma N, koji je šef države, „za sada u Beogradu nema nikoga“ – kazao je vojvoda – „ko bi mogao nešto da kaže“ do izbora Vlade.

Ako šef države tako kaže, moramo mu verovati, a razlozima njegovim mi se nećeno baviti ovde i sada.

Neka partija u Srbiji – recimo DSS dr Koštunice, čija teorija neutralnosti nikom jasna nije – oduvao je vetar izbora i nama ih više u parlamentu. Uz one glasove na referendumu na Krimu i njihov rezultat bi bio dobar, ali vetar je odneo mnogo njih, i najbolje je prošao lider LDP, koji nije prošao cenzus ali je ostao živ. Zbog takvih ideja streljali su Zorana Đinđića usred bela dana. Rano je ovde i sada nuditi ono što je lider LDP nudio i to nije kriv samo on već svi mi – Srbija cela – koja nije spremna za to. I nije problem u ostavkama koje poraženi nude, jer nisu krivi samo oni lično. U Kremlju V. Putin kaže da su petlju povukli Albanci s Kosova i on je dalje raspetljava, i ići će, ako nije šala, do Aljaske, a krenula je i republika venecijanskog Lava. Nama je Ukrajina daleko, a jednoplemena braća naša Crnogorci krenuli su prema EU i prema NATO, uz brojne druge iz našeg okruženja. Srbija je radikalski nesvrstana – radikali se sada zovu naprednjaci – i svi ćute. Neki funkcioner iz DSS je objavio da Rusija ima granice gde hoće i s kim hoće i kada hoće. Gospodar Vučić je ipak rekao to jasno: „Nećemo uvoditi sankcije Rusiji“, a za njega svi kažu da je čovek koji „drži reč“. U Novom Sadu to kažu i Srbi i Mađari i svi hitaju da ih Vučić pozove u Vladu. Nema tog subjekta koji neće u Vladu, i ako tako bude, biće to svenarodna saborna Vlada nekakvog Narodnog fronta, o kakvoj ni komunisti 1946. nisu sanjali, pa ni Leon Blum ono uoči rata u Francuskoj. Ceo narod u Vladi, sve partije i one parlamentarne i one koje su propale na izborima 16. marta. Prva Saborna Vlada Srbije.

Neće ipak biti tako jer o Vladi odlučuje Gospodar Vučić i niko drugi, a narod mu je dao glasove šakom i kapom.

Kako će ta Vlada definisati unutrašnju i spoljnu politiku, pa i ovo oko Ukrajine i Rusije – niko još ne zna. Tek ćemo videti naše „Dža ili Bu“. Nas problemi s Vladom mnogo i ne zanimaju, ali nas zanima ovo što je još pokojni dr Srđa Popović počeo, da se rasvetljava politička pozadina ubistva Z. Đinđića – to su sada stavili na dnevni red oni u EU i to će morati da se „odradi“, svidelo se to nekom ili ne. Ne ubija se predsednik Vlade tek tako. To će biti u „paketu“ Briselskih dogovora i razgovora, i od toga zavisi kako će ići sve ostalo. Pa i ulazak u EU nekog tamo limburga meseca, godine ne znamo koje. Tu je važnije sada da neko povuče petlju, a formiraće se i Državna komisija. Za sada mnogi ćute, a najčudnije je da se nije oglasio D. Ćosić, koga zovu otac nacije. Ne znamo zbog čega, jer Srbija je imala mnogo i očeva, i očuha, i kumova. Srbija priznaje recimo i Ukrajinu i Rusiju, i Gruziju, ali ne znamo u kojim granicama. I oni nas priznaju, i tu niko ne zna u kojim granicama. Granice su postale porozne i nekako šupljikave, i niko nije siguran kakve će sutra osvanuti. Lako je V. Putinu, on ima s kim i sa čim da pravi veliku državu. Malima je to skoro nemoguće. Ovde nije mnogo toga jasno, a najmanje je jasno kako ćemo dalje. I s kim ćemo. Ne zna se i dokle ćemo ostati nestvrstani na ovaj radikalski ili naprednjački način. A to su pitanja važna. Čak je i Crnogorcima lakše jer imaju more i neka su pomorska snaga, mi smo kontinentalci. Mi čekamo Godoa, ali iz čuvene drame znamo da Godo nikako da dođe, i sada se ne zna da li će uopšte doći spasilac Srbije. Ali da i mi citiramo Vuka St. Karadžića, koji lepo kaže da posle izbora nema kajanja. Ovo su mutna vremena, otcepljenje postaje bezmalo globalni problem, barem mi Srbi to znamo. Ko se od nas sve nije otcepio – tolike republike i pokrajine – vala baš su se naotcepljivali, i pre nego što su Albanci s Kosova povukli petlju. I posle. Pišemo ovaj zapis, a na državnom informativnom servisu pokazuju nekog građanina iz blizine Čačka koji je svoju opštinu – ili par sela – otcepio od opštine Kraljevo. On to veoma zanimljivo objašnjava, i uopšte ne pominje slučaj Kosova, on kaže: „Kada može Krim, možemo i mi“.

Gospodar Vučić jaše na čelu kolone, ali nas ne napušta želja i potreba za zabavom – to nije loše.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga