MIRIAM LEKSMAN: Pišemo Briselu jer Srbija ignoriše posledice kineskih investicija

"Mnogi ugovori sa kineskim investitorima krše zakone u Srbiji, ali i evropske uslove za pregovore"

25. jan 2021

„Tražimo od Evropske komisije da obrati pažnju na kineske investicije u oblasti teške industrije u Srbiji, jer donose brojne negativne posledice kako po životnu sredinu, tako i po pravni poredak“, rekla je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miriam Leksman (Lexmann), poslanica Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne partije.

Leksman je, zajedno sa više od 20 evroparlamentaraca, inicirala 19. januara pismo upućeno evropskom komesaru za proširenje i susedsku politiku Oliveru Varheljiju (Varhelyi), u kojem su ukazali na negativne aspekte kineskih kompanija po životnu sredinu Srbije.

„Čuli smo da postoji na desetine tužbi protiv mnogih od tih investitora, koje se ignorišu. To su ili udruženja ili pojedinci koji su iz različitih razloga zabrinuti zbog ovih investicija. Nadamo se da će vlada obratiti pažnju na te prijave i da će se zaista pozabaviti ovom temom prema zakonu, evropskim vrednostima i evropskim uslovima“, kaže Leksman.

Govoreći o nedavno pristiglom kontingentu od milion doza kineske vakcine Sinfarm u Srbiju, sagovornica RSE smatra da je reč o „političkoj investiciji“ Pekinga.

„Zdravlje je nešto do čega je svima stalo. Rizik od ugroženog zdravlja stavlja ljude u poziciju da se plaše i ne znaju kako da pronađu sigurnost. Lako je manipulisati ljudima koji su u strahu. Nažalost, mislim da je ovo pokušaj Kine da manipuliše ljudima u Srbiji“, kaže Leksman.

RSE: Vi i 25 vaših kolega uputili ste pismo komesaru Oliveru Varheljiju (Varhelyi), ukazujući na kontinuiranu štetu po životnu sredinu, usled nekoliko projekata teške industrije u Srbiji od strane kineskih kompanija. Da li ste dobili neki odgovor od gospodina Varheljija?

Leksman: Moram da priznam da smo pismo nedavno poslali, tako da i dalje čekamo odgovor. Nadamo se da će komesar zaista obratiti pažnju na to, jer zaista verujem da je problem na koje smo ukazali u pismu od životnog značaja, ne samo za ljude u Srbiji, već i za čitavu evropsku zajednicu.

RSE: Koji odgovor očekujete od gospodina Varheljija i Evropske komisije?

Leksman: U pismu smo izrazili veliku zabrinutost zbog kineskog investiranja u tešku industriju u Srbiji, naročito u železare, rudnike uglja i fabrike guma, u gradovima kao što su Bor, Smederevo, Kostolac i Zrenjanin. Zbog ovih investicija, situacija sa životnom sredinom u ovim mestima se pogoršava. Voleli bismo da Evropska komisija obrati pažnju na to, jer se mnogi problemi u vezi s ovim investicijama ignorišu.

Kao prvo, to je štetnost po životnu sredinu koju ove investicije stvaraju u Srbiji, ali ne samo u Srbiji. Znamo da naročito u Rumuniji i Mađarskoj, susednim zemljama, ova šteta ima uticaja i na Evropsku uniju. Takođe, na ovo moramo da gledamo u kontekstu mogućeg partnerstva i proširenja Evropske unije. Iz te perspektive je apsolutno neophodno da Srbiji budu predočeni uslovi o zaštiti životne sredine od strane Evropske unije.

Verujemo da će Evropska komisija obratiti pažnju na ovaj ekološki problem. Udar na ekologiju je jedan aspekt na koji treba obratiti pažnju i nadam se da će naše pismo ohrabriti Komisiju da iznese ova pitanja pred Vladu Srbije.

Drugi paket problema je što imamo pokazatelje da mnogi ugovori sa kineskim investitorima krše zakone u Srbiji, ali i evropske uslove za pregovore. Dakle, ovo nije samo pitanje ekologije, nego i fer konkurencije među kompanijama, kao i pitanja koja se odnose na mnoge pravne aspekte investiranja.

Ukoliko ovi ugovori krše srpske zakone i evropske uslove, to je veliko pitanje i nadam se da će, na osnovu našeg pisma, Komisija zaista izvršiti pritisak na srpsku vladu da se pozabavi i pitanjem ekologije, ali i pravnim pitanjima.

RSE: Kada kažete da želite da Komisija izvrši pritisak na Vladu Srbije, mislite li tu na godišnje izveštaje o napretku Srbije ili na nešto drugo?

Leksman: Naravno, imamo godišnji izveštaj koji prati kako Srbija napreduje u pristupanju EU i koliko ispunjava kriterijume za članstvo. S druge strane, postoje i drugi načini na koji Komisija može da izrazi svoju reakciju. Postoje brojni sastanci sa ministrima i predstavnicima Vlade Srbije, između vlade i Komisije, vlade i Saveta (Evrope), tako da se nadam da će to biti podignuto na visoki nivo, da će to zaista čuti vlada i da će ljudi u Srbiji osetiti da Evropska unija stoji iza njih.

Čuli smo da postoji na desetine tužbi protiv mnogih od tih investitora, koje se ignorišu. To su ili udruženja ili pojedinci koji su iz različitih razloga zabrinuti zbog ovih investicija. Nadamo se da će vlada obratiti pažnju na te prijave i da će se zaista pozabaviti ovom temom prema zakonu, evropskim vrednostima i evropskim uslovima.

RSE: Šta očekujete od Vlade Srbije da uradi po ovom pitanju? Koje korake bi trebalo da preduzme?

Leksman: Očekujem da Vlada Srbije obrati pažnju na zabrinutost na koju smo ukazali u pismu, i nadam se da će komesar (Oliver Varhelji) govoriti o tome. Jako je važno da vlada shvati da možda ti specijalni i privilegovani uslovi za kineske investitore mogu doneti brzi zaokret i još nekoliko radnih mesta kratkoročno. Ali to će dugoročno doneti veliku štetu za životnu sredinu Srbije, kao što smo ranije rekli, i biće potrebno investirati znatno više novca da bi se sanirala ekološka šteta koju te fabrike i elektrane stvaraju.

To je jedno pitanje. Drugi pitanje je političko. Ako Srbija želi da se pridruži evropskoj zajednici, a ja mislim da je to nešto što stvarno daje nadu i prosperitetnu viziju budućnosti, naravno da je kontraproduktivno sklapati poslove sa vladom totalitarnog režima, koju vodi Komunistička partija. Srbija je bila socijalistička komunistička zemlja – stariji ljudi u Srbiji se još uvek sećaju tih vremena – i mora shvatiti da režim koji progoni svoj narod nikad ne može biti pouzdan partner u poslovanju i budućnosti za Srbiju.

RSE: Kako ste se informisali o ovoj temi? Da li ste bili u kontaktu sa eko-aktivistima u Srbiji po ovom pitanju?

Leksman: Da, razgovarali smo sa brojnim nevladinim organizacijama i aktivistima u Srbiji. Kroz različite kanale na evropskom nivou su pokušali da zatraže pomoć, pošto po svemu sudeći nisu mogli da dobiju pomoć na nacionalnom nivou. To je, po mom mišljenju, dobar korak, jer, kao što sam već rekla, mi smo evropska zajednica i Srbija je deo te zajednice. Granice ne prave fizičke barijere za ekološka zagađenja.

Takođe, velika je šteta i za sistem upravljanja kada prestanemo da se pridržavamo zakona. Zato mi je drago da su nam se obratili aktivisti i pojedinci koji traže pomoć od EU.

RSE: Kako ste razumeli to što su – kako i vi navodite u vašem pismu – projekti poput otvaranja fabrike guma „Šandong Linglong“ u Zrenjaninu, ali i neke druge kineske investicije u Srbiji označeni kao projekti od nacionalnog značaja?

Leksman: Verujem da zbog veličine investicije i iz razloga što verovatno otvara mnogo novih radnih mesta, Vlada Srbije na neki način pokušava da zaštiti te projekte, jer vide da će iz njih imati trenutnu korist. Ali, kao što sam ranije rekla, Vlada Srbije mora više da razmišlja strateški i da ne gleda na to kao na brzu dobit iz nečega što u osnovi pravi mnogo bezbednosnih i ekoloških problema, što će kasnije zahtevati više investicija da nadomesti štete nastale u ovom projektu.

Mislim da je vrlo kratkovido odvajati ovaj projekat od drugih i davati mu specijalan status koji krši fer tržišta.

Kineska vakcina kao politička investicija

RSE: U Srbiju je 16. januara stiglo milion doza kineske Sinofarm vakcine protiv COVID-19, čime je Srbija postala prva evropska zemlja koja je dobila vakcinu iz Kine za program masovne imunizacije. Kako ste to razumeli?

Leksman: Pretpostavljam da je to takođe deo strategije Kine da ljudi poveruju da bez Kine nećemo moći da se izborimo protiv ove pandemije. Očigledno je ovo politička investicija. Zdravlje je nešto do čega je svima stalo. Rizik od ugroženog zdravlja stavlja ljude u poziciju da se plaše i ne znaju kako da pronađu sigurnost. Lako je manipulisati ljudima koji su u strahu.

Nažalost, mislim da je ovo pokušaj Kine da manipuliše ljudima u Srbiji, obezbeđujući im zdravlje. Ja nisam stručnjak, ne znam kakav je kvalitet vakcina koje dolaze iz Kine, ali mislim da građani Srbije treba da traže od svoje vlade da se sve ispita – da li su te vakcine bezbedne, učinkovite, da li imaju nuspojave, jer to je nešto od vitalnog značaja.

RSE: Nedavna ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo države u Evropskoj uniji i vide Rusiju i Kinu kao najveće prijatelje Srbije. Gde vidite uzrok ovih rezultata?

Leksman: Mislim da je uzrok u informisanju javnosti. Znamo da postoji mnogo problema u komuniciranju sa građanima Srbije o tome šta je zapravo rezultat novca koji stiže iz EU ili reformi koje traži Unija. Nažalost, vidimo ovaj problem i u brojnim zemljama-članicama, gde ljudi misle da treba da imamo bliže odnose sa Kinom, jer odatle dolazi veliki i lak novac kroz brze investicije.

Međutim, ljudi ne shvataju za koliko malih promena u njihovim životima je zaslužno investiranje Evropske unije i nova politika koju EU sprovodi. Dakle, mislim da ovi rezultati, nažalost, ne odražavaju pravu pomoć koja u Srbiju stiže iz EU. Verujem da je i naša dužnost da to bolje promovišemo, uz, naravno, pomoć medija. To dugujemo građanima Srbije.

Dezinformacije o pomoći koja stiže iz EU

RSE: U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz 2020. godine, navodi se da je „saradnja između Srbije i Kine porasla tokom COVID-19 krize i da je bila obeležena prokineskom i evroskeptičnom retorikom visokih državnih zvaničnika Srbije“. Da li mislite da srpska vlada razume poruke iz Brisela o odnosima sa Kinom?

Leksman: Kao što sam rekla, s tim problemom se suočavamo u mnogim zemljama članicama. Kina je pokušala da iskoristi pandemiju bolesti COVID-19 za velike kampanje širenja dezinformacija. Pokušavali su da sebe predstave kao da pomažu drugim zemljama i da stvore negativnu sliku o Evropskoj uniji – da je neuspešna, spora, da ne pomaže na pravi način.

Ali, želim da ukažem na nekoliko stvari: činjenica je da je pandemija krenula iz Kine, da je bilo loše procenjeno kakve mogu biti posledice, da je Kina pokušala da utiče na Svetsku zdravstvenu organizaciju, da zemlje sveta nisu bile upozorene da se ta bolest jako brzo širi. Sve to je očigledno greška Komunističke partije Kine koja se služi lažima ne samo prema svojim građanima, nego prema celom svetu.

Takođe, Kina je pokušala da zataška da je deo problema pružajući takozvanu „veliku pomoć“ zemljama članicama. Ali, treba reći da je problem što je mnoge medicinske uređaje koje je Kina slala drugim zemljama bila kupila od zemalja EU i zemalja koje nisu znale da će pandemija biti tih razmera ili da se uopšte sprema.

Nažalost, mislim da je Evropska unija pokušavala da se fokusira na pravu pomoć koja će dati rezultate na terenu, dok je Kina dostavljala uređaje koji često nisu bili ispravni ili su bili lošeg kvaliteta, ali su se fokusirali na medijsku promociju kako bi informisali ljude da je iz Kine stigla neka pomoć, koja je često bila skupa, a nije dala obećane rezultate.

Moramo biti apsolutno oprezni zbog velikih dezinformacija koje dolaze sa kineske strane i otvoreni da realno kažemo: u redu, iako EU pravi greške, čak i ako bismo voleli da nešto bude drugačije urađeno, ugled EU se konstantno urušava dezinformacijama koje dolaze iz Kine, Rusije ili od nekih drugih grupa koje pokušavaju da dezinformišu ljude u Srbiji i drugim zemljama. Mislim da je to nešto što građani Srbije mogu zaustaviti tako što će razvrstati informacije i razdvojiti laži od pravih informacija.

Nažalost, mnogo dezinformacija se deli i na društvenim mrežama, van mejnstrim medija, zbog toga je važno da ljudi budu oprezniji i da upoređuju informacije iz različitih izvora.

(Dušan Komarčević, Slobodna Evropa / Foto: EP)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: SrBska vakcina
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga