MILIVOJ BEŠLIN: Ne možete u isto vreme čuvati mir i otvarati srpsko pitanje u BiH, Crnoj Gori i svuda u regionu

"Situacija u regionu je pregrejana i ima razloga za zabrinutost""

24. feb 2020

Ako je suditi po režimskim medijima i naslovnim stranama tabloida, u regionu vlada stanje „neobjavljenog rata“, izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar Milivoj Bešlin, ukazujući da je „situacija pregrejana“ i da je razlog za to što su krize otvorene istovremeno, a ne jedna po jedna, kao ranije.

Bešlin tvrdi da su „inspiratori“ kriza u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini „izvan Podgorice i Banjaluke i da se nalaze u Beogradu i Moskvi“.

Gostujući u serijalu Kvaka 23, on je novinarki Danici Vučenić rekao i da „konstantno otvaranje srpskog pitanja, kao teritorijalnog problema, ne može da završi dobro“.

Prema njegovom stavu, iz Beograda i Moskve koriste određene strukture Crnoj Gori i BiH kao „električne zečeve“ koji pokušavaju da ih destabilizuju, a da na Balkanu, istovremeno, održe stanje zamrznutog političkog konflikta“.

Bešlin to stanje dovodi u vezu sa Rusijom, ali ga posmatra i u kontekstu globalnih odnosa, „zapadno-ruske kontradikcije i pokušaja Rusije da povrati političke pozicije, uz upotrebu zapadnog koncepta meke moći.

Kako je predočio, „mi gledamo revitalizovano stanje Hladnog rata koji se odvija preko Balkana i koji je više od dva veka Rusiji pogodan teren za ispoljavanje njenih imperijalnih pretenzija“.

„Bez štete po samu sebe, Rusija se tu odmerava sa Zapadom, što se sada najbolje vidi na slučaju Kosova, koje je možda najurgentniji zamrznuti konflikt“, smatra Bešlin.

On naglašava da Rusija ima pravo „na sopstvene interese, kao regionalna i svetska sila, ali je pitanje svih nas na Balkanu koliko pratimo svoje, a koliko interese velikih sila“.

Upitan o tome što Evropska unija (EU) podržava lidere koji Balkan čine nestabilnim, Bešlin je uzvratio da je interes Evrope „miran i stabilan Balkan“.

Evropa je, međutim, „često spremna i da, u ime stabilnosti, žrtvuje demokratiju“, ukazao je Bešlin, ali je podsetio da ona radi sa „liderima koje su izabrali građani u zemljama Balkana, pa i u Srbiji“.

Kao odgovornog za aktuelnu krizu unutar BiH, on je označio člana Predsedništva Milorada Dodika, „koji je ozbiljno zaljuljao zemlju i nacrtao kulise sledećeg rata“.

Svaka kriza u BiH je ozbiljnija od prethodne, ocenio je Bešlin i upozorio da se, „kroz dizanje oktave krize, dovode u pitanje i mir i opstanak same države“.

Kako je objasnio, BiH počiva na dva stuba – „na međunarodno priznatim i nepromenljivim granicama i konstitutivnosti tri naroda“.

„Kada se jedan od ta dva stuba zaljulja, stvoreni su kulisi za novi sukob“, precizirao je Bešlin, koji tvrdi da Beograd vodi „dvostruku politiku, jer s jedne strane, podržava Dodika, a na drugoj, retoritički i selektivno podržava Dejton“.

Kako je precizirao, „ne možete u isto vreme čuvati mir i otvarati srpsko pitanje u BiH, Crnoj Gori i svuda u regionu“.

Prema njegovom obrazloženju, da zaista želi da podrži Dejton, Beograd bi podržao Ustavni sud BiH koji je definisan Dejtonskim sporazumom i koji je ugrađen u temelj države.

„Ne govorim samo o Vučiću, već o ideologiji srpskog nacionalizma, čiji je Vučić eksponent“, ocenio je Bešlin.

On smatra da je „toj ideologiji u interesu uzdrmavanje BiH, Kosova, Crne Gore i Makedonije, jer velikodržavni projekat u Srbiji nije ni poražen, ni sahranjen“.

Bilo bi u redu da se srpsko pitanje „otvara kao demokratsko i pitanje ljudskih i manjinskih prava, uz poštovanje i priznavanje država u regionu“, istakao je Bešlin.

Ali, ako ga „otvarate kao teritorijalno, onda je problem“, rekao je on i podsetio da su osamdesetih godina srpski nacionalisti u bivšoj Jugoslaviji „otvorili srpsko pitanje kao teritorijalno i da smo tako došli do rata“.

Bešlin ne može da kaže da li postoji bilo kakav plan za sukob u regionu, ali upozorava da logika zbivanja „sugeriše da u nekom trenutku sve može da se otme kontroli“.

Pominjući „režimske medije“ u Srbiji, on je rekao da „ne možete biti sigurni da li se spremaju za sukob ili fingiraju stanje sukoba, kako bi sa dnevnog reda skinuli unutrašnje probleme i uticali na učvršćivanje vlasti“.

Tumači da je godinama na delu „isti obrazac“ i da sve ide u krug, „pa tako imamo pet minuta mržnje prema Hrvatima, a potom su potom na tapetu Bošnjaci, Crnogorci, Kosovari i Makedonci“.

Sada, međutim, na dnevnom redu „nisu jedan po jedan, već ih u istom trenutku ima više, što znači da je situacija u regionu pregrejana i da ima razloga za zabrinutost“, ocenio je Bešlin.

Napominjući da je krize „nemoguće kontrolisati do kraja“ i da se zato ne treba sa tim igrati, on je konstatovao da su po mir u regionu „vrlo opasne“ i situacija u Crnoj Gori i u BiH.

Prema njegovom mišljenju, na primeru Crne Gore, „koja je država sa stabilnim institucijama i članica NATO, jasno se vidi posvećenost Rusije ka promeni vlasti“.

Bešlin primećuje i da predsednik Srbije „neguje dobre odnose“ sa liderima u Crnoj Gori osuđenim u prvom stepenu za pokušaj državnog udara koji se dovodi u vezu sa Rusijom.

Kako je podsetio, ti su lideri pre izvesnog vremena, po dolasku u Podgoricu sa sastanka u Beogradu „izazvali haos u parlamentu“.

Upitan kako sekularni lider jedne sekularne države, poput Crne Gore, zaokružuje identitet preko crkve retorikom koja je jednako nacionalistička kao i druge u regionu, Bešlin odgovara da to „nije nacionalistička retorika“.

On to vidi kao „pokušaj uspostavljanja državnog identiteta sa kojim Crna Gora ima problem, jer nije zaokružen“.

Kako je objasnio, Crna Gora u tom kontekstu i „vraća priču u 1918.godinu, poništavajući odluke iz te godine, jer je Srpska pravoslavana crkva (SPC) danas realan problem“.

Bešlin „ne kaže da je takvo rešenje dobro, ni poželjno, i ne kvalifikuje“, ali ocenjuje da SPC u Crnoj Gori u ovom trenutku „predstavlja samo Srbe i da se ne obraća Crnogorcima“.

„A kada im se i obraća, onda ih, na primer, ‘poglavar’ SPC u Crnoj Gori naziva kopiladima i volovima“, ilustrovao je Bešlin, koji misli da „SPC u Crnoj Gori predstavlja institucije Republike Srbije“.

On napominje da ljude u regionu na predratno stanje devedesetih asocira „atmosfera koju proizvode političari i konstatno stanje nedovršenosti i nesigurnosti“.

Bešlin zato ne može da izdvoji ni jednu političku ličnost u regionu za koju bi mogao da kaže da igra potpuno pozitivnu ulogu i podseća da je pre izvesnog vremena rekao da se „ne bi kladio da je mir na Balkanu dugotrajan“.

Onda mu se to učinilo preteranim, ali je malo posle tog javno izrečenog stava, Ivica Dačić rekao da „srpsko pitanje nije rešeno i da moramo da ga otvorimo“.

Prema stavu Bešlina, mir na Balkanu, međutim, čuva činjenica da je NATO prisutan u većini zemalja.

Upitan o upozorenju vladike Grigorija, koji je na tribini Filozofskog fakultetu u Beogradu rekao da bi kriza iz Crne Gore mogla da se prelije na Srbiju, Bešlin je odgovorio da „ne misli tako“.

Ali, kada je video „oduševljene rekacije na to Đilasa i Jeremića, pomislio je da „ruska reka može da se ulije u Srbiju“.

„Isto tako, mislim da je loše da se mantije uvode na Filozofski fakultet i da se smatraju ključnim borcima za slobodu, jer smo devedesetih videli da se to nije dobro završilo“, zaključio je Bešlin.

(Danica Vučenić, Kvaka 23 / Foto: Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Druga runda
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga