MILAN ANTONIJEVIĆ: Demokratska država se ne može zasnivati na strahu

"U javnosti se kreira atmosfera linča"

25. dec 2018

Koliko su građani informisani o evropskim integracijama i sadržini poglavlja koja otvaramo, u kojoj meri su medijske slobode ugrožene i šta znači biti „Sorošev plaćenik“ za Danas govori Milan Antonijević, doskorašnji direktor YUCOM-a.

On je odnedavno na čelu Fondacije za otvoreno društvo, organizacije koja već treću deceniju u Srbiji pruža podršku razvoju demokratije podupirući rad institucija i civilnog društva.

Otvaranje poglavlja u okviru pristupnih pregovora, kako na početku razgovora kaže Antonijević, ne vidi ni kao uspeh ni kao neuspeh, jer je mnogo značajnije na koji način građane informisati šta znači evropska integracija.

– Napravljena je potpuna otuđenost građana od evropske integracije. Građani ne znaju šta im se suštinski menja kroz poglavlja, odnosno koji segmenti života bi im se poboljšali i na koji način, već to shvataju kao paralelni proces koji se odvija, a u koji nemaju uvida. To je nekako propušteno u prethodnom periodu, a odgovornost je na svima koji u pregovorima učestvuju, svakako i na javnom medijskom servisu, koji prvi ima dužnost i zakonsku obavezu da otvoreno govori o sadržaju pregovora i svima koji učestvuju u tom procesu – kaže Antonijević. On smatra da temu kvaliteta EU-integracija i pregovora treba vratiti i u Narodnu skupštinu i ukazuje na obavezu ministara da pojašnjavaju šta znači svako od konkretnih poglavlja, jer im je to dužnost kao donosiocima odluka. Uprkos konfuznoj atmosferi u Skupštini i potpunom nedostatku dijaloga, što naš sagovornik podvlači, veruje da „posle zimskog raspusta mogu da spuste tenzije“ i ozbiljnije se posvete ovim pitanjima, kad ponovo „pročitaju Ustav i poslovnik, koji je i donet da bi bilo jasno koja su ovlašćenja Skupštine i kako treba da izgleda rasprava“. Antonijević napominje da smo potpuno zaboravili „kontrolnu funkciju Narodne skupštine“.

– To je u senci svih dešavanja, a od ključnog je značaja da Skupština kontroliše kako se sprovode reforme – kaže, mada ne zna „gde naći taj optimizam“.

Podseća da sve što je obećano u Akcionom planu za Poglavlje 23 sprovodi više od pedeset državnih institucija.

– Njihov glas mora da se čuje, a kada to proširimo na sva poglavlja, slika postaje još šira. Veliku podršku u pojašnjavanju EU integracija nam pruža šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, dok su u istom pravcu podjednako korisne i poruke koje dolaze iz Ministarstva za evropske integracije, ali je to samo početak – napominje.

Komentarišući aktuelna dešavanja u instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a u svetlu pritisaka i diskvalifikacija kojima je odlazeći poverenik bio izložen u proteklom periodu, Antonijević kaže da je ova institucija stekla legitimitet svojim radom i da bi trebala da bude „svetlo Srbije“ s obzirom na njen ugled u regionu i Evropi.

– U Srbiji je za diskvalifikaciju dovoljno da neko delovanje nazovete političkim. Podsetio bih da ko god da je slao poruku o politizaciji sam sprovodi nešto što je politika. Trebalo bi da nekako operemo tu reč „politika“, jer je to potpuno legitiman način delovanja u svakom društvu. Potpuno je legitimno da institucije u skladu sa svojim ovlašćenjima deluju kroz sprovođenje zakona, pa makar se to ne svidelo nekim političarima. Cela kampanja protiv poverenika je rezultirala time da se građani manje odlučuju da zatraže informacije, a i da institucije potpuno zatvore vrata pred građanima – kaže Antonijević. Nada se, kako kaže, da će proces izbora novog poverenika biti transparentan, da se neće srljati u nove provalije.

– Nadam se i da se neće obistiniti nezvanične najave koje imamo, da će se u mraku skupštinskih kuloara, bez rasprave, bez poznavanja kandidata, predložiti i izabrati poverenik do kraja ove godine, tj. u narednih nekoliko dana.

Antonijević navodi i problem sa novim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, koji će javna preduzeća zatvoriti za javnost i biće nam onemogućeno da dobijemo osnovne informacije o njihovom radu, što otvara prostor za korupciju.

Niz incidenata u proteklom periodu obeležio je i slobodu medija, od direktnog ugrožavanja bezbednosti novinara do spornih sadržaja režimskih listova usmerenih protiv kritičara vlasti, koje s druge strane pojedini najviši funkcioneri formalno osuđuju. Takve osude, kaže naš sagovornik, morale bi da dolaze iz svakog dela vlasti da bi bile ozbiljno shvaćene.

– Dok god imate jedan nivo izjava koje se daju za stranu javnost, i drugi nivo sa određenim signalima da niste baš mislili ozbiljno, dotle ćemo imati takvo stanje u medijima i novinare koji su ugroženi – ističe Antonijević. O slučaju novinara kome je izgorela kuća kaže da je pozitivno to što se pojavila informacija da su pronađeni i krivci i nalogodavac, a dobro je i što postoji velika solidarnost, budući da je veoma brzo prikupljena pomoć. Dodaje da zabrinjava to što većina tih građana koji su dali donacije želi da bude anonimna, što upućuje na strah.

– Demokratska država ne može da bude zasnovana u potpunosti na strahu. Vi možete biti u strahu od nesprovođenja zakona, ali ne i kad radite nešto potpuno legalno i legitimno ili humano kao u ovoj situaciji – naglašava naš sagovornik i potvrđuje da se u javnosti kreira atmosfera linča, za koju, kako smatra, veliku odgovornost snose mediji.

– Tu treba tražiti solidarnost svih medija. Vi imate javni servis koji određene informacije ne prenosi i na njima je najveća odgovornost, ali i na drugim medijima. Ukoliko ste vi od strane države tj. REM-a dobili nacionalnu frekvenciju i ovlašćenja koja imate kao javni servis, onda su vaše obaveze mnogo veće. Tu treba pratiti zakon – koje su mogućnosti upotrebe frekvence, šta je zloupotreba, koje se mere sprovode protiv onih koji rade suprotno ovlašćenjima – kaže Antonijević. Podseća da je nedavno predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezire u Beču „s pravom izdvojio REM kao nešto što ne funkcioniše na dobar način“.

– Ukoliko želite da rešite važna državna pitanja poput Kosova, onda u drugim sferama kao što su medijske slobode ne smete imati ovakve ispade, jer time degradirate ugled države – napominje.

Neodvojiv deo javnog diskursa sa svrhom diskreditacije kritičara vlasti jesu etikete „strani plaćenici“, „soroševci“, „državni neprijatelji“. Na pitanje da li se oseća kao „Sorošev plaćenik“, kao čelnik organizacije koja pripada globalnoj mreži Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Antonijević kaže da je to retorika koju slušamo već gotovo trideset godina.

– Šešelj i brojni drugi su na tome napravili političku karijeru, to sada rade Orban i drugi, traže neprijatelja. Kad pogledate aktivnosti organizacije u kojoj sam, vidite da je Fondacija u tim istim devedesetim godinama pružala ogromnu humanitarnu i medicinsku pomoć Srbiji, a mladim ljudima davala veliku podršku da rade istraživanja, da budu viđeni i prepoznati na raznim univerzitetima – navodi Antonijević. Ipak, dodaje, još uvek se u javnosti ta priča podgreva, čak je postala „potpuno legitiman deo razgovora“ bez ikakvih dubljih analiza na koji način radi Fondacija za otvoreno društvo.

S druge strane, naizgled apsurdno, sam predsednik Srbije otvoreno održava veze sa potpredsednikom Fondacije Aleksanderom Sorošem, sinom osnivača ove organizacije.

– Vi vidite te duple poruke na mnogim nivoima, u sferi kulture, medija, pravosuđa. Imate dva paralelna koloseka, na jednoj poziciji sa koje obavljate diplomatske aktivnosti vi šaljete jednu poruku, a na drugoj su strani, najčešće u domaćim medijima, jasni udarci koji govore da to nije iskrena politika. Kao da želite da svoje građane ostavite u uverenju da se ništa nije promenilo od devedesetih, da su isti rovovi, podele u društvu. To direktno ugrožava građane, jer sprečava mogućnost napretka i ekonomsku nezavisnost, i oni bi to morali da vide – ističe Antonijević.

Ambivalentni zakoni

Sferu socijalne politike obeležili su ove godine sporovi oko pojedinih zakona (o besplatnoj pravnoj pomoći, finansijskoj podršci porodici s decom). Antonijević naglašava da se kroz takve regulative ide ka onemogućavanju većeg broja sugrađana da pristupi pravdi i pravi se atmosfera u kojoj je očekivano da prava građana budu kršena. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći prema njegovom mišljenju „nije protivustavan, ali je nekako ambivalentan i nije jasno kako će biti sprovođen“. U vezi s ovim zakonom postoji bojazan da će se suziti krug korisnika besplatne pravne pomoći, dok organizacije civilnog sektora više neće moći da je pružaju, jer taj posao prelazi u ruke isključivo advokata. Uzdajući se u izjave ministarke pravde, Antonijević se nada da se krug korisnika besplatne pravne pomoći neće smanjivati, kao i da će organizacije i dalje moći da pružaju ove usluge.

Pritisci desnice i povlačenje iz Mađarske

Usled ogromnih pritisaka kojima je bila izložena u Mađarskoj, Fondacija za otvoreno društvo je ove godine znatan deo svojih kancelarija i zaposlenih iz te države preselila u Berlin i Beč. Na konstataciju da su u Mađarskoj ukinute rodne studije na univerzitetima, što je u tesnoj vezi sa porastom desnice, ali da se to sada dešava i na Univerzitetu u Novom Sadu, kaže da su to zabrinjavajuće pojave.

– Ako vi zabranjujete i uništavate takve studijske programe u koje je toliko godina ulagano, a to je otvoren rad sa mladima, onda to ide u neku drugu stranu. Te poruke ne idu sa ovim porukama ka EU i onome što je stav vlada – kaže Antonijević.

(Marjana M. Stevanović, Danas)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga