Migranti tokom pandemije bez osnovnih ljudskih prava, izloženi ksenofobiji

Nasilna vraćanja sa mađarske, rumunske i hrvatske granice su svakodnevna pojava, a praksa ilegalnog proterivanja migranata praćena je fizičkim nasiljem

09. feb 2021

Usled epidemije korona virusa, migranti u Srbiji se nalaze u veoma teškom položaju, bez adekvatne podrške, informacija i pravne zaštite, dok u kampovima nema dovoljno mesta i odgovarajućih uslova za održavanje higijene i pristupa zdravstvenoj zaštiti. Migranti su i dalje svakodnevno izloženi ksenofobiji, diskriminaciji i nasilnim vraćanjima sa graničnih prelaza. Najveći pritisak je na severu zemlje.

Sagovornici našeg portala kažu da su nasilna vraćanja sa mađarske, rumunske i hrvatske granice svakodnevna pojava, a da je „praksa ilegalnog proterivanja migranata praćena fizičkim nasiljem kroz udarce, a u nekim slučajevima i teško premlaćivanje“.

Kako navode, naglo je porastao nivo ksenofobije u društvu, sve je veća napetost u lokalnim zajednicama, posebno na severu, a stanovništvo u pograničnom pojasu se oseća nezaštićeno jer nema adekvatnog odgovora i reakcija nadležnih institucija.

U prihvatim i centrima za azil trenutno je smešteno oko šest hiljada tražilaca azila i migranata, a oko dve hiljade njih se nalazi van centara, u privatnim smeštajima ili na otvorenom.

Migranti u Srbiji bez zaštite i podrške

Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kaže za naš medij da se zbog pojave epidemije korona virusa, migranti u Srbiji nalaze u osetljivom položaju, često bez informacija, zaštite i podrške, a da ih je pandemija učinila još ranjivijim, jer se u kampovima ne može obezbediti poštovanje epidemioloških mera i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti.

„U kampovima nema dovoljno mesta za sve one koji se nalaze u našoj zemlji, to se vidi i po situaciji na severu zemlje, gde su kampovi prepuni, a u okolini kampova je veliki broj migranata van smeštaja, u potrebi za higijenom, hranom, socijalnom zaštitom“, navodi Vinčić.

Prema njenim rečima, migrantima u Srbiji nedostaju informacije o njihovim pravima, o zakonskoj regulativi, kako da prepoznaju nasilje i zloupotrebu, načinu i mehanizmima kako da prijave zloupotrebe, diskriminaciju i nasilje.

„Teško je pristupiti azilu bez pravne pomoći, u stvari potpuno je nemoguće. Značajan procenat izbeglica u Srbiji nije registrovan, nemaju pristup osnovnim pravima. Humanitarne potrebe su takođe izražene jer u većini kampova postoji problem sa toplom vodom, adekvatnom ishranom, uslovima za održavanjem higijene, grejanjem, toplom garderobom, vešom, pristupom zdravstvenoj zaštiti“, kaže Vinčić.

Dodaje da je migrantima potrebna i psihološka podrška, razumevanje i osnaživanje, potom kontakt sa lokalnom sredinom, osnaživanje da se uključe u lokalnu zajednicu, informacije i saveti o našoj kulturi, običajima, učenje jezika.

„Sve ukazuje na to da nema strategije za upravljjanje migracijama, nema procena, planiranja, ni dugoročnih i održvih rešenja, sve se radi ad hoc. Nema volje da se izbeglice uključe u lokalnu sredinu, stalno nailaze na poruku – idite odavde“.

Vinčić navodi da je u prihvatim i centrima za azil u Srbiji smešteno oko šest hiljada tražilaca azila i migranata, a oko osam hiljada ljudi se nalazi van sistema. Mnogi borave u hostelima, krijumčarskim kućama a veliki broj njih i na otvorenom. Najveći pritisak je na severu zemlje.

„Izbeglice svakodnevno pristižu iz pravca Makedonije, Bugarske, Albanije. Svakodnevno se dešavaju push backovi iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske. Primećujemo povećan broj izbeglica iz Sirije ali je i dalje najveći procenat ljudi iz Avganistana. Većina su muškarci, ali ima i žena, porodica sa decom. Oni su češće u kampovima, ali naši timovi na terenu svakodnevno nailaze na njih na otvorenom u području severne granice. Žena i dece je ukupno oko 15 – 20 odsto“, kaže naša sagovornica.

Vinčić podseća da njene kolege iz subotičke kancelarije redovno odlaze na teren i posećuju sva mesta duž severne granice i da pružaju informacije migrantima ali i prate nasilje na granicama, pomažu im da uđu u sistem, da ostvare pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

„Primećujemo da im je veoma teško da uđu u kampove kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije, međutim navode i da se ne osećaju bezbedno u kampovima. Borave na otvorenom, provodeći nedelje i mesece u pokušajima da dođu do zemalja Evropske unije. Ima ih u stotinama na potezu Subotica, Horgoš, Kanjiža. Najčešće se nalaze u okolini većih i manjih mesta duž granice“, navodi Vinčić.

Dodaje da im se građani često javljaju sa pitanjima u čijoj je nadležnosti smeštaj migranata, na koji način im mogu pomoći, na koga ih uputiti, ali i kako zaštiti sebe i imovinu.

„Već godinama primećujemo da se ne radi na pružanju informacija našim građanima, na relaksiranju tenzija koje postoje. Stanovništvo koje živi u severnom pojasu viđa lica koja su povređena, nasilno vraćena na teritoriju naše zemlje, bez zaštite, novca, reakcije i podrške sistema. U ovakvim situacijama građani se takođe osećaju nezaštićeno jer nema odgovora od strane institucija, nema uslova za prihvat izbeglica koje su tu“, podseća Vinčić.

Proterivanje migranata na granicama nasilno

Ksenija Lazić iz Lokalne inicijative za izbeglice iz Subotice kaže za naš portal da se porast broja migranata na severu granice u okolini Subotice, beleži nakon vanrednog stanja, pa sve do kraja decembra 2020. godine, a posebno u okolini Železničke stanice, gde lica borave u napuštenim objektima i na otvorenom, duž pruge.

„U Subotici trenutno boravi na otvorenom oko 120 lica iz Avganistana. Gotovo svaki dan policija zaustavlja ove ljude, odlazi do njihovih lokacija, preusmerava ih do subotičkog kampa, odakle ih Komesarijat za izbeglice i migracije, nakon ovakve akcije, izbacuje iz kampa“, navodi Lazić.

Dodaje da policija svakodnevno u većem broju zaustavlja migrante u centru grada, neretko ih zastrašuje, tera nazad u kamp ili premešta van Subotice, do 30 kilometara daleko od grada, te se lica nakon toga najčešće vraćaju na istu lokaciju.

„Primetne su sve brojnije policijske akcije, zaustavljanje migranata, vraćanje istih nazad u kamp, ukoliko ih susretnu ispred prodavnica, te je sloboda kretanja generalno mnogo teža nego u prethodnom periodu. Pristup zdravstvenoj zaštiti u Subotici, ukoliko lica ne poseduju registracionu karticu u kampu je takođe veoma otežan. Ukoliko osete simptome koji ukazuju na respiratorne bolesti, lica koja borave na otvorenom se najčešće vraćaju u Beograd, gde navode da imaju veći pristup informacijama i hitnoj zdravstvenoj zaštiti“, ocenjuje Lazić.

Jovana Vinčić kaže da je praksa ilegalnog proterivanja migranata praćena prekomernom upotrebom nasilja, a da se na sever zemlje gotovo svakodnevno vraća oko 150 izbeglica među kojima ima i žena i male dece.

„Dolazi do fizičkog nasilja kroz udarce, u nekim slučajevima teško premlaćivanje (migranti navode povrede leđa usled kojih ljudi ne mogu da stoje uspravno, duboke rane glave, dislokacije zglobova, povrede grla od udarca u vrat itd.), potom psihičkog, kroz zastrašivanje psima, elektrošokerima, psovanjem, vređanjem, pljuvanjem, teranjem da se skinu, zatim pljačkanjem, oduzimanjem i uništavanjem imovine, ali i deprivacijom kroz zabranu konzumiranja vode, hrane, korišćenje toaleta dok čekaju zatvoreni“, navodi Vinčić.

Ilegalna vraćanja osim fizičkih, ostavljaju posledice po mentalno zdravlje izbeglica i migranata, kaže Vinčić i dodaje da se institucije time nedovoljno bave, a da se „ljudima uništava dostojanstvo, poniženi su, ozleđeni, sa iskustvom traume a ovde ne dobijaju zaštitu“.

Prema rečima Ksenije Lazić, migrantima koji se zateknu na teritoriji Mađarske, Rumunije i Hrvatske se veoma često bespravno oduzima i uništava lična imovina, telefoni, a uzima im se i novac.

„Posebno su ranjiva deca bez pratnje roditelja koja su takođe svakodnevno žrtve nasilnog vraćanja od strane granične policije. Naši timovi povremeno na terenu sreću decu uzrasta od 12 do 15 godina sa iskustvom nasilja granične policije. Lica iz Avganistana najčešće bivaju push backovani kod Horgoša i Kelebije, a tokom 2020. godine imamo prijavljenih 417 push backova iz Avganistana, od kojih su skoro četvrtina maloletna lica bez pratnje“, kaže Lazić.

Dodaje da se u takvim situacijama kontaktiraju lokalni centri za socijalni rad, ali oni retko izlaze na teren i imaju ozbiljnih problema da maloletnike smeste u najbliže kapacitete Komesarijata za izbeglice, jer su im u mnogim situacijama ruke vezane odbijajućim stavom uprava kampova.

„Pored fizičkog nasilja, kojem su izložena maloletna lica bez pratnje, tokom avgusta smo na Kelebiji zabeležili da su mađarski policajci naterali grupu lica iz Avganistana, među kojima i dečake od 13 i 16 godina da kleče četiri sata u blatu, po kiši. Dok su klečali, mađarski policajci su huškali pse sve vreme na njih, i povremeno ih šutirali, pre nego što su vraćeni u Srbiju“, navodi Lazić.

Kako kaže, neretko maloletna lica bez pratnje iz Avganistana borave u specifičnim uslovima pod „nadzorom“ i usmeravanjem krijumčara.

Komesarijat: Migranti ponekad dođu sa veoma ozbiljnim povredama

Iz Komesarijata za izbeglice i migracije navode za naš medij da se dešava da se određeni broj migranata vrati sa povredama.

„Povrede uglavnom podrazumevaju uganuća skočnih zglobova, prelome peta i skočnih zglobova, prelome ili naprsline potkoleničnih kostiju, povrede ligamenata oko kolena i samih kolena. Ponekad dođu i sa veoma ozbiljnim povredama“, kažu u Komesarijatu.

UNHCR je krajem januara upozorio da je institucija azila meta napada na granicama Evrope i apelovala na prestanak prisilnog vraćanja i upotrebe sile protiv tražilaca azila i izbeglica, preneo je FoNet.

Zabrinut sve češćim slučajevima proterivanja i prisilnog vraćanja izbeglica i tražilaca azila na morskim i kopnenim granicama Evrope, UNHCR je pozvao države da povedu istragu i prekinu sa tom praksom, navedeno je u saopštenju.

„Agencija neprekidno prima niz izveštaja o tome kako neke zemlje u Evropi ograničavaju pristup azilu, vraćaju ljude nakon što su ušli na njihovu teritoriju ili u teritorijalne vode i upotrebljavaju silu protiv njih na granicama,” rekla je Džilijan Trigs, zamenica Visokog komesara UNHCR za zaštitu izbeglica.

Lažne informacije i teorije zavere

Na društvenim mrežama veoma je aktivna hajka dela građana protiv migranta, posebno putem Fejsbuk grupe „Stop naseljavanju migranata“ koja od aprila broji više od 300.000 članova. U ovakvim grupama i tabloidima se objavljuje veliki broj lažnih informacija koje pozivaju na nasilje i progon ovih ljudi.

Prema rečima Jovane Vinčić, jako je važno da nadležni reaguju brzo i da blagovremeno pruže informacije građanima jer je to jedini način borbe protiv lažnih vesti i teorija zavere.

„To znači da MUP treba da izađe sa informacijama o broju migranata, tražilaca azila i izbeglica u Srbiji, o broju prekršaja i krivičnih dela koje su načinili, i o broju prekršaja i krivičnih dela protiv migranata. Ove informacije nedostaju građanima, nadležni ne obaveštavaju građane, što ostavlja prostor za spekulacije, manipulacije, a samim tim i jača radikalne pokrete“, ocenjuje Vinčić.

Ona navodi da je važno da mediji izveštavaju o izbegličkim pričama, o posledicama nasilja na granicama, o potrebama izbeglica, solidarnosti, jer ne smemo zaboraviti da je reč o ljudima u potrebi, a ne samo o brojevima.

„Usled pandemije građani su očajni, živimo u vremenu koje nosi neizvesnost, siromaštvo, brigu i nemir. Ljudima je potreban krivac a to nažalost mogu nesvesno postati migranti jer ne mogu da se odbrane od optužbi, njihov glas se ne razume i ne čuje“, kaže Vinčić.

Po njenom mišljenju, građani često nemaju dovoljno informacija o tome ko su izbeglice i migranti u Srbiji, zašto su tu, od čega i zašto su pobegli, dok su meštani u lokalnim sredinama ti koji imaju najviše razumevanja i iskazuju solidarnost, videći ih kao ljude u potrebi.

„Građani su izgubili poverenje u institucije koje se bave azilom i migracijom, jer su često slušali jedno u medijima od njih a drugo videli na samom terenu i u sopstvenoj sredini. Nažalost, pokreti, inicijative protiv migranata nisu sankcionisani, ne zauzima se jasan stav što daje prostora za manipulacije i promovisanje antimigrantskih politika i skupljanje političkih poena“, kaže Vinčić.

Ona navodi da je potrebno planirati na koji način uključiti tražioce azila na tržište rada.

„Naša organizacija godinama o ovome govori, pomažemo tražiocima azila i izbeglicama da dobiju radne dozvole, da pronađu posao i sarađujemo sa poslodavcima. Nas kontaktiraju poslodavci jer su im potrebni radnici. Do početka pandemije bilo je više poslodavaca kojima su bili potrebni radnici nego lica koja imaju pravo na rad i ličnu radnu dozvolu“, ističe Vinčić.

Dodaje da je važno stvoriti prilike za susrete, za upoznavanje, da se čuju priče jednih i drugih, da se sretnu ljudi iz lokalne i migrantske populacije kako bi se prevazišle predrasude.

„Jako je važno raditi sa lokalnim školama, kulturnim centirma, kancelarijama za mlade, domovima zdravlja, akterima na lokalu, što radimo i u okviru subotičke kancelarije“, kaže Vinčić.

Ksenija Lazić ocenjuje da se u Subotici veoma oseti ksenofobna atmosfera prema migrantima.

„Celogodišnja atmosfere u kojoj pojedini mediji i političari predstavljaju migracije kao problem doprinela je razvoju straha i neke vrste prezira određenog broja građana. U jednom momentu osvanuli su i onlajn pozivi na zajedničko udruživanje lokalaca u vidu narodnih patrola. Naglo je porastao nivo ksenofobije, ne samo u našoj zajednici, već i u celom društvu, ali se to posebno uočava na severu zemlje, gde je i vidljiv najveći broj migranata“, kaže Lazić.

Dodaje da je takav odnos primetan i prilikom ulaska migranata u frizerske salone ili autobuse gde im se često uskraćuju usluge, što je posebno primetno na području Kanjiže, ali i u Subotici.

Komesarijat: U Prihvatnom centru u Subotici smešteni samo muškarci

U Komesarijatu za izbeglice i migracije navode da je u Prihvatnom centru u Subotici do 12. januara boravilo 180 migranata, kao i da su u ovom centru smešteni samo muškarci.

„Muškarci čine većinu migrantske populacije koja boravi u Srbiji, dok je broj žena i dece mali u poređenju sa ukupnim brojem. U 18 centara u kojima borave migranti u Srbiji trenutno je smešteno 6.187 migranata“, navode u Komesarijatu.

Što se tiče Subotice i okoline, izvan centra se nalazi oko 260 migranata, zdravstveno su uglavnom dobro, a broj žena i dece među njima je veoma mali, kažu u Komesarijatu i dodaju da su uprkos zatvorenim granicama, migranti rešeni da nastave put ka zemljama Zapadne Evrope i uspevaju da nađu način da nastave put.

Dodaju da je situacija sa korona virusom dosta dobra i da u subotičkom Prihvatnom centru trenutno nema nijedan slučaj pozitivan na Kovid-19.

„U prvom talasu korona virusa, kad su centri bili zatvoreni a u državi vanredno stanje, u centrima nije bilo migranata inficiranih ovim virusom. Od otvaranja centara u junu do sada među migrantima u svim centrima je potvrđeno ukupno 27 kovid-19 pozitivnih. U januaru do sada nije bilo novoregistrovanih slučajeva“, kažu u KIRS-u.

Kako navode, u svim centrima postoje zdravstvene ambulante sa lekarima gde se prijavljuju i registruju svi sumnjivi slučajevi i, ukoliko je potrebno, upućuju se na dalje lečenje, a u svakom centru postoje i sobe za izolaciju.

Prema pisanju BBC-a, tokom 2020. godine bilo je 984 stranaca koji su izrazili nameru da zatraže azil u Srbiji. Od početka prošle godine pa do kraja novembra 2020. godine, 119 osoba podnelo je zahtev za azil. Međunarodnu zaštitu dobilo je 28 osoba (16 izbeglički status, a 12 supsidijarnu zaštitu). Od 2008. kada je Srbija usvojila prvi Zakon o azilu pa do kraja novembra 2020, međunarodnu zaštitu u Srbiji dobilo je 193 ljudi. Većina izbeglica i migranata nastavlja da vidi Srbiju kao zemlju tranzita, na šta ukazuju podaci o broju podnetih zahteva za azil, te odobrenih zaštita.

Tekst na mađarskom jeziku možete pročitati na portalu Szabad Magyar Szó.

(Natalija Jakovljević, Magločistač)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Čestitka
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga