Mićunović: Bojkot besmislen, manji cenzus opasan i za Vučića i za njegove protivnike

"Smanjivanje izbornog cenzusa je rizično i za Vučića i za njegove protivnike".; Bogosavljević: Broj onih koji će glasati na izborima na ivici polovine ukupno upisanih birača

19. jan 2020

Bojkot bi mogao da ima smisla kad 50 odsto birača ne bi izašlo na te izbore, kaže Dragoljub Mićunović, nekadašnji predsednik Demokratske stranke. Dodaje i da je vlast „poljuljana“ brojnim aferama, ali da neće pasti sama od sebe, ukoliko je neko, kaže, ne gurne.

„Bojkot ostaje besmislen od početka do kraja. On je pasivan i ima opasnu crtu. Ako ne učestvujete na izborima, vi ste van legalnih institucija gde je ključan parlament. Ostaje i ono pitanje – šta posle tog bojkota? Ništa, videćemo… Pravi se napetost u društvu gde pokušavate da vanparlamentarnim sredstvima kroz građansku neposlušnost, konflikte, demonstracije, ugrožavate vlast. Time ostavljate polje za represiju vlasti i zaoštrenost unutar društva, što nije dobro i ne znamo gde vodi. Tako da je priča o delegitimisanju izbora potpuno besmislena, Nema delegitimizacije“, kazao je Mićunović u intervjuu za list Blic.

Dodaje da bi bojkot eventualno mogao da delegitimiše izbore kada „50 odsto birača ne bi izašlo na te izbore“.

„Ali, to se neće desiti. Videli smo u Albaniji – nije izašlo 70 odsto birača, pa ništa. Vi sad imate situaciju da po tom osnovu, vi možete da delegitimišete koliko hoćete postojećih vlada gde na izbore nije izašlo 50 odsto birača. Onda uzmete 50 odsto od tog broja i vlada se faktički sa 20-25 odsto podrške. Koja je to legitimacija ako hoćemo ozbiljno da tretiramo građanina“, upitao je Mićunović.

Komentarišući najave o smanjivanju izbornog cenzusa sa pet na tri odsto, Mićunović kaže da je ta mera „rizična i za Vučića i za njegove protivnike“.

„U slučaju visokog cenzusa, veliki broj manjih partija ostaje u bubnju i njihovi glasovi se pripisuju najvećoj partiji, dakle, njemu. Ta razlika između pet i tri odsto može da obuhvati nekoliko stotina hiljada glasova i on će te glasove izgubiti time što će se provući oni koji sa cenzusom od pet odsto ne bi prošli. Sa tog stanovišta, on šteti sebi. On razmišlja taktički i cela njegova motivacija za spuštanje cezusa je da bojkot izbora obesmisli, ali izgleda da nije ukalkulisao tu štetu. Logično bi bilo da ne dira cenzus i kao najveća partija ne dozvoli drugima da mu se približe, ali on radi obrnuto i to deluje demokratski, iako to nije“, ocenio je Mićunović.

Na pitanje kako će izgledati budući parlament ako svi ostanu pri svojim odlukama, Mićunović kaže: „On se neće mnogo razlikovati od ovog kakav je sada. I sada je postojala tiranija većine i stvaranje jednog netolerantnog duha unutar parlamenta gde su opozicioni poslanici dočekivani uvredama, a rasprava pretvarana u lične obračune. Bez obzira na to ko bude ušao u parlament pored najjače stranke, ta manjina neće tamo imati lagodan boravak“.

Mićunović dodaje i da vlast jeste u krizi, zbog velikog broja afera koje su izbile u poslednje vreme, ali…

„Može režim da se ljulja, ali ako ga neko ne gurne, on neće pasti sam od sebe. Međutim, morate ga gurnuti na legitiman način – glasovima u parlamentu ili mnogo masovnijim protestima. Poredak jeste u krizi. Pre svega zbog trajanja – birači su nestrpljivi, hteli bi da se nešto od tih silnih obećanja i ispuni, ali to ide sporo ili se ne događa i to izaziva nezadovoljstvo“, rekao je Mićunović.

(Blic, foto: N1)

Bogosavljević: Broj onih koji će glasati na izborima na ivici polovine ukupno upisanih birača

Prema istraživanju koje je sproveo „Ipsos stratedžik marketing“ na izborima koji će se održati u aprilu, od 4,8 miliona birača za koje se procenjuje da žive u Srbiji, najmanje polovina će glasati, a broj izašlih će najverovatnije biti na ivici polovine broja ukupno upisanih, izjavio je danas Srđan Bogosavljević, konsultant ove istraživačke agencije.

Bogosavljević je gostujući na TV Prva rekao da će to biti „test legitimiteta ali i da teško da će neko moći da ne prizna izbore s obzirom da ne postoji ustavna prepreka o procentu izašlih na izbore“.

On je rekao i da se od ukupnog broja od 6,8 miliona upisanih birača u Srbiji, procenjuje da između 20 i 25 odsto njih živi u inostranstvu, što je slučaj i u drugim zemljama Zapadnog Balkana.

„Istrazivanja se rade na prisutnom stanovništvu i biračkom telu u zemlji a ne onima koji su u inostranstvu i koji nikako neće glasati ili će glasati u malom borju. Od tih 4,8 miliona birača (koliko se procenjuje da su upisani u birački spisak i žive u Srbiji) sigurno će najmanje polovina izaći na izbore. To je i dalje na ivici od 50 odsto, zato što se radi o ljudima u zemlji. Opredeljenost onih koji će izaći na izbore je relativno visoka, oko 60 odsto njih već zna za koga će glasati“, kazao je Bogosavljević.

On je rekao da rezultati anketa pokazuju da Srpska napredna stranka (SNS) može da dobije više od 50 odsto glasova od izašlih birača, kao i da Socijalistička partija Srbije (SPS) sigurno prelazi cenzus uz devet do 11 odsto procenta glasova a da u tom procentu podršku birača ima i Savez za Srbiju, koji se opredelio za bojkot.

„U varijanti koja je realnija a to je bojkot Saveza za Srbiju, cenzus od tri odsto mogu da pređu radikali, (Aleksandar) Šapić, a približava se prelasku cenzusa i Pokret Dosta je bilo“, kazao je Bogosavljević.

On je rekao da je problem Srbije „depopulacija stanovništva“, odnosno to što godišnje iz zemlje odlazi oko 30.000 ljudi, dok je u isto vreme za oko 35.000 manji broj rođenih.

„Zemlja se prazni za 70.000 ljudi godišnje. To su vrlo jasne činjenice, svi znamo da imamo depopulaciju sa 1,4 deteta po majci, a ne sa 2,1 koliko je potrebno za ravnotežni razvoj“, rekao je Bogosavljević.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Setva
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga