Mediji u Srbiji izveštavaju po diktatu vlasti, Vučić najzastupljeniji, građane drže u bunkeru

"Prema medijskoj slici, Srbija faktički nije ni počela pristupne pregovore"

28. mar 2019

Aleksandar Vučić dominira u TV-prilozima o Moskvi, Vašingtonu i Briselu, a skoro sve se vrti oko Kosova. To pokazuje najnovije istraživanje medijske scene u Srbiji Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

Retko ko bi u Srbiji izdržao višemesečnu torturu gledanja svih nacionalnih televizijskih kanala uz dodatak jedne kablovske televizije. Taj podvig su izveli istraživači Biroa za društvena istraživanja iz Beograda (BIRODI).

Oni su od 1. avgusta do 31. decembra odgledali sve informativne sadržaje svih srpskih televizija s nacionalnom frekvencijom. Merili su zastupljenost međunarodnih aktera Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Evropske unije (EU) i Rusije u informativnim emisijama, i to i u nastupima političara, i u interpretaciji novinara.

Rudarski posao praćenja medija

Analizirano je 5.089 priloga. Istraživači su postavili pitanja: Koliko su o tim akterima međunarodne politike govorili, ko je govorio – političari u izjavama ili novinari u izveštajima, analizama i komentarima. Osim te kvantitativne analize, urađena je i analiza vrednosnog odnosa prema spomenutim međunarodnim akterima. Dakle, na kraju istraživanja, znali smo ko je kako i koliko govorio o Vašingtonu, Briselu i Moskvi.

Interesantno je da istraživanje pokazuje da je najzastupljenija osoba koja govori o sve tri inostrane adrese predsednik države – Aleksandar Vučić. Na drugom mestu po citiranosti je američki predsednik Donald Tramp. Potom slede razni stručnjaci i građani, da bi tek na petom mestu bio predsednik Rusije Vladimir Putin. To ne ide u prilog tezi o ruskoj penetraciji u srpske umove, ali ide u prilog utisku da je Aleksandar Vučić naprosto prigrabio sve nadležnosti koje su mu na dohvat ruke.

Spoljnopolitička dominacija Vučića

Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović kaže da bi čovek na osnovu rezultata istraživanja mogao da pomisli da je spoljnopolitički prioritet Srbije da postane pedeset i druga američka država ili ruska gubernija, a ne članica Evropske unije: „Na SAD otpada najviše vremena, a Rusija je najpozitivnije predstavljena, dok su političari Evropske unije na dnu tabele zastupljenosti u medijima“. Sociolog Radule Perović dodaje: „Vučić je u spoljnoj politici dominantan, a Amerikanci su očito najznačajniji za nas“.

Medijska spoljnopolitička omnipotentnost predsednika države nije u potpunosti u skladu sa Ustavom. Naime, Ustav ne definiše bliže sadržaj ovlašćenja koja predsednik Republike obavlja predstavljajući Srbiju u zemlji i inostranstvu. To može biti propisano Zakonom o predsedniku Republike, ali taj Zakon o tome ćuti. Tako zbog zakonske nedorečenosti vođenje spoljne politike, državna aktivnost u kojoj teoretski učestvuju Narodna skupština, Vlada i delom predsednik Republike, postaje stranački plen šefa vladajuće stranke.

Istraživanje matematički potkrepljuje ovaj utisak: o poslovima s Amerikancima, Evropljanima i Rusima, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nema mnogo toga da kaže. Njegovo prisustvo u dominantnim elektronskim medijima se meri pozicijom broj 10, četiri puta manje je zastupljen od Vučića, a njegova formalna šefica, predsednica Vlade Ana Brnabić je jednu poziciju ispred njega.

Nemačka nije referentna tačka

Uprkos zaklinjanju Aleksandra Vučića u prijateljstvo s Angelom Merkel, ona očito nije adresa za spoljnopolitičke diskusije. Njeno dvadeset i peto mesto na listi zastupljenosti u ovom spoljnopolitičkom trouglu pokazuje da nemačka kancelarka deli sudbinu Evropske unije u medijskoj i političkoj percepciji – ona naprosto niti je tema, niti je izvor važnih informacija o prioritetnim temama.

Mada je zvanični proklamovani spoljnopolitički prioritet Srbije pridruženje Evropskoj uniji, na tu temu su srpske televizije potrošile manje od dva odsto svojih priloga. Vrednovanje SAD i EU uglavnom je neutralno s nešto negativnog naboja. Dok su i novinari i političari izrazito prijateljski raspoloženi prema Rusiji i njenom predsedniku Putinu, jer je pored dvotrećinskog neutralnog stava prema Moskvi ona u dvostruko do trostruko većem obimu pozitivno konotirana u poređenju sa Briselom i Vašingtonom. U tome prednjače televizije Pink i Hepi, sledi RTS.

Aleksandar Vučić ima izrazito rusofilni diskurs, pa je svaka četvrta njegova izjava po tonalitetu u stvari pozivanje na prijateljstvo s Kremljom. Zanimljivo je da je na televiziji N1, kojoj je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić često spočitavao proamerički stav, Rusija pozitivnije predstavljena i od EU i od SAD.

Zoran Gavrilović to ovako komentariše: „Prema medijskoj slici, Srbija faktički nije ni počela pristupne pregovore. Broj izveštaja o otvorenim pregovaračkim poglavljima je skoro na nivou statističke greške. Tih izveštavanja nema. Izuzetak je poglavlje 35, a to je – Kosovo“.

Politička monokultura – Kosovo

„Sjedinjene Američke Države su potpuno potisnule EU iz medija pre svega na osnovu teme ‘razgraničenje’“, kaže Radule Perović. I druge teme su samo naizgled „evropske“, kao najčešće spominjana stvar u petomesečnom periodu istraživanja – Briselski sporazum. Na drugom mestu su unutrašnjepolitička natezanja na Kosovu. Tek na trećem mestu jeste sport.

Radule Perović navodi činjenice iz istraživanja koje pokazuju da je Kosovo, kada se ukrste svi podaci, toliko dominantna tema, da je ono postalo „marker za strane zemlje prema kojem se meri ko je prijatelj, a ko neprijatelj“. On dodaje da su čak i informacije striktno spoljnopolitičkog karaktera uvek „srbolike“, traži se srpski ugao gledanja i kada po temi nije primeren.

A Zoran Gavrilović konstatuje da, prema istraživanju, građani Srbije gotovo ništa ne saznaju o društvima, već samo o akterima na vlasti: „Mi znamo šta misli, na primer, Putin, ali pojma nemamo o tome šta je opozicija u Rusiji i šta se zbiva u ostalim društvenim oblastima“.

Urednički filter

Gde je opozicija u svemu tome? Od analiziranih 5.089 priloga, lideri opozicije imali su priliku da se jednom izjasne o EU, tri puta o Americi, a broj izjava o Rusiji je – nula. Iz istraživanja se ne može zaključiti zašto je to tako, ali se može konstatovati da novinari o stvarima o kojima je nadugo i naširoko govorio Vučić, Jeremića, Đilasa i Obradovića naprosto nisu pitali.

To ne treba da čudi jer je rezultat istraživanja pokazao da se čak polovina od svih priloga odnosi na događaje koje organizuje vlast. Skoro tri četvrtine priloga je po svom karakteru čisto evidentiranje zbivanja, takozvano „biltensko“ novinarstvo. Kritičko propitivanje je zabeleženo u svega osam priloga, odgovornost političara je spomenuta u sedam priloga, a 157 priloga se usudilo da postavi neko potpitanje. Jedan jedini prilog se bavio kritikom ideologije.

Teme nameće vlast

Nije čudno što Srbija proklizava i na međunarodnim tabelama koje rangiraju slobodu medija kao i na tabelama koje procenjuju stepen opštih sloboda u zemlji. Radule Perović zaključuje: „I ovaj monitoring medija potvrđuje rezultate dosadašnjih istraživanja – u Srbiji se većina medija striktno drži tema koje nameće vlast“. On dodaje da najverovatnije zbog problema Kosova postoji nekritična naklonost prema Rusiji i da Vučić diktira ton i teme.

Zoran Gavrilović dopunjava svog kolegu konstatacijom da građani, prateći glavne medije u Srbiji, ne mogu da se dobro i uravnoteženo informišu o SAD, EU i Rusiji.

Slično istraživanje BIRODI je sproveo i za štampane medije. Ipak, dominantnost televizije u zemlji u kojoj ukupan tiraž svih listova iznosi 350.000, a nacionalni dnevnik na javnom servisu prati i po dva miliona ljudi, pokazuje odnos moći. Zorana Gavrilovića ovakvo stanje podseća na jednu filmsku scenu: „Ponekad imam utisak da živimo u bunkeru Kusturičinog filma Podzemlje“.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga