MASIMO MORATI: Postoji zabrinutost da će se neke mere nastaviti i kad ovo prođe

"Iako je po zakonu o ljudskim pravima dozvoljeno da se uvedu određene privremene mere tokom vanrednog stanja, svaka mera koja je preduzeta ipak mora da bude proporcionalna javnom cilju, u ovom slučaju da se zaštiti javno zdravlje"

03. apr 2020

Direktor za istraživanja u evropskoj kancelariji Amnesti internešnala Masimo Morati ističe u intervjuu za N1 da je važno da se mere koje su dozvoljene po evropskoj konvenciji upotrebljavaju samo ukoliko je zaista neophodno da se postigne cilj. Upravo iz tog razloga, Morati je ukazao na nedostatak proporcionalnosti između mera koje je vlast u Srbiji preduzela i cilja koji je postigla. Dodao je da postoji zabrinutost da će se neke mere nastaviti i kad sve ovo prođe.

Komentarišući hapšenje novinarke Ane Lalić koja je pisala o nedostatku medicinske opreme u glavnoj bolnici u Novom Sadu, Morati je naglasio da postoji zabrinutost u vezi sa tim postupkom i činjenicom da je novinarka uhapšena.

Kako kaže, iako je po zakonu o ljudskim pravima dozvoljeno da se uvedu određene privremene mere tokom vanrednog stanja, svaka mera koja je preduzeta ipak mora da bude proporcionalna javnom cilju, u ovom slučaju da se zaštiti javno zdravlje.

N1: Pre nekoliko dana Vlada je donela uredbu da sve informacije u vezi sa koronavirusom moraju da budu centralizovane i da treba da ih saopšti Krizni štab. Ostale informacije u vezi sa tim mogu se smatrati dezinformacijama i širenjem panike i ljudi bi za to mogli da odgovaraju. Gde su ove mere na skali demokratije, na šta vas podsećaju, da li je reč o cenzuri?

Morati: To je problematična mera. Postoji potreba da se javnost informiše transaprentno i precizno, ali ako neko zaista širi paniku Vlada sa tim ne bi trebalo da se bori na način na koji je u toj uredbi propisala. Država mora da dozvoli da istina cirkuliše, informacije moraju da slobodno cirkulišu. Što više izvora imamo, to je slika sve jasnija.

N1: Država je ipak povukla te mere, a premijerka je rekla „nismo želeli da bacimo senku na naš rad“. Rekla je i da joj je žao zbog hapšenja, ali da svako treba da odgovara za širenje dezinformacija. Novinari, kao i građani na lokalu ne mogu da dobiju ove informacije. Kako vidite situaciju u kojoj neko objavljuje priču iz bolnice, a da ga neko zbog toga kažnjava?

Morati: To je, ponavljam problematično. Vlada je u obavezi da pokaže kako štiti javno zdravlje time što ograničava slobodu informacija. To je nešto što mi ne razumemo i na Vladi je da to objasni. Zato kažem da ovim merama nedostaje proporcionalnost između mera koje je preduzela i cilja koji je postigla. Važno je da ove mere, koje su dozvoljene po evropskoj konvenciji upotrebljava samo ako je zaista neophodno da se postigne cilj, ali ne možete te mere da koristite baš kako hoćete.

N1: Primetili smo da je Amnesti Internešenel kritikovao Vladu Viktora Orbana u Mađarskoj zbog načina na koji upravlja krizom. Da li možemo da uporedimo ovu situaciju sa situacijom u Srbiji?

Morati: Definitivno postoje određene sličnosti, koje su zabrinjavajuće. Naš stav je da ove vanredne mere ne smeju da postanu norme. Ne sme da se koristi vanredno stanje da bi se stvorila nova – normalna situacija. To je zabrinjavajuće, to vidimo u Mađarskoj i postoji briga da će nešto slično da se desi u Srbiji. Moraju da se sagledaju ove mere, da se analiziraju i da se vidi da li su proporcionalne cilju koji želi da se postigne.

N1: U istom trenutku kada je objavljena priča o stanju u bolnici, tabloidi nastavljaju da objavljuju da je crkva sigurno mesto i da religiozni rituali ne mogu da vas izlože virusu i niko ko plasira ove informacije za to nije odgovarao. Vladini zvaničnici skoro nikad ne odgovaraju na pitanja o tome jer ne žele sukobe sa crkvom. Kako vi vidite ovaj začarini krug plasiranja informacija, odnosno dezinformacija?

Morati: Jasno je da mere koja Vlada uspostavlja ne mogu da diskriminišu. Ne možete da kaznite jednog, a da ne kaznite drugog za istu stvar, odnosno treba da dozvolite svima da budu slobodni. Moramo da verujemo čitaocima, moramo njima da plasiramo informacije, a javnost treba da zaključi da li je nešto zasnovano na stvarnosti ili ne. U slučaju koji ste vi izneli, mislim da većina građana Srbije može da zaključi šta je tačno, a šta ne.

N1: Pre nekoliko dana smo takođe videli i naslovnu stranu najstarijeg lista u Srbiji, koja se tiče ljudi koji se vraćaju u zemlju iz drugih zemalja EU, a naslov je bio „A sada vam je Srbija dobra“. Neki državni zvaničnici su izneli gotovo iste stavove. Organizacije civilnog društva, ali i poverenica za jednakost izneli su stav da je to diskiriminišuće. Šta takvi naslovi govore o poštovanju ljuskih prava?

Morati: Važno je da svaki građanin ili građanka imaju pravo da se vrate u svoju zemlju. Vlada ne može da ih spreči u tome i ne treba da ih kritikuje zbog toga. Dužnost države je da zaštiti te građane. Ta zaštita treba da bude u skladu sa zdravstvenim merama, ali svakako ne smete da svalite krivicu na njih, kao što je ovog puta slučaj.

N1: Milioni ljudi su dobili SMS poruke od Kriznog štaba, i to preko mreže jedinog operatera u vlasništvu države, u kojoj se navodi da se bližimo italijanskom i španskom scenariju. Doktori iz kriznog štaba tvrde da takve poruke ne stvaraju paniku, jer navodno nisu rekli ništa što ljudi nisu znali ranije. Kako vidite tu praksu sa SMS porukama, da li se to desilo još negde u Evropi?

Morati: Nismo upoznati sa tim da li su takve poruke negde korišćene tokom ove krize, moguće je. Ipak, važno je građanima reći istinite informacije. Jasno je da ima puno medija koji plasiraju dezinformacije, ali nadležni moraju da prikažu javnosti tačne brojeve.

N1: Videli smo reakcije međunarodnih institucija, OEBS, Federacije novinara, organizacije civilnog društva koje su kritikovale određene mere koje su doneli nadležni u Srbiji, ali kad se sve ovo završi nadamo se da neće biti još strožih mera. Kako će međunarodna zajednica videti Srbiju nakon ovoga?

Morati: Postoji zabrinutost da će se neke mere nastaviti i kad sve ovo prođe. Ako su mere legalne sada, moraju odmah da se povuku sa ukidanjem vanrednog stanja, kako ne bi bilo posledica nakon toga. Postoji zabrinutost da u vanrednom stanju novi sistem dolazi na mesto starog, i kad sve bude gotovo on mora da nestane. Ako se nastavi, to bi bilo korak ili dva nazad kada su u pitanju ljudska prava.

N1: Predsednik Srbije je imao još jednu konferenciju za medije, skoro na svaka dva dana je u javnosti, a postoji i zabrinutost da bi mogla da bude uvedena 24-časovna zabrana kretanja. Šta mislite o tome?

Morati: To je veoma ozbiljna mera. U Italiji to nije urađeno, ljudi mogu da izadju da kupe namirnice. Ako takve mere uvode, moraju da dokažu zbog čega su te mere neophodne i moraju da brinu o onima koji ne mogu da izađu i kojima je potrebna svaka vrsta pomoći. Država ne sme samo da donosi mere, već mora da obezbedi da građani ostvaruju svoja ljudska prava čak i u takvim uslovima.

(Dušan Mladenović, N1 / Foto: N1 screenshot)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga